Не зна се шта раде, али троше милионе марака

Формирани су и различити центри, канцеларије, дирекције, комисије и друге државне службе за чији рад се издваја много новца, а резултати су за јавност тајна.

На нивоу БиХ је тако, поред мноштва факултета и високошколских установа, формирана и Aгенција за школовање и стручно оспособљавање, која је крај прошле године дочекала са само једним запосленим и то директором, умјесто 12 радника, како је планирано.

Ова агенција планирала је да крај године дочека са чак 46 запослених који би, како је буџетом предвиђено, требали да потроше 4.070.000 марака на плате и трошкове запослених.

Слично је и са Aгенцијом за форензичка испитивања која је крај прошле године дочекала са два запослена, директором и његовим замјеником, умјесто 15 радника. Планирано је да та Aгенција крај ове године дочека са 32 радника који могу да потроше 2.180.000 марака, од чега је скоро 1,8 милиона планирано за њихове плате.

Aгенција за полицијску подршку је, такође, крај 2009. дочекала са два запослена умјесто 15, а планира да ову годину оконча са 37 запослених који ће на плате из буџета потрошити 1,8 милиона марака.

На нивоу БиХ постоји и Aгенција за антидопинг контролу у којој ради двоје људи. Та агенција до краја ове године планира да запосли шест особа и да потроши 795.000 марака од којих ће за набавку опреме потрошити 50.000 марака, а остатак на плате и трошкове запослених.

Aгенција за промоцију страних инвестиција БиХ у којој је на крају прошле године било запослено 28 радника има план да крај ове године дочека са 32 запослена који ће потрошити 3.905.000 марака.

Ријетки знају да у БиХ имамо и Aгенцију за радијацијску и нуклеарну безбједност у којој ради једна особа. У овој години планирано је запошљавање још 19 особа које треба да потроше готово 1,5 милиона марака, од чега ће за набавку опреме потрошити 200.000, а остатак за плате.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Жељко Кузмановић рекао је "Гласу Српске" да су агенције на нивоу БиХ углавном баласт који троши буџетски новац, а не остварује никакве резултате.

- Чињеница је да на нивоу БиХ постоји велики број агенција које од свог оснивања до данас нису дале никакве резултате. Примјера ради, на нивоу БиХ формирана је Извозно-кредитна агенција која је током прошле године остварила губитак близу три милиона марака, што је просто невјероватно. Ова агенција даје гаранције извозницима у ситуацији када се свака држава и фирме са свих страна добро осигурају да не би дошло до губитка, а успјела је прошле године остварити толики губитак - истакао је Кузмановић.

С друге стране, каже он, 14 запослених колико ради у овој агенцији има у просјеку нето плате око 3,5 хиљада марака.

- Толико плаћати нерад запослених у агенцији која ће правити губитке је недопустиво - констатује Кузмановић.

Сличног мишљења је и посланик СДС-а у Парламенту БиХ Мирко Околић који каже да се из године у годину на нивоу БиХ формирају нове агенције које годинама не доносе никакве резултате.

Околић каже да је недопустиво да се оснивају агенције које годинама имају само директора и евентуално његовог замјеника.

- Aнгажовањем радника на основу уговора о раду и дјелу избјегавају транспарентност при запошљавању и не поштују националну заступљеност. Све те агенције троше енормна средства и углавном имају негативне ревизорске извјештаје или извјештаје са резервом - истакао је Околић.

Он каже да директори агенција који су добили два пута заредом ревизорске извјештаје са резервом или негативан ревизорски извјештај, требало би да буду смијењени.

- Недопустиво је да неко са негативним ревизорским извјештајима не буде макар толико одговоран да понуди оставку на мјесто за које је енормно плаћен - констатује Околић и додаје да такви директори ни по чему не могу бити на челу неке државне институције.

Комисије, дирекције, центри, савјети….

Поред мноштва агенција, у БиХ су формиране и различите комисије, дирекције, центри и савјети, који пореске обвезнике годишње коштају милионе, а њихов рад и није тако видљив.

Комисија за очување националних споменика БиХ, у којој су на крају прошле године била запослена 22 радника, има у плану да крај ове године дочека са 25 радника и потрошених 1.801.000 марака, од чега 1.651.000 марака на плате и трошкове "радника".

Институција Омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ која има шест запослених планира до краја године да прими још једног радника који ће, како је планирано, пореске обвезнике коштати 447.000 марака, од чега ће само пет хиљада марака бити утрошено за набавку опреме, а остатак за плате и трошкове запослених.

Дирекција за економско планирање у којој је на крају прошле године било запослено 25 радника планира да крај ове године дочека са 33 радника који би требало да потроше више од два милиона марака, од чега за набавку опреме шест хиљада, а остатак на трошкове и плате запослених.

Међу илузорним институцијама на нивоу БиХ је и Центар за информисање и признавање докумената из области високог образовања који је крај прошле године дочекао са једним умјесто шест запослених, а крај ове године планира да дочека са 14 запослених који ће потрошити 1.335.000 марака, од чега само за опрему треба да се утроши 83.000 марака, а остатак на плате и трошкове. 

Конкуренцијски савјет БиХ у којем је на крају прошле године било 28 запослених не планира да прима нове, али планира да потроши 1.769.000 марака од чега, кад се одузме 50.000 марака на трошкове опреме, остатак иде на плате и трошкове запослених.

Сувишне агенције у Српској

И у Републици Српској, у вријеме економске кризе и штедње, формирају се и раде многобројне агенције, чији резултати се не виде, али се у буџету Српске за њих издвајају милиони.

Тако у склопу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске ради Aгенција за воде обласног ријечног слива Саве за коју се из буџета РС годишње издваја 8.417.000 марака. Од те суме за плате и накнаде 31 запосленог планирано је 740.000 марака, а за путне трошкове, услуге превоза и гориво, као и за друге материјалне трошкове скоро шест милиона марака.

Поред тога, постоји и Aгенција за воде обласног ријечног слива Требишњице за коју се из буџета РС ове године издваја 820.000 марака, а од тог износа 288.000 марака утрошиће се на плату и накнаду једног радника, и то в.д. директора.

У склопу овог министарства ради и Aгенција за пружање стручних услуга у пољопривреди за коју је ове године издвојено 713.000 марака, а на плате и накнаде иде 609.000 марака, на комуналне и трошкове за комуникације 11.500 марака, а за закуп имовине и опреме 16.000 марака.

Aгенција за узгој и селекцију у сточарству ове године добиће 862.000 марака, од чега је за плате запослених планирано 801.000 марака, а за путне трошкове, телефоне, комуналије, превоз и закуп 61.000 марака, што испада да сва средства која добијају из буџета иду на плате и трошкове за комуналије. Прошле године је у склопу ове агенције издвојено 18.000 КМ за подршку сточарским манифестацијама, док ове године средства за ове намјене нису планирана.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС рекли су да агенције за сливове ријека предлажу дугорочне, средњорочне и годишње планове и програме развоја водопривреде и њихову реализацију, спроводе политику финансирања водопривреде и старају се о обезбјеђењу потребних средстава.

- Поред тога, предлажу висину стопа доприноса и посебних  водопривредних накнада, организују рад и функционисање водопривреде на обласном и ријечном сливу, те предлажу критеријуме и мјерила за усмјеравање и распоређивање средстава - рекли су у ресорном министарству.

У министарству додају да Aгенција за пружање стручних услуга у пољопривреди има 18 запослених који врше стручне и друге послове у вези са пружањем стручних савјета, подизањем нивоа знања, практичних вјештина пољопривредним произвођачима, као и другим корисницима.

- Ова Aгенција прикупља и анализира податке о свим аспектима пољопривредне производње ради правовременог и тачног информисања пољопривредних произвођача и других корисника - истакли су у министарству.

У Министарству пољопривреде наглашавају да Aгенција за узгој и селекцију у сточарству запошљава 38 радника који обављају стручне и друге послове у вези са вођењем матичне евиденције по врстама домаћих животиња.

- У овој Aгенцији се издају увјерења о производним особинама квалитетне приплодне стоке, води евиденција произвођача квалитетне приплодне стоке и новостворених раса и крижанаца стоке и пчела, израђују стручна упутства и методологије рада на спровођењу мјера селекције стоке - кажу у министарству.

За све ове агенције у ресорном министарству кажу да су републичке управне организације које је формирала Влада РС и које годинама обављају важне послове из области пољопривреде.

- У Хрватској је у Aгенцији за пружање стручних услуга у пољопривреди запослено 248 радника, у Словенији 310 радника, тако да се не може говорити о вишку већ прије о мањку запослених у овим институцијама, а поготово због чињенице да БиХ мора да има развијене и добро кадровски оспособљене агенције из области пољопривреде, уколико жели да повлачи средства из предприступних фондова ЕУ и да реализује одређене програме из пољопривреде - казали су у министарству.

(Не)оправданост постојања агенција

Извршни директор Удружења економиста "SWOT" Саша Грабовац сматра да је тежња БиХ да се прикључи Европској унији условљена и тим да се оснивају разне агенције да би се правни систем прилагодио прописима ЕУ.

- Маса агенција основана је ради испуњавања форме и оне најчешће не раде оно што би требало да раде. Те агенције се најчешће оснивају као "ад хоц" варијанта и врло често им се не знају прецизно ни надлежности, а органи који их оснивају не инсистирају на резултатима њиховог рада - каже Грабовац.

Додаје да би све агенције биле корисне када би стварно радиле посао за који су намијењене.

- Да се агенције или фондови озбиљно баве еколошким питањима, енергетском ефикасношћу и темама којима ЕУ поклања много пажње и обезбјеђује значајна новчана средства која би се могла повући, онда би њихово постојање требало да има смисла. Нажалост, оне постоје чисто ради испуњавања услова које намеће ЕУ - сматра Грабовац.

Он истиче да само постојање агенција због испуњавања услова ЕУ не смије да буде оправдање.

- Aко је неко тијело или институција основана, онда њен оснивач треба да размишља шта она треба да ради, те да захтијева конкретне резултате рада, јер ипак је њихово постојање прескупо да би се понашали индиферентно према раду и трошковима тих агенција - нагласио је Грабовац.

Институти

Институт за акредитовање БиХ у којем би, умјесто 13, на крају ове године требало бити запослено 18 радника, ове године потрошиће 1.061.000 марака, од чега 1.027.000 марака за плате и трошкове запослених.

Институт за интелектуално власништво, у којем је на крају прошле године био запослен 41 радник, планира да прими још десет радника који ће пореске обвезнике коштати 2.037.000 марака, од чега 1,9 марака иде на плате и трошкове запослених. Институт за мјере БиХ у којем има 45 запослених планира да прими још осам радника, а ове године располаже са  2.795.000 марака, од чега готово 2,2 милиона иде на трошкове и плате запослених.

Институт за стандардизацију имао је на крају прошле године 32 радника, а планира до краја ове године да броји 39 радника. За њихове плате и трошкове издвојено је 1.635.000 марака.

Управа за заштиту здравља биља

У БиХ постоји чак и Управа за заштиту здравља биља БиХ, која умјесто 15 радника колико их је било на крају прошле, крај ове године планира да заврши са 22 радника који ће потрошити 1.388.000 марака, од чега чак 1.340.000 марака на плате и трошкове запослених.

Ваздухопловни сервис

У Републици Српској постоје и два сервиса, ваздухопловни и хеликоптерски, за које се издвајају значајна средства.

За Ваздухопловни сервис ове године из буџета РС биће издвојено 947.000 марака, а од те суме, 250.000  марака планирано је за трошкове услуге превоза и горива.

Хеликоптерски сервис из буџета РС добија 843.000 марака, а највише за трошкове услуга превоза и горива, и то 240.000 марака, док ће за бруто плате запослених бити издвојено 320.000 марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.