Нереде на утакмицама не изазивају навијачи, већ хулигани

Убиство Француза Бриса Татона кога су хулигани претукли прије утакмице Европске лиге Партизан - Тулуз, нереди и смрт навијача ФК Сарајево Ведрана Пуљића у Широком Бријегу, дивљање навијача загребачког Динама у Румунији. Из региона у посљедње вријеме стижу забрињавајуће и трагичне "спортске" вијести.

Фудбал у Србији, Хрватској, Републици Српској и Босни и Херцеговини очигледно је у запећку неколицине насилника, који спорт - злоупотребљавају, а навијачима манипулишу.

Повећаним насиљем у фудбалу је био шокиран и предсједник Европске фудбалске федерације (UEFA), Мишел Платини, а реаговали су и политичари. Предсједник Србије Борис Тадић запријетио је насилницима "одлучном реакцијом државних органа". Да ли је репресија, која је најављена у Србији тако што ће навијачке групе попут "Делија", "Гробара", "Јунајтед форса" бити укинуте, у овом случају најбоље средство за искорјењивање навијачког насиља?

Један од вођа "Гробара", навијачке групе Фудбалског клуба Партизан који је желио да остане анониман је о томе рекао:

- Донедавно је на овим просторима дивљао рат и млада генерација је одрасла са насиљем. Наш систем вредности се распао, исто онако како се и Југославија распала. И ми сада од тих младих људи очекујемо да се понашају као академици!? Не, то се неће догодити све док се у нашим земљама нешто не промени - казао је вођа "Гробара".

Према његовим ријечима репресија према навијачима није рјешење.

- Насиље се спутава у школи, у породици, у оквиру државних програма, а то се не догађа ни у једној земљи у региону! И зато је насиље тако брутално - рекао је "Гробар".

Бруталност навијача

Количина насиља у Широком Бријегу пред недјељну фудбалску утакмицу Широки Бријег - Сарајево (меч је одгођен) изненадила је и Уга Влаисављевића, професора социологије на Универзитету у Сарајеву.

- Као и сви грађани и ја сам био шокиран оним што се догодило у Широком Бријегу. Одједном су у игри нови елементи, одједном се у навијачком насиљу појављује оружје, а то ће промијенити и наш однос према спорту - казао је Влаисављевић.

На утакмици Поли Темишвара и Динама у Румунији био је Томислав Жидак, познати спортски новинар из Загреба који је рекао да бруталност има "национални" предзнак и националистички карактер. Тако је то одувијек било на Балкану, а тако ће то да буде још неко вријеме.

За социолога Влаисављевића оно што се догађа на, и око стадиона, је одраз стања у балканским друштвима.

- Разлог насиља су рат, сиромаштво, фрустрације младих, који данас врло нервозно реагују и на најмање провокације. A ту је и свеприсутно ватрено оружје, које је на дохват руке - казао је Влаисављевић.

Радмило Шиповац, директор Фудбалског клуба Борац, истакао је да његов клуб нема проблема с навијачима, али да предузима све потребне мјере за безбједност.

- Прије поласка на дерби утакмицу у Приједору против Рудара имали смо низ састанака с представницима навијача и све договорили. Прије уласка у аутобус и кретања за Приједор сви навијачи су претресени. Доласком у град на Сани опет су претресени и пуштени на трибине. Не могу да схватим да нико навијаче Сарајева није претресао прије поласка за Широки Бријег и поставља се питање откуд сарајевским навијачима шипке, даске и пиштољи - рекао је Шиповац.

Богдан Чеко, члан трочланог Предсједништва ФС БиХ из ФС Републике Српске је послије инцидената у Широком Бријегу истакао:

- Велику одговорност за инциденте сноси полиција која је имала криву процјену јер су специјалци отишли у Мостар на дуел Зрињског и Вележа. Нико се није надао да ће се ситуација одвијати како се одвијала на улицама Широког Бријега. Можда има и до нас у савезу, нисмо требали заказати двије утакмице на двадесетак километара удаљености у исто вријеме, а обје су биле високоризичне.

Родољуб Петковић, генерални секретар ФС Републике Српске, је потенцирао један озбиљан проблем:

- У нашим правилницима пише да утакмице обезбјеђују полицајци, али у закону на државном нивоу стоји да полиција није дужна да обезбјеђује спортске приредбе. Клубови морају да пријаве окупљање и организацију утакмица, а на полицији је да процијени колико ће полицајаца послати и гдје ће они да буду распоређени. Ту долази до колизије и зато су клубови приморани да ангажују приватне агенције за обезбјеђење и редаре.

Члан Извршног одбора Фудбалског савеза Републике Српске Слободан Тешић је о догађајима у Широком Бријегу рекао:

- Не треба бити много паметан па примијетити да све некако мирише на повратак уназад за 17 година. Сви се сјећамо драматичних дешавања на максимирском стадиону у Загребу пред меч Динамо - Црвена звезда. Оно што се дешавало у Широком Бријегу апсолутно нема никакве везе са спортом. Чини ми се да су неке друге структуре дебело у то увукле своје прсте.

Насиље припадника екстремних навијачких група, које је посљедњих мјесеци кулминирало, таложило се и перманентно испољавало још од почетка деведесетих година прошлог вијека. Бројни су узроци бруталног понашања хулигана, као што су покушај убиства полицајца на фудбалској утакмици и убиство младог Француза у Београду, због чега читаво друштво очекује озбиљну борбу и истрајност с циљем рјешавања тог проблема. Шта се данас може назвати инцидентом навијача? Када се обрачунавају са ривалским групама и полицијом, бацају бакље и вјешају лутке играча, упадају на тренинге и скидају играчима дресове, кад прекидају конференције за новинаре и забрањују продају играча? Је ли инцидент девастирање града и пребијање пролазника?

Коријени хулиганског насиља

Спортски аналитичар Никола Симић рекао је да садашње бујање хулиганског насиља вуче коријене са почетка деведесетих година прошлог вијека, од ратова и велико сиромаштво, усљед чега се један дио људи, често из најнижих социјалних слојева, преобратио у навијаче.

Стручњаци истичу да се нарочито нису снашли млади који су на стадиону испољавали своје фрустрације и незадовољство. Клубови су дуги низ година флертовали са навијачима и тако мало по мало, као када купите малог лава, па га храните, одгајате, не осјетите да је порастао…. а он порасте и онда вас поједе.

Према мишљењима психолога један од разлога за формирање навијачких група је тај да млади не виде перспективу. Формирале су се одређене групе навијача које имају чврсту структуру. Онда су се, нормално, из тих група наметнуле и вође навијача. Није тајна да су навијачи Звезде и Партизана обасути разним привилегијама.

Клубови се плаше навијача, увлаче им се, дијеле хулигане на "наше" и "њихове", интервенишу, врше притисак, плаћају адвокате. Једноставно, гаје културу у којој је све дозвољено како не би чули своје име у погрдним пјесмама са трибине, како не би нашли уништена кола, или можда страховали за безбједност своје дјеце.

И онда, када падне неко невин, перу руке и пишу срцепарајућа писма, "раздвајају жито од кукоља", пребацују лопту у државно двориште.

Хулиганство треба спријечити, а не лијечити

Психолози тврде да су облици насиља, илузија да су "навијачи" битни, да се они питају, да они суде и пресуђују. A овај проблем треба рјешавати јер ће се кола сломити на неким недужним клинцима.

Пробуђена савјест државе мора да одговори на друго питање, ко је опремио београдске "момке у црном" и показао им пут ка кафићу у коме су сједили Французи? Послије тога је Брис Татон задобио повреде које су касније биле кобне и несрећни Француз је преминуо.

Бука и бијес, како је писао и Фокнер у свом највећем дјелу, увијек иду заједно, макар и у свијести идиота. Проблеми због насиља навијача су нас затрпали попут лавине посљедњих дана.

Сада се и квазинавијачи згражавају поступака групе младића.

Aли док се год клубови ограђују и не пријављују полицији малтретирања и притиске, док год плаћају одласке за дивљања у иностранству, док год постоје играчи којима се скандира и они други који нису довољно вјерни, док се не стави граница између оног који управља и оног који се даје, али без накнаде, клубови су саучесници у ономе што се дешава.

То је култура коју су гајили под својим скутима, подржавали било из страха, било из неког интереса. У сваком случају нечињењем и скривањем ствари они су учесници у свему са чим се суочава и власт и навијачи и сви становници.

Шта ће бити са младима који воле спорт и прате разне утакмице, питају се забринути родитељи.

- Ово је страшно шта се дешава у свијету спорта. Имам сина који је Звездин навијач и често иде на утакмице, тако да се плашим и да га пустим да прати неку утакмицу, због свих ових нереда - каже Бањолучанин Марко Јаковљевић.

Навијачи и "навијачи"

На почетку сваке фудбалске сезоне једна од главних тема су навијачке групе. Због њих се отказују припремне утакмице, клубови плаћају високе казне UEFI, играчима се одсјеку ноге кад их вође навијача узму на зуб. Оно што би у сређеним земљама био навијачки инцидент, код нас, на Балкану, је прерасло у правило. Поставља се питање: ко су прави навијачи? Да ли нечија љубав према фудбалу може да досегне до те границе да руши све што је људско? Да ли су прави навијачи они у чијим срцима је један клуб, који својим пјесмама бодре играче на теренима? Јесу, али како ствари стоје данас? Да ли су улогу вјерних и правих оданих навијача преузели хулигани који немају обзира ни принципа?

Психологија личности

Познаваоци навијачких група истичу да навијачи имају своја правила. У граду може бити главна само једна група, а до те репутације се долази, између осталог, и тучама. За тренутну ситуацију на спортским теренима и све већи број хулигана криви су и клубови који се боје подићи цијене улазница како би тиме отјерали хулигане и привукли другачији тип навијача. Умјесто тога, они дају готово бесплатан улазак на стадион, опет због страха да стадион не би зјапио празан, а навијачи енергију испуцали клупским канцеларијама. 

Свој допринос оваквој ситуацији с навијачима дала је и рекламна индустрија. Док је у кругу стадиона законом забрањена конзумација пива, велике пиварске компаније поносни су спонзори фудбалске репрезентације Србије, али и Свјетског првенства и, да ствари буду још комичније, у својим рекламама користе хорде навијача којима је у стварном животу забрањена конзумација њихових производа на стадиону. Aпсурд је комплетан јер култура фудбалског навијања формирана је углавном везано за алкохол. Није навијач онај ко није пијан. Треба ли се онда чудити понашању на стадионима? Сви су свјесни да проблем постоји, а доказ су бројни трагични догађаји.

Закон

Члан 20. Закона о насиљу у спорту у Србије каже:

 Ко у намјери изазове насиље, уђе на спортски терен или уласком у спортски терен изазове насиље, физички нападне учеснике спортске приредбе, унесе у спортски објекат или баца на спортски терен или међу гледаоце предмете, пиротехничка средства и друге експлозивне, запаљиве или шкодљиве супстанце које могу да изазову повреде или угрозе здравље учесника спортске приредбе или учествује у физичком обрачуну на спортској приредби казниће се затвором од три мјесеца до једне године. Ко у групи изврши кривично дјело казниће се затвором од шест мјесеци до три године.

Екстремни навијачи

У Београду је регистровано око 2.300 екстремних навијача, показују подаци полиције. У ту бројку не улазе прави навијачи, они који воле и бодре свој омиљени тим, већ су то углавном они други, који изазивају туче и остале инциденте на трибинама спортских терена и ван њих. Против свих тих хулигана полиција је до сада подносила кривичне и прекршајне пријаве, на основу такозваног закона о навијачима.

Правда за Уроша

Навијач Црвене звезде Урош Мишић (20) осуђен је на десет година затвора због покушаја убиства припадника жандармерије Небојше Трајковића током утакмице Црвена звезда - Хајдук Кула, 2. децембра 2007. године. На основу видео-снимка и фотографија са утакмице види се како Мишић држи бакљу од 1.000 степени Целзијуса и "пржи" човјека, с циљем да му је угура у уста. Врховни суд је поништио одлуку и вратио случај на почетак.

**********************

Хронологија

Хронологија хулиганства у Србије изгледа овако:

- Због смрти Aлександра Радовића на дербију између Партизана и Црвене звезде, 30. октобра 1999. године, тринаесторици навијача Партизана одређена је казна затвора од осам до 23 мјесеца.

- Тројица навијача Партизана осуђена су на 20 дана затвора због уласка на терен током утакмице Напредак - Партизан, крајем фебруара 2004. године.

- Пред Окружним судом у Београду у току је поступак против навијача Рада окривљеног да је 4. августа 2005. године на жељезничкој станици у Раковици убио Бојана Мајића.

- Марко Благојевић, навијач Црвене звезде, осуђен је на осам и по година затвора због убиства партизановца Aлександра Панића (24). Новчане казне од 100.000 до 120.000 динара изречене су свим учесницима туче на стадиону ФК Жарково на којем се крајем јула 2006. године догодила трагедија.

- Навијачи Црвене звезде Милош Зимоња осуђен је због нереда на утакмици Црвена звезда - Хајдук, одиграној 2. децембра 2007. године, на годину и осам мјесеци затвора. Истом пресудом, на годину дана затвора осуђен је Славиша Дракул, портир Спортског друштва Црвена звезда.

- Због напада на жандарма Николу Трајковића, навијач Црвене звезде Урош Мишић (20) пред београдским Окружним судом осуђен је на десет година затвора. Одлуком Врховног суда Србије пресуда је укинута и предмет враћен на поновно суђење. Поступак још траје.

- Окружни суд у Чачку осудио је четворицу навијача Фудбалског клуба Борац из тог града на укупну казну од четири и по године затвора због вријеђања и пребијања тамнопутог фудбалера из Гане Соломона Опокуа (20), 7. марта 2008. године.

- Новосађанин Стеван Станковић (20) осуђен је на 15 година затвора због убиства суграђанина Дејана Димитријевића (27), покушаја убиства малољетног С. Б. (17) из Футога и неовлашћеног држања оружја. Поред Станковића, суд је још двадесеторици младића, навијача ФК Војводина и ФК Партизан, изрекао затворске и новчане казне због учествовања у тучи.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++

Нереди у Широком

Туча Делија и полиције у хали Пионир

Навијачи Динама у Темишвару

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.