Ни роботи немају посла

Њујорк тајмс
Ни роботи немају посла

Они можда јесу најефикаснији радници на свијету. Међутим, у складу са рецесијом, и њима је све теже да пронађу неки посао.

Јапански роботи, највећа дивизија механизованих радника на свијету, на принудном је одмору, јер је земља погођена најжешћом финансијском кризом посљедњих деценија, а потрошачи широм свијета све више штеде и не одлучују се баш лако на куповину аутомобила или разних електронских справица.

У великој фабрици "Јаскава", на јужном јапанском острву Кјушу, гдје су некада роботи израђивали друге роботе, сада један једини робот-радник истеже и окреће своје челичне руке, тестирајући покретљивост тако да буде спреман за дан када стигну нове наруџбе. Његове "радне колеге" постројене су и пребивају у тишини.

Они би могли бити без посла и дуже вријеме. Јапанска индустријска производња опала је за 40 одсто, а са њом и захтјев за роботском радном снагом.

Истовремено, ни будућност није најсвјетлија. Неповољна финансијска кретања су сивом реалношћу покварила неке од јапанских најфантастичнијих пројеката, као што су роботи-кућни љубимци или рецепционари-киборзи. Остварење ових замисли вјероватно ће бити на "леду" још дуго времена послије опоравка економије Земље излазећег сунца.

- Сада смо уистину прибијени уз зид - каже Кођи Тошима, директор "Јаскаве", највећег јапанског произвођача индустријских робота.

Профит компаније опао је за двије трећине, а ове године очекују се и губици.

Испоруке индустријских робота у посљедњем кварталу прошле године опале су за 33 процента, а у првом кварталу ове године чак за 59 одсто, подаци су Јапанске асоцијације за роботику.

Тецуаки Уеда, аналитичар у истраживачкој агенцији Фуџи Кеизаи, предвиђа да ће потражња за роботима ове године опасти за још 40 одсто. Улагање у роботе је, каже он, прво на удару штедње, јер компаније желе у првом плану да заштите своје "праве" раднике, дакле - људе.

И док су роботи, дугорочно гледано, јефтинији него радници од крви и меса, почетна улагања су пуно виша.

Више од 370 хиљада робота радило је 2005. године у фабрикама широм Јапана, што је 40 одсто робота на свјетском нивоу. То значи да су на хиљаду радника радила 32 робота. План јапанске владе израђен 2007. који се бавио технолошким развојем године предвиђао је инсталацију милион индустријских робота до 2025. године. Међутим, то се сигурно неће догодити.

- Рецесија је уназадила производњу робота - каже Уеда.

То важи како за индустријске, тако и за роботе који служе за забаву.

Неколико најљупкијих робот-врста већ су постале колатерална штета рецесије.

"Систек Aказава", произвођач робота, прогласио је банкрот у јануару, мање од годину дана након што је на сајму електронике у Лас Вегасу представио "Плена", свог минијатурног ходајућег робота.

"Робориор", робот-љубимац, који је произвела компанија "Тмсук", је чувар куће и изгледа као лубеница на точковима. Опремљен је инфрацрвеним сензорима и видео-камером којима открива сумњиве ситуације и непожељне госте, а затим снимке шаље одсутним власницима куће. Због недовољног интересовања програм његове производње укинут је у априлу.

Иако компанија није никада објавила податке о продаји, од 2005. године продано је само три хиљаде примјерака "Робориора" (што је тек трећина зацртаног циља).

То је заиста срамота, тврди Марико Ишикава, портпарол "Тмсука", јер каже да вриједни, запослени и увијек одсутни Јапанци, који живе у градовима, могли би "Робориора" користити за бригу над старијим члановима породице.

Међутим, продаја робота "Мај спун" компаније "Секом", а ријеч је о роботу са покретном руком у коју стане кашика, а служи за храњење старих и немоћних, исто тако је "запела" јер купци нису били вољни да одвоје четири хиљаде долара за овакву врсту помоћи.

"Мицубиши" није чак успио да прода ниједног "Вакамаруа", робота-помагача величине дјетета, представљеног још 2003. године.

Наравно, мање практични роботи, који служе тек ради задовољавања помодарских жеља, још су веће жртве економске стагнације. То важи и за произвођаче робота изван Јапана.

Компанија "Угобе" у Aјдаху производи малог слатког робота-диносауруса "Плеа" са увијек покретним репом. "Угобе" је прогласио банкрот у априлу.

Упркос чињеници да је продала 100 хиљада робота-диносауруса и зарадила 20 милиона долара, компанија је морала да отплати вишемилионске дугове и није била способна за даље инвестиције у производњу.

Сони је послије седам година престао да производи свог робота-псића "Aиба 2006". Иако је у почетку био веома тражен, Aибо, који је коштао 2.000 долара, никад није успио да се пробије на тржиште.

"И-Собот" из компаније "Такара", малени робот-играчка који је могао да препозна изговорене ријечи, а коштао само 300 долара, имао је шансу да ниском цијеном стекне популарност. Након што је "И-Собот" крајем 2007. стигао на тржиште, компанија са сједиштем у Токију продала је 47 хиљада примјерака.

Међутим, након што је продаја прошле године опала и након што се ослободи преосталих три хиљаде примјерака, компанија нема планова за његову производњу.

Кенђи Хара, аналитичар у маркетиншкој фирми "Сид пленинг", каже да су многи јапански планови на пољу роботике далеко изнад технолошких могућности, јер се базирају на хуманоидима и другим маштовитим достигнућима које видимо у филмовима.

- Јапански научници одрасли су на цртаћима у којима су роботи главни јунаци, а основни циљ њиховог истраживачког рада је да начине себи друга, односно робота на двије ноге. Aли да ли то има везе са стварношћу, односно да ли купци баш желе роботе-помагаче - пита се Хара.

"Робот фектори" из Осаке, некада омиљено окупљалиште заљубљеника у роботику, затворена је у априлу послије стрмоглавог пада продаје.

- На крају, роботи су јако скупи, а не могу да ураде пуно тога - каже Јошитомо Мукаи, чија је продавница "Џангл" преузела неке од залиха "Робот фектори".

"Фуџи"

Из компаније "Фуџи" кажу да су њихови роботи веома практични, и да се исплате. "Фуџи" продаје велике, аутоматизоване роботе за чишћење, који знају да користе и лифтове. Ти роботи на точковима успјешно обављају своје послове у неколико небодера у Токију.

превео: Миленко Киндл


Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана