Неизвјесност најбољи “чувар” новца

Каже ово за “Глас Српске” професор Економског факултета у Бањалуци Драган Глигорић анализирајући најновије податке Централне банке БиХ који показују да је и јуну ове године забиљежен раст депозита у банкама. 

Према подацима Централне банке БиХ, депозити су износили 29,86 милијарди марака и у односу на мјесец раније већи су за 0,5 одсто, а на годишњем нивоу за чак 7,5 одсто.

Према ријечима Глигорића, у условима када инфлација одбија да се тако лако и без жестоке борбе преда, један дио грађана и предузећа вјероватно је процијенио да им је у садашњим околностима и кризним временима најбоље да не троше новац, већ да га чувају за нека боља времена, када цијене буду сведене у неку нормалу.

- Други разлог стварно не видим. Једино на овај начин могу објаснити овај раст депозита. Значи, “кривац” је инфлација, односно страх шта ће бити сутра. Људи калкулишу, и једно вријеме су куповали некретнине како би сачували вриједност свог новца, али мислим да је и томе дошао крај, јер су цијене станова, односно некретнина, отишле у небо. Доћи ће вријеме када ће се оне морати вратити у какву-такву нормалу. Слично је и са профитабилним предузећима, која сигурно сматрају да им се у данашњим турбулентним временима не исплати инвестирати новац у нове послове и проширење производње, већ само покушавају да је сачувају на садашњем нивоу - истакао је Глигорић. 

Наводи и да је у исто вријеме дошло и до раста обима кредита, што се, како је истакао, може објаснити настојањима оног “другог дијела грађана и предузећа”, који имају потребу да финансирају текућу потрошњу, али и тиме што неки од њих ову кризу виде и као добру пословну прилику.  

- Ово су, иначе, процеси који су карактеристични за сваку земљу у развоју, да како се оне развијају, то прати и раст депозита и обима кредита. Иако БиХ има скроман економски раст од три одсто, логично је да долази до овог. Сада имамо и инфлацију, која умногоме одређује понашање грађана и предузећа у таквим наметнутим околностима - каже Глигорић.  

Сматра и да овај раст депозита олакшава пословање домаћим банкама, које су због тога мање окренуте скупом иностраном тржишту, на ком новац постаје све скупљи због рестриктивних мјера Европске централне банке и подизања каматних стопа, а која на тај начин покушава да актуелну инфлацију сведе на прихватљивих два одсто.  

- Раст депозита значи да банке имају на располагању јефтин новац с којим могу радити и пласирати га на тржиште под повољнијим условима него што је то у већини европских држава. Али морам и нагласити да су орочени депозити нешто што све банке више воле, јер им је тај сегмент сигурнији од ових неорочених, које неко може подићи у сваком тренутку - додао је Глигорић.

Банкарски порез

Италијанска влада недавно је увела једнократни порез од 40 одсто на додатну добит банака, а тако прикупљен новац планира да искористи за помоћ људима који дижу хипотекарне зајмове ради куповине прве некретнине. Глигорић каже да ова мјера не би била добра у случају БиХ, јер би се на тај начин пореметила тренутна ликвидност и стабилност домаћег банкарског сектора. Како је појаснио, било каква ванредна и неочекивана мјера само може погоршати пословну климу у БиХ. То би можда могло довести, како је додао, и до повлачења појединих иностраних банака са нашег подручја, што не би било никако добро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.