Неле Карајлић: Без утопије нема рок сцене

Одступили смо од правила која су успоставили утемељивачи тог назовимо правца. Немам увид у то шта се дешава данас на сарајевској рок сцени; у ствари, немам увид шта се дешава са рок музиком уопште. У свијету је исто тотална криза аутора и криза основне идеје која гура рок музику, а то је утопијска слика свијета. То је оно што су индустрија и "шоу-биз", како га зову, успјели да убију. A без утопије нема ни рока.

Ово је за "Глас Српске" рекао Неле Карајлић, пјевач и вођа "Забрањеног пушења", бенда који је у бившој Југославији оставио значајан траг на тадашњој музичкој сцени, а данас, у новој постави и у сарадњи са редитељем Емиром Кустурицом, доживљава свјетску афирмацију и пуни хале у градовима на свим континентима. Концерт у Београдској арени, на највећи празник некадашње државе, један је у низу које "Забрањено пушење" држи у оквиру своје свјетске турнеје.

* ГЛAС: Колико вам је значајан концерт у Београду 29. новембра? Датум је случајно дошао, али у читавој вашој каријери случајности попримају епски карактер.

КAРAЈЛИЋ: Наша историја је толико богата и непредвидива и да смо изабрали било који датум, то би се поклопило са неким свецем, рођенданом, битком, празником, бјежанијом... Овога пута то се поклопило са Даном Републике.

* ГЛAС: Шта ћете извести у Београду? Најавили сте да неће бити редован репертоар, који иначе изводите.

КAРAЈЛИЋ: Када свирамо у Србији, имамо једну врсту коктела између оних - како раја каже - старих пјесама и овога што сада радимо. Тај концепт смо први пут употријебили у априлу, када смо свирали у Новом Саду и било је изванредно. Када се то помијеша, тачно се види да обје концепције долазе из истог извора. Једноставно, ово што сада радимо у уској је родбинској вези са они сто смо радили некад.

* ГЛAС: Управо сте се вратили из Русије. Гдје сте тачно наступали?

КAРAЈЛИЋ: Свирали смо у Москви и Санкт Петербургу, па смо слетјели у Солун и на крају завршили у Португалији и Шпанији.

* ГЛAС: Да ли постоји разлика у реакцији публике у Русији, у односу на Шпанију и Португалију или, рецимо, Јужну Aмерику и наше крајеве?

КAРAЈЛИЋ: Не превише. Све су то млади људи са сличним погледом на свијет; они који воле да чују нешто што није пука индустрија, што носи у себи ауторски печат.

* ГЛAС: Постали сте, као бенд, антиглобалистичка икона. Некако парадоксално, не чини ли вам се да се то догодило баш због глобализације?

КAРAЈЛИЋ: Ми смо антиглобалисти, али нисмо иконе. Хвала. Но, наш пут по свијету није био поплочан глобалним телевизијским мрежама или радио станицама, нити су нас наши издавачи, "Универзал" и "Баркли", нешто тетошили и форсирали. Камо среће. Напротив. Наша главна узданица у почетку су били Емирови филмови, а затим упорно и константно свирање на свим могућим мјестима. И тако 10 година.

* ГЛAС: Aлбумом "Ја нисам одавле" ставили сте тачку на једно своје професионално и можда животно поглавље. Када сте почели да радите музику за филм "Црна мачка, бели мачор", да ли сте имали представу о томе као о новом почетку или је све опет испало случајно?

КAРAЈЛИЋ: Ја нисам одавле је, у ствари, конекција између старог и новог. Наравно да нисмо имали никакав план. Било нам је драго што нас је Емир позвао да му радимо музику и било нам је драго што смо имали апсолутну слободу у стварању. То ми је, овако, најљепше студијско искуство. Потпуно растерећени почели смо да радимо нешто ново, нешто што нема никакве везе са оним што смо радили раније. И нико ти не стоји над главом и нема никакве пресије да мора да буде добро, хит, да раја воли итд., итд. Били смо слободни у пуном смислу те ријечи. Тек кад смо све завршили, схватили смо да смо направили нешто свјеже, један потпуно другачији звук од свега што смо до тада слушали. Тада смо и олучили да то пробамо да свирамо уживо.

* ГЛAС: Посебан куриозитет "Забрањеног пушења" су теме о којима сте пјевали, међу којима је веома мало љубавних. Зашто сте били, за разлику од многих других група, удаљени од те тематике?

КAРAЈЛИЋ: Највећи утицај на наше текстове имала је средина у којој смо живјели и сулуди мотив да музиком можемо да промијенимо свијет. Били смо увјерени да ако кроз наше пјесме упиремо у проблеме друштва - чији смо били саставни дио - можемо да учинимо нешто за његово побољшање. Отуда такав приступ ономе што смо радили. Што се љубавних пјесама тиче, ту смо дефицитарни. Можда због тога што нисмо никад имали неке велике љубавне проблеме.

* ГЛAС: Колико је остало од Сарајева које сте вољели или је оно сачувано само у вашим пјесмама?

КAРAЈЛИЋ: Остала је знатижеља да када прелијећем авионом покушам да видим стадион "Кошево", "Грбавицу" или "Скендерију", оно што се са десет хиљада метара може примијетити. То се ријетко догађа, јер је град обично прекривен маглом.

* ГЛAС: Крећете се, у пјесмама, у широком кругу - возили сте се кроз кањон Дрине, бдјели на стражи поред Призрена, "гинули" на београдском асфалту, лутали кроз врлетне босанске планине. Шта је у центру вашег пјевања - судбина обичног човјека или нешто друго, веће, снажније, универзалније?

КAРAЈЛИЋ: Увијек почињеш са човјеком у центру догађаја. Њега смјешташ у одређени социјални или политички контекст. Стављаш му проблем за врат и тјераш га да га ријеши. На крају доносиш наравоученије. Мора се римовати и мора имати јасан метар у стиху. То је постулат новог примитивизма, од којег ни дан-данас нисмо одустали.

* ГЛAС: У пјесми "Љубав удара често тамо гдје не треба и кад јој се човјек најмање нада" стоји дефиниција да љубав побјеђује свако зло, па чак и посљедице братоубилачког рата. Да ли је та пјесма бајка или реалност?

КAРAЈЛИЋ: Реалност, наравно. Тло на којем живимо склоно је да реалност пребацује у фикцију и обрнуто. Један стих има већу снагу од хиљаде телевизијских извјештаја и тона историјске грађе. Милан и Фазила су већ баба и дјед.

* ГЛAС: Да ли цијела историја српског народа стаје у стих - од историјског AВНОЈ-а, до избјегличког конвоја, преко Сремске Раче?

КAРAЈЛИЋ: Сеобе и деобе. Нема смрти.

* ГЛAС: Нема сумње да имате и много поклоника у Републици Српској. Можемо ли очекивати неки скорији концерт у Бањој Луци, с обзиром на то да овдје нисте свирали десет година?

КAРAЈЛИЋ: Првом приликом. Радујем се том сусрету.

* ГЛAС: И када саберете све што сте видјели, чули, сазнали, можете ли одговорити на питање - "да ли смо постали Швабе у дотираном филму"?

КAРAЈЛИЋ: Наравно. Посљедњих пет стотина година народи на Балкану играју улогу статисте у великим историјским филмовима. Волио бих коначно видјети како нас напредније и развијеније цивилизације остављају на миру. Тај филм још нисмо гледали.

MTV

Имамо пјесму која се зове "Fuch you MTV". Не постоји сала на планети у којој смо свирали, а да публика здушно и безрезервно не пјева са нама тај једноставни рефрен. Колико је нама досадио турбо фолк, толико су они сити MTV-ја. Зато "Fuck you MTV ", рекао је Неле Карајлић.

Средина

Највећи утицај на наше текстове имала је средина у којој смо живјели и сулуди мотив да музиком можемо да промијенимо свијет. Били смо увјерени да ако кроз наше пјесме упиремо у проблеме друштва - чији смо били саставни дио - можемо да учинимо нешто за његово побољшање. Отуда такав приступ ономе што смо радили. Што се љубавних пјесама тиче, ту смо дефицитарни. Можда због тога што нисмо никад имали неке велике љубавне проблеме.

Забрањено пушење - Од историјског АВНОЈ-а /video/

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.