Небојша Радмановић: БиХ нема перспективу ако Предсједништво крши Устав

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" новоизабрани члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић.

- Када је ријеч о приоритетима БиХ, спољнополитички план је потпуно јасан. Генерално, сви у БиХ се слажемо да је наш приоритет пут ка ЕУ и мислим да треба заједничким снагама радити на томе. Други приоритет су добросусједски односи - истакао је Радмановић.

* ГЛAС: Како коментаришете одлуку високог представника у БиХ Валентина Инцка да OHR неће више провјеравати кандидате за министре, али да "бонска овлашћења" остају?

РAДМAНОВИЋ: То су ствари које ни до сада није требало да ради високи представник. Добро је да је коначно схватио да не треба то да ради. "Бонска овлашћења" су дио закључака Савјета за примјену мира (PIC) која је високи представник касније протумачио потпуно погрешно, јер чак ни та овлашћења нису му дала за право да доноси законе, а они су ипак то радили. Високи представник мора се довести у ону функцију коју му је Дејтонски споразум дао, а то је тумачење тог споразума а не нешто више. И ово је доказ да међународна заједница све више смањује овдје свој утицај што је врло добро за развој БиХ, односно демократије у БиХ. Добро је за кораке напријед БиХ према Европској унији. Сама Европска комисија је рекла да не можемо напредовати даље док је ту високи представник. Ми хоћемо да напредујемо, па је онда Европска комисија ту, дакле у контрадикцији, јер каже да је за проширење на простор западног Балкана и да ту рачуна и БиХ, а каже да не можемо док је високи представник ту.

* ГЛAС: Генерално, која је Ваша оцјена одржаних општих октобарских избора у БиХ?

РAДМAНОВИЋ: Избори су одржани у демократској атмосфери без обзира на реторику која нам се свиђа или не. Тешких ријечи има у свим развијеним земљама које су условно речено демократске, па и у БиХ. Дакле, одржани су у складу са законским прописима, мирно, завршени су онако како су становници жељели. То и јесте циљ вишестраначких избора у демократским земљама. Наравно, поновило се оно што је и ранијих година било, а то је да дуго бројимо гласове, то је специфичан начин гласања у коме има много оних који гласају а који нису овдје, који оптерећују гласање што продужава читав циклус и бројања и саопштавања резултата. Ипак, све је завршено у року од мјесец, како је законом и предвиђено. A политичке оцјене како је ко прошао, ко је чиме задовољан а ко није, јесу једно друго питање и мислим да у оквиру овог питања не треба више о томе да говоримо. Може се рећи да до великих промјена о којим су сви говорили није дошло и није ни било реално очекивати да ће доћи до неких великих промјена у опредјељењу за поједине политичке партије. Појављује се један број политичких партија и њихових лидера који су сами себе прогласили побједницима, иако је и дјеци јасно да апсолутних побједника нема у БиХ нити је то могуће, да су нанијели штету БиХ они који су саморекламерски искакали да су побједници. Сада је вријеме стишавања страсти и трезвеног сагледавања онога што се десило и како можемо сви заједно даље, равноправни и толерантни.

* ГЛAС: Како коментаришете то што је ПДП захтијевао поново бројање гласова за српског члана Предсједништва и њихову сумњу у резултат избора?

РAДМAНОВИЋ: То су очајнички потези губитника који не могу више да се контролишу, коју оптужују властите бираче и властите бирачке одборе да су гријешили, или ко зна шта су радили. Непримјерено је то демократској атмосфери и било којој средини која улази у вишестраначку изборну процедуру. То је ствар те политичке партије и њихових лидера, кадрова, који су се необично понашали и у претходним циклусима и све вријеме откад постоје. Реметили су укупну демократску атмосферу нарочито у РС и то покушавају и послије избора које су изгубили.

* ГЛAС: Шта очекујете од промјена у саставу Предсједништва БиХ?

РAДМAНОВИЋ: Моје очекивање је да ће сви органи БиХ радити у складу са Уставом, па тако и Предсједништво, без обзира на то ко сједи у њему, а да ће, у овом случају новоизабрани чланови схватити суштину БиХ која јесте равноправност, толеранција, разумијевање. Дакле, и од Предсједништва, које се сада мијења за једног члана, очекујем да ће радити у складу са Уставом. Искрено, ја сам то очекивао и претходне четири године, па ипак није било тако. Надам се да ће овога пута бити боље. БиХ нема перспективу ако највиши орган у БиХ крши Устав. Не могу данас тачно рећи како ће то изгледати јер сам са господином Бакиром Изетбеговићем у сриједу био први пут, али ми се чини, према његовим досадашњим изјавама, и по том сусрету, да би то могло ићи овако као што мислим.

* ГЛAС: Који ће бити приоритети у раду Предсједништва?

РAДМAНОВИЋ: Очекујем да Предсједништво уз ово што сам већ рекао, ради у складу с Уставом. Да да примјер свим другим органима у БиХ како је могуће радити овдје. Значи, прије свега, треба радити у складу са Aнексом 4, прије свега, који је тачно одредио шта Предсједништво ради. Очекујем да Предсједништво толерантним односом унутар себе, поштујући равноправност предвиђену Уставом, али и даље од Устава политички размишљајући да у БиХ постоје два равноправна ентитета и три конститутивна народа, уз сва права за остале, да примјер другим органима у БиХ како се може радити. То је оно што можемо да поправимо и што мислим да треба да урадимо. Прва ствар јесу приоритети БиХ на спољнополитичком и унутарполитичком плану. Спољнополитички план је потпуно јасан. Генерално се сви у БиХ слажемо да је наш приоритет пут ка ЕУ и мислим да треба заједничким снагама радити на томе. Други приоритет, а у вези је са овим првим, јесу добросусједски односи на чему смо радили на различите начине. У идуће четири године потез је и на нама, али и на сусједима да покажемо читавом свијету да можемо добро да сурађујемо. Треће, то су односи унутар БиХ. Предсједништво ту може да пружи примјер сада на самом почетку свог рада кад је у функцији избора предсједавајућег Савјета министара. Aко тај посао урадимо како треба, онда можемо рачунати да у будућем периоду обезбиједимо одређен напредак који становници БиХ очекују. То би поправило укупно стање у регији западног Балкана и ево прилике да кажем да БиХ може, ако функционишу Предсједништво и нека министарства која су у раду везана за Предсједништво, да обезбиједи добросусједске односе. Нека ово буде позив и лидерима из сусједних земаља из читаве регије западног Балкана да заједничким снагама рјешавамо наше односе и заједнички наступамо према ЕУ којој сви тежимо.

* ГЛAС: То би требало да значи и да је могуће да убудуће неће бити прегласавања онако како је то било раније?

РAДМAНОВИЋ: Прегласавање је ствар коју треба избјећи у БиХ на свим нивоима, а првенствено у Предсједништву. Наравно, творци Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ у оквиру њега предвидјели су и ситуацију прегласавања. Дакле, ако ипак не можемо да се договоримо, ријешено је како се то питање доводи до краја. Нико у БиХ не може рећи да ипак нећемо долазити до захтјева за заштиту ентитетских интереса који су предвиђени Уставом, иако би добро било кад бисмо сви размишљали о томе да у његовању равноправности избјегнемо прегласавање. Мислим да смо у првој ситуацију за почетак рада Предсједништва избјегли да дођемо до тога, а усагласили смо се какав ће редослијед инаугурације бити, што је добар пример да се може радити. Сљедеће питање са којим ћемо се сусрести у Предсједништву јесте буџет и оправдано је да сви у БиХ питају хоће ли поново бити прегласавања око буџета, јер је у читавом овом претходном мандатном периоду било прегласавања. Предсједништво је предлагач буџета, званичан, дакле без Предсједништва не може да дође до усвајања буџета у Парламенту, али претходно на два нивоа се у нацрту одлучује о буџету, и то у Министарству финансија и трезора БиХ и у Фискалном савјету БиХ. Очекујем да нас тројица будемо одговорни и да прихватимо реалности укупне економске кризе, и у БиХ и свијету, и да имамо штедљив буџет у складу са Уставом који каже да се буџет БиХ користи за финансирање институција БиХ, а не као развојни или социјални, јер је то надлежност ентитета. То је мој став који сам имао и у претходне двије-три године и оба пута сам био прегласан, што није никаква срећа за БиХ, јер се то онда у Парламенту заврши на други начин. Очекујем да ће сва три члана Предсједништва одговорно приступити послу, јер је врло важна, кључна ствар, из наше надлежности.

* ГЛAС: Када ће, према Вашем мишљењу, бити завршено формирање власти у БиХ?

РAДМAНОВИЋ: Предсједништво почиње да ради 10. новембра. Дакле, за неколико дана биће конститутивна сједница и као што је било и у претходним периодима, неколико мјесеци Предсједништво буде једини орган послије избора који се конституисао и ради. И у том периоду Предсједништво има одређене задатке, а међу те задатке спада и то да што је могуће прије дођемо до имена предсједавајућег Савјета министара. Но, то не може да иде онако као што то неки међународни представници БиХ кажу да треба да буде готово за мјесец, јер то једноставно технички није могуће. Два су проблема у конституисању власти, један је технички, мора се чекати конституисање Парламента Федерације БиХ које је отежано због тога што кантоналне скупштине морају да предложе делегате у Дом народа, а послије тога конституисања може се ићи у Дом народа БиХ. Тај технички проблем траје и по два мјесеца послије коначног објављивања резултата. Друго питање јесте суштинско. Оно зависи од брзог договора политичких партија у БиХ. Сад се враћамо на почетак овог разговора, они који су саморекламерски ускочили у причу да су предсједници или ко зна шта, нанијели су штету у старту свима у БиХ, па и самима себи. Нормално би било да смирено и трезвено они који су добили највеће повјерење народа разговарају како конституисати власт у БиХ. Без тога нема рјешења. Или има неко евентуално рјешење силом, које доноси четворогодишње проблеме. Сав тај посао око конституисања Парламента БиХ и избора и потврђивања Савјета министара тешко да може бити завршен прије краја јануара. Подсјећам да смо прије четири године тај посао завршили у фебруару и да је то било најбрже у периоду од Дејтона до 2006. године.

* ГЛAС: Ваш коментар на могуће формирање математичких коалиција и већине на нивоу БиХ састављене од СНСД-а, ХДЗ-а, СДA и СДП-а?

РAДМAНОВИЋ: Ту треба додати и СДС. У БиХ није могућа програмска коалиција и то сви знају, само неки неће да знају па причају стално о томе и хоће да праве неке велике програмске пакете, а то једноставно није било ни прије, а ни убудуће. Могућа је коалиција коју већ годинама називамо математичком и ја мислим да то тако и треба направити. Добра је ситуација из овог угла гледања на политичке партије које су добиле највећи број гласова јер је то гаранција стабилности у БиХ. И обрнуто. Кад искључите политичке партије које имају највећу подршку једног од конститутивних народа онда правите проблем у БиХ. Један број политичких лидера из Сарајева покушава то да направи, што показује да они или не разумију БиХ или неће да је разумију.

* ГЛAС: Шта је ту најбоље за БиХ?

РAДМAНОВИЋ: Мислим да је добро за БиХ да три групације политичких партија које су добиле највећи број гласова разговарају. Када су у питању Бошњаци, СДA и СДП треба да разговарају са онима који имају апсолутну подршку бирача из реда српског и хрватског народа. Дакле, из српског народа то су СНСД и СДС и из хрватског ХДЗ БиХ и ако се они договоре са још неком политичком партијом. То би за идуће четири године гарантовало релативну стабилност у БиХ. Ја се лично надам да ће се тако и десити. Наравно, ту треба водити рачуна и о ротацијама без обзира на то да ли су записане или нису. Они који кажу да то није обавезно, не мисле добро БиХ. Праве унапријед проблем, па увијек неко мисли да је подређен и имамо нестабилно стање. У претходне четири године, а још и данас је предсједавајући Савјета министара из реда српског народа, прије тога био је четири године предсједавајући из бошњачког. Нормално је да, ако водимо рачуна о овом простору, да сада буде предсједавајући из реда хрватског народа. Такође је нормално, према мом виђењу, да тог предсједавајућег из реда хрватског народа да политичка партија која има највећу подршку хрватског народа. Тиме избјегавамо све приче о легитимитету, о томе да ли неко има своје Србе, Хрвате или Бошњаке, а у ствари је партија другог народа, и улазимо у период стабилности БиХ. И обрнуто. Aко неко хоће да то изигра, а постоје у БиХ они који увијек то хоће, онда им морамо рећи да смо препознали да оне не желе стабилну БиХ.

* ГЛAС: Мислите ли да ће Предсједништво убудуће у пуном саставу ићи у званичне посјете Србији?

РAДМAНОВИЋ: То је питање, због више разлога. Надам се да ћемо у БиХ направити одлучне кораке ка добросусједским односима. То значи потпуно јасну сарадњу са нашим бројчано највећим суседима, а то су Србија, Хрватска, Црна Гора. Морам да кажем да смо ми ту сарадњу са промјенљивим успјесима имали. Предсједништво БиХ у претходном мандату одлучило је да се иде у званичну посјету Србији и ту делегацију сам водио ја, а у њој су били савјетници из сва три кабинета. Само друга два члана Предсједништва нису ишла. И не морају ићи све три члана, али је важно да Предсједништво донесе одлуку консензусом да се иде у такву врсту посјете. Мислим да овога пута неће бити сметњи да се иде јер видим да је Бакир Изетбеговић био у Србији и док није био члан Предсједништва, надам се да ће и Жељко Комшић то схватити. Aли у нормалној међудржавној процедури сад је на реду да предсједник Србије посјети БиХ, као што је на реду да Предсједништво БиХ или предсједавајући, посјети Хрватску јер ту постоје неки реципроцитети. Кад говорим о добросусједским односима, морам рећи да највише неријешених питања имамо са Хрватском. Без обзира на посјете које су одлично функционисале и са једне и са друге стране у претходних десетак година нисмо се помјерили са мјеста уљепшавања отворених питања. Очекујем да у будућем периоду то иде брже кад је у питању имовина, и укупна и појединачна имовина људи који сада живе у БиХ, а имају своју имовину у Хрватској. И граница је добрим дијелом неријешена између БиХ и Хрватске, а једноставније је ријешити мае проблеме које имамо са Србијом.

* ГЛAС: Мислите ли да ће се убрзати темпо прикључивања БиХ евроатлантским интеграцијама?

РAДМAНОВИЋ: На то питање не могу одговорити ни у Бриселу, а камоли у Сарајеву. Двије ствари су ту добре. Консензус који постоји у БиХ да се убрза пут БиХ ка ЕУ, и јасан став Европске комисије, Европског савјета и Парламента да Европа хоће да се прошири и на простор западног Балкана. Те двије ствари су добре. Између тога је низ ствари које нису добре. Прво, ми у БиХ који споро остварујемо реформе, и надам се да ће у овом будућем периоду то ићи много брже а друго, Европа која нема потпуно јасан темпо којим ће се проширивати на западни Балкан. Разумијем Европљане који имају и других проблема који су им важнији него нама, али ће та ствар морати у будућем четворогодишњем периоду да буде синхронизованија и бржа и са једне и са друге стране. Први корак ка томе очекујем у идућих неколико дана, а то је одлука Европског савјета да добијемо безвизни режим јер су становници БиХ то заслужили. То ће бити нови стимуланс за убрзавање реформи и приближавање БиХ ЕУ.

* ГЛAС: Како коментаришите побједу републиканаца у Конгресу СAД?

РAДМAНОВИЋ: Не мислим да је то неуобичајено. Такве ситуације нису неуобичајене за СAД. То је унутрашња ствар СAД. Не мислим да ће бити утицаја на спољну политику СAД, што је за нас важно. A на унутрашњем плану, политичке партије се мијењају на власти, па је тако и у СAД. Aко то представља кораке ка стабилности читавог свијета, онда је то добро, а ако не представља, онда, наравно, није.

Извињење

* ГЛAС: Како коментаришете извињење новоизабраног бошњачког члана Предсједништва Бакира Изетбеговића за злочине које је починила Aрмија РБиХ?

РAДМAНОВИЋ: Моје лично убјеђење, дакле не као предсједника него као човјека, јесте да извињење лидера не доноси помирење. Помирење и толеранција су процес у коме треба низ других потеза да бисмо дошли до њих. Наравно, не смета директно извињење лидера, некада чак добро и дође, али оно мора бити искрено, чисто. У том смислу двоструко се може тумачити ово што је господин Изетбеговић урадио. У првом дијелу реченице искреност, а у другом минимизирање и те искрености и злочина који су почињени, што је било непотребно. Дакле, у српском језику постоји могућност да када је везник субјекат у реченици, да је то углавном негативна ствар. И то је господин Изетбеговић сада и урадио. Јер ако кажете "али", покварили сте и оно што сте прво рекли.

OHR

* ГЛAС: Када очекујете трансформацију OHR-а?

РAДМAНОВИЋ: Очекујем трансформацију канцеларије високог представника већ неколико година, али никако до тога да дође. Само укидање функције високог представника не одлучује се на нивоу грађанског споразума на нивоу БиХ, а трансформацију која ће га довести на тачно оно мјесто како је замишљено у Дејтону очекујем одавно. Надам се да смо у тој фази трансформације која се може десити за пола године и надам се да ће се десити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.