Небојша Радмановић: Прудски договор показао ко је за европску БиХ, а ко против

Он је казао да је циљ друга два члана Предсједништва, који су предложили нереалан буџет, да се укупан фискални систем БиХ, који се стварао годинама, поништи и да створе политичке и социјалне тензије. 

Радмановић је рекао да је спор између Владе Српске и Суда и Тужилаштва БиХ битка за владавину права.

- У овом процесу против Владе РС било је доста незаконитих и нетранспарентних потеза судија, тужилаца и службеника СИПA-е. Влада Српске ништа не крије, само жели да заштити своје интересе, јер је очигледно да је ријеч о неоснованом и злонамјерном процесу - рекао је он. 

* ГЛAС: Приједлог буџета институција БиХ за сљедећу годину, који је Предсједништво БиХ усвојило Вашим прегласавањем, тешко да ће добити подршку парламентараца?

РAДМAНОВИЋ: Парламентарцима је знатно отежан посао, јер су добили Приједлог буџета који је је немогуће остварити. Овај приједлог није добро конципиран и плод је неодговорног потеза мојих колега из Предсједништва БиХ. Тешко да ће БиХ добити буџет до краја ове године. Међутим, ако парламентарне комисије и посланички клубови постигну сагласност, могуће је амандманима поправити приједлог буџета и у том случају би ипак могао проћи у Парламенту БиХ. Битно је да се поштују одлуке Савјета министара БиХ и Фискалног савјета БиХ.

* ГЛAС: Aко би БиХ у нову годину ушла без буџета, какве би се могле очекивати посљедице?

РAДМAНОВИЋ: То би сигурно створило нове проблеме. Морала би се усвојити одлука о привременом финансирању институција БиХ, чиме би се успорили реформски процеси, изазвало незадовољство код грађана и службеника. Заправо, циљ је два члана Предсједништва да се укупан фискални систем БиХ, који се стварао годинама, поништи и да створе политичке и социјалне тензије. Хтјели су да буџет институција БиХ повећају за 200 милиона марака на уштрб ентитетских буџета, који имају социјално-економску компоненту. То би знатно успорило европски пут БиХ. Они нису размишљали како да Српска и ФБиХ иду према Европи, већ како да држава буде што јача, а ентитети што слабији.

* ГЛAС: У БиХ се веома лако изазива криза. Да ли можемо констатовати да криза, заправо, није никада ни престала послије Дејтонског споразума?

РAДМAНОВИЋ: То је тачно. У БиХ постоје снаге које уз помоћ неких међународних представника и OHR-а дестабилизују БиХ и Српску. На сцени имамо два блока - оне који поштују Устав и оне који дјелују антиуставно. Ријеч је, заправо, о демократским и недемократским, односно проевропским и антиевропским снагама. Имамо блок који се залаже за промјену Устава по својој визији, без договора. Они стварају кризу и коче реформе, али ми их лако препознајемо. БиХ се тиме враћа у прошлост и у њој се подижу националистичке тензије.

* ГЛAС: Високи представник у БиХ је рекао да је Харис Силајџић створио кризу. Ово није први пут да Силајџић ствара проблеме БиХ. Прије двије и по године је срушио априлски пакет уставних промјена, а сада покушава да обори договор из Пруда. Докле ће OHR толерисати такву политику?

РAДМAНОВИЋ: OHR не може бити у позицији да нешто толерише или не толерише. Ту је пресудан став грађана. Истина је да Силајџић и снаге око њега намјеравају да оспоре Прудски договор. Међутим, против сам било каквих санкција OHR-а против легално изабраних политичара. Грађани треба да препознају ко повлачи добре, а ко лоше потезе. Сада је то свима јасно. Aко би Силајџић и људи око њега успјели да оборе Прудски договор, БиХ би поново била доведена у стагнацију, што никако не би смјело да се деси.

* ГЛAС: Хоће ли бити обезбијеђена већина у Парламенту БиХ за реализацију споразума из Пруда?

РAДМAНОВИЋ: Договор из Пруда је показао ко се истински залаже за европску БиХ, а ко руши тај пут. Тај договор је крупан и веома значајан догађај у условима политичке кризе. То потврђује да у Српској и ФБиХ има напредних снага које су спремне за договор и компромис. Сигуран сам да има и оних политичара и политичких партија који желе да се придруже СНСД-у, СДA и ХДЗ-у БиХ. Прудски договор је свјетло у тами, јер показује да договором можемо ићи напријед. С друге стране, имамо и веома јаке снаге које могу оспорити примјену овог споразума због личних и политичких интереса. Aко би СДП подржао овај споразум, ствари би се рјешавале пуно брже, међутим, нисам сигуран да ће они то учинити. Ипак, оптимиста сам и вјерујем да ће се барем око неких одредби споразума постићи сагласност.

* ГЛAС: Питање државне имовине је веома сложено?

РAДМAНОВИЋ: Силајџић и ја имамо дијаметрално супротне ставове о државној имовини. Он сматра да је и вода коју пијемо државна. Тумачећи Устав тврдим да је имовина ентитетска, а да се можемо договорити око тога шта је заједничко. Тешко је прогнозирати када ће ово питање бити ријешено. Потребно је да брже рјешавамо питања државне имовине и статуса Брчко дистрикта, јер то су једни од услова за трансформацију OHR-а.

* ГЛAС: Да ли ће OHR бити затворен сљедеће године?

РAДМAНОВИЋ: Савјет за примјену мира - PIC у марту би требало да донесе коначну одлуку како би OHR био затворен средином 2009. године. Вјерујем да ће тако и бити. Проблем је што су неки од услова и циљева PIC-а нејасно дефинисани, као што је услов - политичка стабилност БиХ. Они увијек могу да кажу да је ситуација у БиХ лоша, како би OHR овдје остао годинама. О разлозима таквих одлука могли бисмо урадити посебан интервју. Даље, услови PIC-а су постављени тако да охрабре све оне који желе да OHR остане што дуже у БиХ. Ту мислим на већину бошњачких и дио хрватских политичара. Зато многи опструишу било какав договор у БиХ.

* ГЛAС: Да ли међународна заједница има јединствен став о OHR-у?

РAДМAНОВИЋ: Нема. Подијељени су ставови унутар међународне заједнице. Ипак, чини ми се да све више код њих преовладава схватање да је останак OHR-а у БиХ контрапродуктиван за саму међународну заједницу. БиХ такође не може бити кандидат за чланство у ЕУ са међународном управом. Зато је потребно ојачати Канцеларију специјалног представника у БиХ, која неће имати наредбодавна овлашћења, већ ће помоћи земљи да примијени европске стандарде. Сви знамо колико су бивши високи представници употребом силе нанијели штете Српској и БиХ. За стање у БиХ, поред домаћих политичара, најодговорнији су и представници међународне заједнице, који имају највећа овлашћења.

* ГЛAС: Стручњаци оцјењују да реформа правосуђа у БиХ није успјела, да је Високи судски и тужилачки савјет постао отуђени центар моћи, да OHR утиче на рад правосуђа. Да ли је тиме створена полуга која продубљује и ствара кризу или стабилност друштва?

РAДМAНОВИЋ: Када политичари говоре о правосуђу, онда га оптуже да се мијеша у рад тих институција. Међутим, под притиском дијела међународне заједнице направили смо одређене помаке у реформи правосуђа. Основан је ВСТС којем су можда дата превелика овлашћења и сада због тога имамо одређене проблеме. Међународна заједнице и OHR створили су стање у правосуђу у којем су стране судије и тужиоци много моћније од домаћих. То не доприноси владавини права и демократским процесима. Странци заправо код нас уводе систем који у земљама из којих долазе није признат. И ту настаје парадокс. Странци морају у сљедећој години отићи из правосуђа БиХ, а на њихово мјесто треба да дођу домаћи кадрови.

* ГЛAС: Која институција БиХ треба да покрене процедуру за замјену страних судија и тужилаца?

РAДМAНОВИЋ: Политичари не треба да именују судије и тужиоце. Aли, није ни добро да правосуђе никоме не одговара за своје потезе. Парламент БиХ треба да измијени закон којим су именоване стране судије и тужиоци. Нажалост, неки парламентарци већ покушавају да законским одредбама обезбиједе останак странаца у правосуђу БиХ и послије 2009. године. Сигурно је да за то неће бити већине у Парламенту БиХ, јер за стабилно друштво је потребно уређено и независно правосуђе.

* ГЛAС: Како видите даљи развој догађаја у спору између Владе Српске и Суда и Тужилаштва БиХ?

РAДМAНОВИЋ: То је, у ствари, битка за владавину права. Из тог угла, потези Владе Српске, која је само тражила да се поштују законске процедуре, оправдани су. У овом процесу против Владе РС било је доста незаконитих и нетранспарентних потеза судија, тужилаца и службеника СИПA-е. Влада Српске ништа не крије, само жели да заштити своје интересе, јер је очигледно да је ријеч о неоснованом и злонамјерном процесу.

* ГЛAС: Какву видите позицију Републике Српске у даљим реформским процесима?

РAДМAНОВИЋ: Без Српске се ништа не може усвојити у БиХ. Српска је трајна категорија. Српска је политички и економски стабилнији дио БиХ. То ће се посебно показати у условима глобалне финансијске кризе. То ме уопште не радује, јер ће стагнација ФБиХ успорити европски пут БиХ и реформске процесе.

* ГЛAС: Напади сарајевских политичара и медија на Српску не престају? Зашто Сарајеву толико смета Српска?

РAДМAНОВИЋ: Иза тих напада крије се криминал и лоше стање у Федерацији БиХ и Сарајеву. Напади на Српску су непримјерени и непотребни. Тим нападима се жели централизовати БиХ, како би Сарајево управљало цијелом земљом. То није добро ни за кога. То није добро за БиХ. Морају схватити да кад нападају дио БиХ, нападају цијелу земљу. Сарајево ће морати прихватити реалност земље ако желе да се приближимо Европи. Бања Лука никада не напада Сарајево, нити Федерацију БиХ. Наши представници у заједничким институцијама у складу са Уставом обављају своје функције. То најбоље показује опредијељеност Српске за стабилизацију БиХ и придруживање ЕУ. Да би се коначно зауставила неаргументована медијска хајка против Српске, мораће бити измијењени закони који третирају ову област.

* ГЛAС: Када ће Предсједништво БиХ покренути питање Хрватске електропривреде, која Српској дугује 200 милиона марака и како ријешити овај проблем?

РAДМAНОВИЋ: Никако. То је прави одговор. У БиХ је немогуће постићи јединствен став око овог, али и низа других питања са Хрватском, која уопште не показује жељу да успоставимо бољу сарадњу. У овом тренутку у Европи не постоје двије земље које имају толико неријешених питања као што то имају БиХ и Хрватска. Осим дуговања ХЕП-а, имамо проблема са неуређеном границом и имовином. БиХ три пута има више имовине у Хрватској него ова земља у БиХ. Већину ових питања могли би ријешити на само једном састанку да има политичке воље. Ове проблеме мораћемо рјешавати у будућности у оквиру Европске уније, којој теже и БиХ и Хрватска. Сарајево разматра могућност да због тога тужи Хрватску, али залажем се да прије тога покушамо постићи договор.

* ГЛAС: Недавно сте изјавили да хрватски предсједник Стјепан Месић подстиче терористичке активности у БиХ. На шта сте конкретно мислили?

РAДМAНОВИЋ: Прије пола године Месић је напао Српску готово на исти начин као што је то урадио крајем прошлог мјесеца. Послије његових напада услиједиле су одређене терористичке активности које је полиција спријечила. Нажалост, имали смо терористички акт у Витезу. И сада послије његових радикалних изјава полиција хапси припаднике терористичке групе селефија. Такве изјаве су непотребне и нарушавају стабилност БиХ и региона. 

* ГЛAС: Хрватски медији прије неколико година објелоданили су стенограм прислушкиваног разговора Хрвоја Петрача, Стјепана Месића и Хариса Силајџића. Тада је Месић обећао помоћи Силајџићу у измјенама Дејтона у замјену за његову подршку шверцу оружја на Блиски исток. Да ли се у том контексту могу посматрати све учесталији напади Месића на РС?

РAДМAНОВИЋ: Немам информација о том разговору и сазнања да Месић и Силајџић планирају заједно неке активности у БиХ.

Брисел кажњава БиХ

* ГЛAС: Ко је одговоран што БиХ није укинут визни режим?

РAДМAНОВИЋ: Брисел. Оптужујем Европљане да они затежу то питање. При том, не ослобађам одговорности домаће политичаре, јер БиХ још мора доста тога да уради у овој области. Мада, чињеница је да су много слабије земље од БиХ добиле безвизни режим. Савјет министара БиХ је испунио бројне услове, али Брисел визним режимом неоправдано кажњава БиХ. Средином сљедеће године БиХ ће добити биометријске пасоше. Међутим, ни Хрватска нема ове пасоше па је на шенгенској листи. То показује невјероватан однос Европе према БиХ. Бојим се да ће БиХ и Aлбанија једине у региону остати у визном режиму. То није казна за политичаре БиХ већ за грађане, а посебно младе. Лично ћу наставити борбу за укидање визног режима и очекујем да ћемо у 2009. ријешити овај проблем.

Предсједништво

* ГЛAС: Како оцјењујете рад Предсједништва БиХ?

РAДМAНОВИЋ: Предсједништво много боље функционише када спроводи своје уставне надлежности по питању спољне политике и одбране. Међутим, чим уђемо у политичке разговоре, настају проблеми. Чланови Предсједништва БиХ имају потпуно различите ставове о уређењу БиХ. Силајџић и ја се углавном око таквих питања не слажемо, док Комшић покушава да буде неутралан, али више нагиње на Силајџићеву страну. Ипак, око 95 одсто питања успјели смо постићи договор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.