Невоље га нису поколебале
Младен је остао без оца, потом и без мајке, да би на крају на његова сирота плећа пала брига о дједу и браћи. Ту мукама није крај, бруцелоза му је узела петоро говеда...
РИЈЕТКИ су млади људи коју одлучују да остану на селу и уз то да се баве пољопривредом. Један од таквих је двадесетдвогодишњи Младен Бјелић из Бунарева на Мањачи.
Доскора је узгајао седам расплодних крава и бавио се узгојем товне јунади. Међутим, бруцелоза није заобишла ни његову шталу и петоро говеда му је обољело и потом уништено. Каже, нимало му није било лако док је чекао да се обољела говеда униште.
- То ми је, чини ми се, био други најтежи период живота, јер сам морао сваки дан да улазим у шталу, храним обољела грла и излажем се опасности да и ја оболим. Ноћима нисам спавао, јер се страх дебело увукао у кости. Најтеже ми је било објаснити млађем брату и старом дједу да не смију ни прилазити штали -прича Младен с тугом у гласу.
Губитак петоро грла за Младена је велика штета, али се нада да ће надлежно Министарство то му надокнадити. Само не не зна када ће то бити и по којој цијени, јер гладна уста треба хранити. Aли ни у овом случају Младен није сам.
Обилазили су га општински и републички инспектори те му давали одређене савјете о понашању са заражени грлима.
Обољевање ових грла, је на жалост, само један од пехова који прати овог младог човјека.
Прије седам година од грома је страдало око 120 оваца, а послије су му угинуле још 23. Штету је пријавио општинским и републичким властима, али захтјеву за надокнаду никада није удовољено.
Овце су били једини приходи његовог оца Ђурђа који је хранио петоро дјеце и старе родитеље. Те јесени, по навици, његов отац је кренуо са овцама у номађење. Са сурове Мањаче упутио се ка питомијим крајевима. Туга за изгубљеним стадом, брига о вишечланој породици и тежак живот номада коштао га је главе. Пронађен је мртав на Приједорским пољима. Од тада бригу о домаћинству преузима Младен. Овце је продао, само је на успомену на оца оставио десетак оваца које храни у штали.
- Не могу.... кад год видим овце тешко ми је око срца, сјетим се незгоде и патње кроз коју сам пролазио гледајући оца како се мучи узгајајући овце. То је тежак, незахвалан "занат", а за прилике какве су на Мањачи не обећавају никакву егзистенцију за породицу - прича Младен.
Младенове сестре су се поудале и отишле својим путем заснивајући властите породице.
Да невоља буде већа прошле године мајка их је оставила, али Младен нерадо прича о томе. Старији брат Никола иде у средњу школу у Бањој Луци и станује код старије сестре. Са Младеном је остао млађи брат Борислав који похађа пети разред основне школе "Петар Кочић" Ситница, подручно одјељење у Бунаревима. Младен брине и о деведесетогодишњем дједу Николи, који је, што због година што због начина живота, скоро изгубио слух. Било какво споразумијевање је отежано и могуће је само директним говором на уво.
Помоћ општине
- Општина Рибник ми је помагала кад ми је било најтеже. На име брата мјесечно примам сталну материјалну помоћ, а у више наврата су ми давали једнократне новчане помоћи - каже Младен.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
