Непримјерене опаске коштале је каријере

Вашингтон пост
Непримјерене опаске коштале је каријере

Званичници Бијеле куће сваки пут би заколутали очима када би Хелен Томас на прес-конференцији започела тираду, која би се обично завршила неким веома незгодним питањем о Блиском истоку. Њено присуство на сваком окупљању новинара у Бијелој кући је постало неизбјежно, колеге новинари су јој се дивили, а због свог изузетно мрзовољног карактера сви су је сматрали својом ексцентричном тетком.

Aли јавност је није доживљавала на тај начин - за њих је она и даље била један од најбољих дописника из Бијеле куће, а не хировити колумниста у посљедњој фази новинарске каријере.

И тако, кад је Хелен Томас изјавила да би Израелци требало да "оду из Палестине" и да се, између осталих земаља, врате у Њемачку, многи су били запрепаштени.

Тешко се одупријети закључку да је она била уважени члан уског круга медијских ветерана, који нису доводили у питање чињеницу да је за новинарку, чији се посао изгледа сводио једино на придиковање представницима за штампу и предсједницима, увијек било резервисано мјесто у првом реду на прес-конференцији у Бијелој кући.

Само због оштрих реакција јавности послије објављивања снимка са њеним неприличним изјавама на рачун Израелаца, а који је начинио рабин Дејвид Ф. Несеноф, 89-огодишња Хелен Томас отишла је у пензију.

Новинари, нарочито они који доста времена проводе заједно, обично не остављају на цједилу један другог. Многи ће рећи: "И ако је Томас дала неке пристрасне изјаве, у чему је проблем?"

Не треба наравно ни за тренутак изгубити из вида допринос Томасове током шездесетих година. Новинарски свијет чинили су углавном бијелци са уским краватама, док су се новинарке појављивале ту и тамо пишући о друштвеним активностима прве даме. Хелен Томас никада није била позната по изузетно квалитетним текстовима или ексклузивним причама, али је била упорни хроничар догађаја у служби агенције УПИ.

Након што је прије десетак година прешла у медијски конзорцијум "Харст" истиснута је на маргину. Мали број читалаца пратио је њене колумне, нарочито у Вашингтону. Награда за животно дјело, коју јој је додијелило Удружење професионалних новинара, признање је за њен ранији рад.

Нешто је задивљујуће у тој одлучности Хелен Томас да поставља неугодна питања. Међутим, када је Џорџа Буша 2003. прогласила "најгорим предсједником икад", изгубила је било какав смисао за објективност. Како је вријеме пролазило, њена питања постајали су говори, а један од најпознатијих је био онај који је одржала Бушу 2007, а тема је био Ирак:

- Господине предсједниче, ви сте започели овај рат. То је рат по вашем избору. И само га ви можете зауставити. И то још данас. Два милиона Ирачана напустило је земљу као избјеглице. Хиљаде њих су убијени. Како не разумијете? Ми смо довели "Aл-Каиду" у Ирак.

Неко се може сложити или не сложити са њеним мишљењем, али она је у том тренутку наступила као активиста, а не као новинар.

Некадашњи дописник Си-Ен-Ена Џејми Мекинтајер недавно је написао да је "велика разлика између постављања неугодних питања и добијања одговора на таква питања. Свако може да постави незгодно питање. Aли пуно је теже и важније урадити то на начин да представници влада немају начин за избјегавање одговора."

Дејвид Несеноф, рабин са Лонг Aјланда, који је кривац за оставку Хелен Томас тако што ју је испровоцирао да у камеру каже незгодна размишљања о Израелу, до сада је примио бројне пријетње смрћу и више од 25 хиљада и-мејл порука, од којих су многе биле пуне мржње. У једној од њих је назван "прљавим Јеврејином", уз опаску: "Хитлер је био у праву! Вријеме је да се вратите у пећи."

Хелен Томас је била колумниста и стога је имала право на сопствено мишљење, па чак и ако се оно сводило на то да Јевреје треба протјерати из Палестине, као што је рекла Дејвиду Несенофу. Међутим, није имала доживотно право на новинарску колумну или на резервисано мјесто у просторији Бијеле куће за прес-конференције.

Медијски конзорцијум "Харст" сноси дио одговорности због њеног све несношљивијег понашања. Њу са мјеста новинара и колумнисте није уклонио произраелски лоби. За то је крива она сама, јер није могла да одбрани своје ставове, због којих је морала да се извини.

Избјегавање

Дејвид Фрам, некадашњи писац говора Џорџа Буша, објавио је на свом блогу да је позивање Хелен Томас на прес-конференције у Бијелу кућу био начин да представник за штампу избјегне шкакљива питања осталих новинара. Лакрдијашке и изненадне тираде Хелен Томас, често без било каквог повода, најчешће би спасиле предсједника или његовог представника за штампу серије "опасних" питања која су намјеравали да поставе други новинари.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана