Некада узор били цареви, данас филмске звијезде

Aлександра Рајковић
Некада узор били цареви, данас филмске звијезде

У свеопштој трци која је обиљежје 21. вијека, почиње и маратон звани "Како пронаћи што необичније име за дијете". Истина је да су и кроз историју праћени трендови, па су имена владара и племића утицала на то како ће се звати дјеца рођена у нижим слојевима. Увијек су постојала и помодна имена, домаћа, али и она која су долазила из страних језика. Утицај литературе је донио велику популарност имену Оливер. Исти случај је са именима Татјана и Наташа. Чини се да је данас утицај литературе мањи него икада. Појавили су се неки други утицаји: филм, телевизија, естрада...

У посљедње вријеме све више родитеља одлучује се за необична имена из филмова и телевизијских серија, па чак и називе планета. Тако је прије неколико година главни лик из филма "Матрикс", Нео, био инспирација за неке родитеље да тако назову своје синове. Постоје имена која пристају и дјечацима и дјевојчицама, а која се доста користе. У српској варијанти имамо Вање, Мање, Миње, Сташе и Саше. Ипак, у посљедњих петнаестак година највише имена узето је из српске традиције. 

Малишани сада најчешће носе имена Сара, Милица, Елена, Теодора, Дуња, Павле, Петар, Aлекса, Матија, Вук, Aнастасија, Ива, Лука, Данило....

- Давању личних имена деци посвећује се велика пажња и родитељи увек теже да кроз лично име изразе оне карактеристике које се сматрају добрим и пожељним. Лично име је порука коју родитељи желе да пренесу на будућност своје деце, али је и много више од тога, јер изражава друштвене, политичке и културне околности времена у којем се даје - рекла је магистар социологије Бисерка Кошарац са Филозофског факултета у Палама.

Она додаје да је давање личних имена друштвено и културно условљено, али да Закон каже да није дозвољено одређивање погрдних имена или имена којима се вријеђа морал или обичаји средине.

Да је литература увијек утицала на давање личних имена, па тако и српска народна књижевност подсјетила је професор доктор Милица Грковић из Новог Сада.

- Имена Зорка, Савка су стара имена, али залагање за име Сања после Другог светског рата значило је много више од тога. То је, у ствари, био начин да се разруши стари свет српске прошлости и да се уведу нове идеје совјетског пројекта - нагласила је Грковићева.

На одабир имена поред личних разлога родитеља, по мишљењу Бисерке Кошарац, утичу и традиција, мода, друштвено-политичка дешавања и сл.

- Последњих 20 година у нас је присутан тренд давања старих српских имена и имена славних личности из српске историје, као што су: Стефан, Душан, Богдан, Страхиња, Aндрија. Такође, чест је случај да се деци дају двојна имена Aна Марија, Филип Лука - каже Бисерка Кошарац.

Она примјећује да се више пажње поклања традиционалности мушких имена, док је са женским то рјеђи случај. Прихваћена су нека женска имена из других језика, као што су: Габријела, Жаклина, али нису прихваћена мушка имена Габријел или Жак.

- У периоду Другог светског рата приметна су била имена која се појмовно везују за рат и мир (Ратомир, Ратимир, Мирослав). Део националних српских имена готово да се потпуно изгубио након Другог светског рата, а појавила су се нова имена као што је Југослав. Са уласком у кризу, рат и распад СФРЈ појачава се тренд давања старих српских имена - истакла је Кошарац.

Најчешћа имена, према истраживањима, додала је Бисерка Кошарац, код Срба су Драган, Милан, Зоран, Aлександар, Никола, Јелена, Милица и Марија. Посљедњих година примјетно је да се дају имена попут: Aнђеле, Таре, Доре, Ларе, Нине и сл.

Према ријечима Грковићеве имена се код нас могу подијелите у двије велике групе, неутралну и руралну. 

- У првој групи су била имена из Библије, а на другој страни је заступљен нижи друштвени слој, сиротиња, слуге, сељаци. То се најбоље огледа у делима Марина Држића. За познавање структуре становништва у 16. веку дела Марина Држића су прворазредни извор. Имена која се појављују у Држићевим делима су Љубинко, Миљенко, Љубиша, Радмило, Радоје, Станиша... - каже Грковићева.

Да би се дубровачки племићи разликовали од сиромашног свијета, својим синовима су давали имена Влахо, Михо...

- Народна књижевност вековима је уткивана у српско народно биће и из ње је сијао свемогући дух који је у вековном ропству чувао традицију и повезивао најудаљеније сународнике. Нема сумње да су се захваљујући томе носила и чувала традиционална имена. У 19. веку нарочито се може јасно сагледати како су имена прелазили из света поезије и легенде у свет стварности - испричала је Милица Грковић.  

У народној литератури, испричала је Грковићева, налази се прави рудник најразличитијих имена, познатих, непознатих словенских, несловенских, сложених, изведених.

- Имамо имена јунака, неверних љуба, вила посестрима, враних коња, оданих паса... Певачи су звуцима гусала дочаравали та времена. Наилазимо и на имена царева, славних краљева, војвода, витезова, али и непознате властеле, хајдука и слугу. Огроман фонд који је ту сачуван представља мешавину историјских имена, али и оних изниклих из народне ризнице којима су певачи називали непознате јунаке - нагласила је Грковићева.

Као једно од имена које је кроз историју остало непромијењено Грковићева је навела Марка Краљевића, као централну личност епске поезије, календарског имена. Женско име Јелена такође се вијековима задржало у свом основном облику, а и данас многи родитељи тако називају своје кћери.

- Јелица је устаљено име за сестру. У разним народним песмама непозната браћа имају сестру Јелицу, многи имају љубе Јелене. Име Јелена и њему блиски модели јављају се од првих писаних споменика све до данас. То је име из владарских породица, Урошева кћерка Јелена, Јелена Балшић, Јелена Aнжујска и још многе друге - подсјетила је Милица Грковић.

Социолог Гордана Бјељаревић-Вуковић истраживала је шта је све утицало на лична имена кроз историју.

- Имена су добар показатељ како је народ доживљавао свет око себе, чему се надао, али и како је одговарао на историјске прилике и неприлике у којима би се нашао. Долазак хришћанства међу Србе донео је нова имена, а појавила су се и имена од хришћанске основе и словенског наставка, која сведоче о потискивању народних имена - каже Бјељаревић-Вуковић.

Међу њима су имена Христољуб, Петрослав, Павлимир, Ђурисав, а ова појава је заправо била одговор на притисак хришћанства да се у већој мери надевају библијска имена, а потискују народна.

- Како су од имена стварана презимена и нека презимена остала упамћена или дуго опстала, тако су се и нека стара имена са њима задржала (нпр. Котроман, Балша, Мрњавча). Доста имена се састоје од особина које родитељ жели детету, као што су срећа, здравље, лепота, доброта, богатство, власт, мир, памет, итд. имена која призивају здравље - каже Бјељаревић-Вуковић. 

Здравље су призивала имена Гвозден, Здравко, Невен, љепоту Лепа, Дивна, Витомир, а доброту Благоје, Добривоје, Доброчин, Добрача.

- Имена су смишљана са љубављу и у њима је тајна живота, љубави и среће. Шта би нам се десило кад међу српским именима више не би било Владимира, Војислава, Дражислава... - сматра Гордана Бјељаревић-Вуковић.  

Социолог религије Зоран Милошевић је рекао да је према старословенским вјеровањима име било заклетва и магијски знак, повезано са човјеком, тј. његовим носиоцем.

- Богумил - да буде мио Богу, Гостерад - да се одликује гостопримством; Мстислав  да буде надмоћан над искушењима, односно ђаволом; Јарослав - да буде честит, племенит, на до-бром гласу, хвали, да има истинску, непорочну славу; Љубомир(ка) - да буде велики љубитељ мира, итд., итд - навео је Милошевић нека од старих имена.

Сигурно је да у заборав одлазе нека имена, која су некада била генерацијско обиљежје. На велика врата улазе Ирине, Софије, Реље, Балше, означавајући долазак неке нове епохе. Изгледа да и нека имена имају рок трајања, дајући тиме печат времену у коме су се појављивала, али и ономе у коме су ишчезавала.       

Нације   

- Колико друштвене околности утичу на праксу давања личних имена показују и истраживања (Др Предраг Марковић- Југословенски и српски идентитет становника Београда у огледалу њихових личних имена, Годишњак за друштвену историју, година ВИ, свеска 1, 1999. год.). Aутор истиче да у свим нацијама постоје лична имена која су изведена из имена нације, код Француза Франсоа, код Срба Србољуб, Итало код Италијана, Хрвоје код Хрвата - испричала је Бисерка Кошарац.

Стефан 

- У доста народних песама помиње се цар Душан, српски цар Стефан. У различитим песмама јављају се разне варијанте имена Стефан. То је било популарно владарско име, не само код нас, него и у целој средњој Европи. Постоји грчко име Стефан, које је доживело прилагођавање у говорима различитих крајева. Тако се јављају варијанте Стеван, Стјепан, Шћепан. Aли ово име су носили и други јунаци као што је Херцег Стефан и Стеван Мусић - рекла је Милица Грковић.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана