Необична занимања: Од крађе лешева и кушача до тровача и нарикача

Цвија Мркоњић
Необична занимања: Од крађе лешева и кушача до тровача и нарикача

Крађа лешева, нарикаче, професионални куцачи, кушачи и тровачи, дворске луде, само су нека од необичних занимања која су напретком технологије изумирала, а њихово мјесто заузимали су неки нови, слични послови.

У Риму је постојало занимање професионалног тровача, као и професионалног кушача хране која је била намијењена племићима. Људи који су обављали ову врсту посла уживали су велико повјерење својих надређених, али и поштовање других грађана.

Крађа лешева у Енглеској третирана је као мали прекршај и казне су биле врло ниске што је довело до велике индустрије крађе лешева, али и процвата медицине у Европи.

Данас, осим што још увијек постоје послови у којима су се задржали коријени занимања која су била типична за стари Египат или Рим, изродила су се и нова необична занимања.

Занимања на дворовима

Краљеви, цареви и фараони су у својим палатама обавезно запошљавали професионалне кушаче хране који би храну и пиће које им се сервира увијек пробали прије њих да би се са сигурношћу утврдило да храна није отрована.

Данас Владимир Путин има тим "кушача хране" који путују са њим и медицински стручни тим који провјерава све што би Путин требао појести, како би се увјерили да храна није отрована. Наводно је и Џорџ Буш имао два специјална FBI агента који су морали појести комадић хране прије њега, приликом његове посјете Лондону.

Слично, али угодније занимање, данас нуде фабрике чоколаде гдје се кушачи чоколаде мјесецима припремају за тај посао, те тврде да је то врло тежак и озбиљан посао, будући да милиони долара зараде зависе од укуса њиховог непца.

Посао дворске луде је занимање које је давно изумрло, а обављали су га људи који су били интелигентни и са добрим смислом за хумор, јер њихов посао је био да забављају и насмијавају краља. У вријеме када су "луде" биле популарне на двору, било им је дозвољено да вријеђају краља и збијају шале на његов рачун без страха од казне докле год краљ ужива. Оно што бисмо данас можда могли упоредити као слично занимање јесу стендап комичари или маскоте, јер за ову врсту посла свакако је неопходно да имате ведар дух и добар смисао за хумор.

Професионалне дојиље су увелико запошљаване од стране племства и одмах би по рођењу дјетета долазиле на двор и преузимале обавезу дојења племићког дјетета. Међутим, касније ова пракса сматрана је главним узроком ширења заразе међу бебама.

Нарикаче се још увијек понегдје могу срести и на нашим просторима, а сматра се да су се "професионални оплакивачи" први пут појавили у Кини за вријеме владавине цара Вуа од Хана 156 година прије Христа. Оне су биле плаћене да буду врло емотивне на спроводима, како родбини не би било неугодно да тугује.

Тјелокрадице, копачи, куцачи

Почетком 19. вијека крађа лешева у Енглеској третирана  је као мали прекршај и казне су биле врло ниске што је довело до велике индустрије крађе лешева, али и процвата медицине у Европи. Ови људи су продавали "свјежа" мртва тијела за медицинска истраживања, али били су врло опрезни да не украду ништа друго, јер су казне за крађу накита или одјеће биле много више. Крађа предмета из гробова у Енглеској одувијек била илегална, док је крађа мртваца забрањена тек 1832. године.

Калифорнијска златна грозница отпочела је 1848. године, када је Џејмс В. Маршал открио злато у близини Сакрамента. Након тог открића десетине хиљада копача похрлиле су у до тада слабо насељену земљу. Неки су кад ископају одређену количину злата одлазили задовољни, док би други доводили са собом и своје породице и тако насељавали долину ријеке Сакраменто и долину њене притоке Американ.

Појединци би се успијевали обогатити ископавањем злата и покренути послове као што су коначишта, која су у то вријеме била потребна за нове копаче који су стално пристизали, кафане или борделе.

Почетком индустријске револуције, када нису постојале поуздане будилице и аларми, неко је морао будити спавалице ујутро, па је тај посао припадао куцачу - особи која би сваког јутра обилазила куће и куцала на врата и прозоре док се не увјери да се клијент пробудио.

Куцачима је главно оруђе за рад била шипка, најчешће направљена од бамбуса, како би могао дохватити све прозоре. За овај посао зарађивао би неколико пенија седмично.

Необична занимања и данас актуелна

Музач змијског отрова је врло опасан, али цијењен посао. Музачи змија циједе отров из змије који служи за производњу серума против угриза змија.

Један од послова који је донијела модернизација је процјењивање мириса пазуха у свим ситуацијама које укључују знојење да би се тестирали дезодоранси и антиперспиранти. Прво се процјењује природан мирис који излучује тијело, а затим се наноси дезодоранс када се процјењује мирис или изостанак мириса изазваног знојењем.

Да нису сва занимања одбојна на прву помисао потврђује и посао дизајнера за Барби одјећу. Да би планетарно популарна лутка добро изгледала за њен стајлинг брине се читав тим стручњака.

Ни Дједа Мраз не може сам да стигне да припреми поклоне за сву дјецу свијета, па сваке године запошљава помоћнике који у Лапонији израђују поклоне, украсе и честитке како би били спремни за Бадњак. Ту су и дресери собова, који су врло тражени у празнично вријеме. Добровољци пролазе обуку у трајању од двије седмице како би могли радити са бројним собовима који су туристичка атракција у многим земљама. Иако је ово врло одговоран посао, послодавци тврде да су собови врло дисциплиновани, те да добровољци немају много муке око њих.

Посао живе лутке је можда необичан, али врло напоран, јер подразумијева да особа неко вријеме проведе у непомичном положају. Но, овај посао доноси сто долара зараде по сату, па они упорни и издржљиви могу зарадити неколико стотина долара за само један дан.

Менаџер за сахране може бити врло уносно занимање, с обзиром на то да је смрт неизбјежан догађај. Неки људи унајмљују организаторе сахрана, јер уз губитак блиске особе не желе да се носе са још једним стресом, због тога ангажују некога другог да то ради умјесто њих.

Храна на рекламама и фотографијама увијек изгледа надреално укусно и примамљиво о чему рачуна воде људи које називају "стилистима за прехрамбене производе". Они "шминкају" производе за рекламе додавањем мало боје, свјетлуцавог спреја итд. Све је дозвољено ако ће намирнице због дотјеривања изгледати боље.

Кућепазитеља који ће им чувати луксузне виле док су одсутни траже многи богаташи у свијету, а овај посао је могуће радити стално или сезонски, увијек у истом граду или широм свијета. Они који одаберу ово занимање уживају све благодати живота у луксузно опремљеном дому док су власници одсутни и још за то бивају добро плаћени.

Занимања у будућности

Британска организација Фаст Форвард спровела је истраживање према којем је дефинисала 110 занимања која ће бити најтраженија у 2030. години. Нека од тих занимања су "дизајнер дјеце" који ће се бавити генетским инжињерингом на дјеци, "произвођач дијелова тијела" који ће производити органе клонирањем, "планер краја живота" ће помагати људима да испланирају када ће и како умријети, "дизајнери пасоша за свемир" - ова организација сматра да ће влада сигурно увести обавезну евиденцију свемирских путовања, "сајбер библиотекар" ће радити у сајбер библиотекама и посуђивати књиге онлајн. Осим њих тражиће се "Сајбер чувари", "Организатори виртуелних ормара", "Професионални виртуелни грађани", "Савјетник за роботе" и многи други стручњаци који ће промијенити у потпуности тржиште рада.

Аларми на ковчезима и урнама

Италијанско погребно предузеће "Art Funeral Italy" прије неколико година осмислило је аларм систем који се уграђује на ковчеге или урне који обавјештавају полицију ако неко почне откопавати гроб.

Они су дошли на ову идеју након неколико случајева крађе лешева у Италији, а ова услуга годишње кошта између хиљаду и три хиљаде евра.

- Праћење ће бити организовано преко кол центара у крематоријумима или погребним предузећима - рекао је власник овог луксузног погребног предузећа и додао да компанија нуди и уграђивање свјетала у надгробно камење које је врло популарно међу богатијим клијентима који имају породичне капеле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана