Неплодност болест модерног доба

Милијана Латиновић
Неплодност болест модерног доба

Бањалука - Стерилитет или неплодност је болест која прати човјечанство од његовог постанка. Међутим, овај проблем у посљедње вријеме у Републици Српској добија све већи значај.

Према статистикама, у Српској између 15 и 18 одсто парова има проблем неплодности. Неплодност се дефинише као изостанак трудноће након једне године редовних сексуалних односа, без коришћења контрацепције или након најмање шест мјесеци за жене старије од 35 година. Национални координатор Републике Српске за репродуктивно здравље др Ненад Бабић је казао да стерилитет представља проблем који се сврстава у масовне, хроничне незаразне болести.

- Све је већи број парова који се сусрећу са овим проблемом. Учешће је отприлике, ако узмемо 100 процената, 40 одсто мушкарци, 40 одсто жене, 10 одсто заједнички проблем и 10 одсто идиопатски стерилитет, дакле, не знамо разлог - нагласио је доктор Бабић.

Узроци неплодности

Разлози су многобројни, све што носимо кроз живот, сва упална стања, урођена стања, неразвијеност или недостатак полних органа, све то могу бити разлози појаве стерилитета. Данас на појаву стерилитета утичу и услови живота.

- Код жене узроци могу бити ендокринолошки, затим разна упална стања матернице која остављају посљедице. Могући су и код мушкарца ендокринолошки узроци, имунолошки, генетски. Није ријетка појава ни да током сазријевања сперматозоида и јајне ћелије дође до неких неправилности - рекао је Бабић.

Он је нагласио да уз све ове узроке у једној нормалној заједници мушкарца и жене, усљед редовних полних односа, а без узимања контрацепције, уколико не дође до трудноће, говоримо о неплодности.

- Она може бити примарна и секундарна. Примарна неплодност је када жена у почетку не може да затрудни, а секундарна је кад је жена успијевала да затрудни и роди, али да касније ипак дође до брачне неплодности - истакао је Бабић.

Он напомиње да је путоказ којим треба да иде сваки брачни пар од морфологије, генетике, контрасног снимања матернице и јајовода, утврђивања да ли су проходни јајоводи, испитује се да ли има полипа или преграда у матерници, што све може бити узрок неплодности, да би се дошло до стадијума медицински потпомогнуте оплодње, инвитро оплодње или вантјелесне оплодње.

- С друге стране неспровођење ране превентиве у очувању репродуктивног здравља жене, такође је узрочник све чешће појаве неплодности. Жене су данас у фази усавршавања, осмишљавања свога живота, своје каријере и касније ступају у брак. Већ ту се јавља проблем, па жене први пут рађају у 35. години или и старије. Већ тада опада фертилна, односно, репродуктивна моћ жене. Управо због тога постоји процедура вантјелесне оплодње, да би се помогло паровима да се остваре биолошки као родитељи и да имају своје потомство - истакао је Бабић.

Он је нагласио да је идеална доб жене да постане мајка између 22. и 25. године и додао да у овим условима када наталитет у Српској знатно пада, ако се та тенденција пада настави, за неколико деценија дошли бисмо у врло озбиљно стање.

- Демографско стање се мјери вијековима. Народ је смртан као и јединка, а ми, мали народи, се топимо и нестајемо у сјенци великих народа. Ово је проблем од којег нестајемо више него од других болести - упозорио је Бабић.

Вантјелесна оплодња

Да би се помогло паровима који не могу да се остваре као родитељи, од 2001. године у Републици Српској је основана прва и једина клиника специјализована за лијечење неплодности. До данас је око 500 дјеце рођено поступком вантјелесне оплодње.

Министарство породице, омладине и спорта РС урадило је Стратегију развоја породице за период од 2009. до 2014. године.

- Фонд здравственог осигурања Републике Српске у цјелини финансира два поступка вантјелесне оплодње женама до 40 година, женама од 41. до навршене 42. године Фонд финансира 40 одсто трошкова. Женама које су старије од 42 године, уколико роде дијете поступком вантјелесне оплодње, Фонд рефундира све трошкове - рекао је Бабић.

Он је нагласио да је с циљем повећања свијести о репродуктивном здрављу организована "Школа репродуктивног здравља". Њу заједнички организују Република Српска, Србија, Хрватска и Словенија, сваке године пет дана у Милочеву. Бабић је нагласио да предмет сексуалног образовања треба увести у школе.

- Учимо о амебама, парамецијуму, о хидри, о чему све не, а о овом проблему не причамо, јер не постоји довољна свијест о томе - рекао је Бабић.

Министарство породице, омладине и спорта РС ће 2015. године направити припрему да се од 2016. године колоквијално уведе сексуално образовање у школе.

- Није само битно да нас буде више, него и да будемо здрави - нагласио је Бабић.

Истраживања

Од 1978. године, када је рођена Лујза Браун, прва беба из поступка вантјелесне оплодње, овај метод омогућио је рађање више од 3,5 милиона дјеце широм свијета. Овај метод лијечења брачне неплодности се предлаже када други методи не дају резултате. Код жена од 40 до 44 године, захваљујући медицински потпомогнутој оплодњи, биљежи се велики број вишејајчаних трудноћа. Шансе да жена у четрдесетим роди близанце или тројке, веће су него у било ком другом добу, а то омогућује првенствено медицински потпомогнута оплодња.

Вантјелесна оплодња

У 90 одсто случајева неплодности могу се утврдити разлози, а предрасуда је да је неплодност неизљечива. Око 50 одсто парова послије терапије вантјелесне оплодње оствари жељену трудноћу.

Старост породиља

Број жена старијих од 40 година које рађају данас је већи него икад раније, показала је студија британског Министарства здравља. Према њој, код жена млађих од 20 година на 1.000 случајева догоди се шест одсто вишејајчаних трудноћа, док је код оних жена старијих од 35 година број вишејајчаних трудноћа нарастао с 9,8 случајева на 1.000 трудноћа у 1976. години на 99,3 у 2011. години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана