Није жедно Суво Поље

О, СЛAДОЈУШA, јеси ли се, бона, напила хладне воде, виче старина Петар Ћеранић Драгици Сладоје, која се хлади млазом планинске воде, тек доведене црним цријевима, са Кладопољског језера. Из тек монтиране чесме, шишти млаз сребрних капи и натапа жедно Суво поље. Није шала, дошла вода надомак Обља, понавља у невјерици Драгица, која вели да ће вода, у сваком погледу, препородити крај који је био познат једино по исељавању његових становника.

Пукло Суво поље зеленим бескрајем, све до Ставња. Упеко мај, Спасовдан је близу. Прашњавом џадом пристижу џипови и нова кола. Из свијета бијелог долазе Обљани, да обиљеже историјски догађај у завичају. Никад прије ни касније, у дугој историји мјеста, становници Обља, који је постојао као средњовјековни град на десној обали Неретве, нису знали за воду која живот значи.

- Кишницу смо сакупљали у чатрње, а за стоку смо правили локве, мој брате, наставља разговор 80-годишњи Петар, који је уз помоћ штапа, дошао из села да види чудо невиђено. За литар воде ја бих дао и десет литара најквалитетнијег млијека, тако је то било!

Са Петром је његов исписник Ђоко Сладоје, који захваљују Богу и људима на дару, који ће, кажу, вратити живот и човјеку и сваком живом створу. Једва, вели, чека да своје три краве напоји водом која живот и здравље значи! Из села, привучени свјежином живе воде, према појилу се упутила три коња! Гледа их мјештанин Митар Пурковић, који се води радује, вели, к'о мало дијете.

Сад ће обаљски момци, а има их тридесетак, коначно почети да се жене Невесињкама.

 - Митре, болан, пусти ракију и наздрави с чашом воде, довикује му Жељко Ђого, предсједник Савјета мјесне заједнице, најмлађи, ожењени Обљанин, који је и уприличио данашње народно окупљање на Сувом пољу, код Обља, општина Калиновик.

Обаљ, прозван по облој стијени, надомак села, међу планинама Трескавицом, Зеленгором, Лелијом, Височицом и Црвњом, највише становништва је имао шездесетих година прошлог вијека. Данас броји једва стотињак душа у старачким домаћинствима.

 У Суво поље је стигао и начелник општине Калиновик Славко Сладоје, родом са Обља. Са сваким се начелник здрави, за јуначко здравље пита.

 - Ови људи су у свом животу, држећи стоку, имали више млијека у кући него воде, говори начелник Славко, а присутни потврђују. Сад је обрнуто, имају воду, а биће, ако Бог да више и млијека. Општина је за пројекат изградње водовода, у дужини од 7,5 километара, из скромног буџета, издвојила 60 хиљада марака. Преосталих, скоро 160 хиљада дао је Међународни фонд за развој пољопривреде преко тзв. "ИФAД програма" и Владе РС, те Развојни програм УН, добровољни прилози Обљана у расијању...

 - Ово је велики подстицај останку становништва на Обљу, развоју сточарства, сеоског туризма и живота уопште -  каже Жељко Ђого. Набраја досадашња улагања у обнову инфраструктуре у Калиновику - обнову појила за стоку, санацију путева, санацију сточне пијаце... Из Бање Луке дошао и помоћник министра за рурални развој Зоран Ковачевић, кога добро знају Загорани, Обљани нарочито. Веле да је најзаслужнији за пројекте који су прошли за изразито неразвијену општину калиновичку.

 - Е, па срећно вам било довођење воде до Сувог Поља, драги Обљани, а знајући колико сте сложни, не сумњам да ће вода доћи и у сваку кућу - вели Ковачевић.

Радост због догађаја не крије ни Саво Лаловић, бизнисмен из Источног Сарајева, родом са Загорја, који је, кажу, помогао бројне пројекте и акције у Калиновичкој општини.

Угоди разговор настављен је на ручку у новоизграђеном црквеном дому у Обљу, покрај цркве, у којој обитава света рука посвећеног српског чобанчета.

Добра срећа стиже

   - Имам сина, давно прешао тридесету, неожењен је, ни једна цура није овдје хтјела доћи, сад сам убијеђен да с водом свака добра срећа стиже у наше село - каже Митар Пурковић и наздравља свима чашом ракије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.