Не иде им се у Љубију
И поред тога што су у Приједору у протекле двије године и званично исељена три колективна центра, још има оних који не желе да их напусте и прихвате понуђени алтернативни смјештај.
Слична је судбина и са малим бројем бескућника којима је једини сигуран дом бивша момачка зграда у Љубији код Приједора.
Руководилац Одсјека Министарства за избјеглице и расељена лица у Приједору Драгана Ковачевић прича да се и у згради основне школе у Козаруши, која је некад била колективни смјештај, сада налази свега пет корисника.
- Они не прихватају бољи, односно смјештај који им нудимо. Ријеч је о неколико стамбених јединица на подручју Љубије, у које они не желе да иду - казује Ковачевићева, додајући да појединци инсистирају на томе да им се обнови кућа у мјесту пријератног боравка и да само под таквим условима могу да напусте школски објекат у Козаруши.
Деведесетпетогодишњи Славко Aрамбашић у Приједор је избјегао из Санског Моста. Од тада па до данас потуца се по колективним центрима. Пуних осам година живи у једној учионици.
- Како живимо, знамо само ми које више нико не обилази. Ово више није живот, ово је патња - нерадо говори Aрамбашић и истиче да ни под каквим условима не прихвата понуђени смјештај у Љубији, јер то није оно што би он хтио. Исто размишља и Горан Макивић, који је деведесетих година у Приједор избјегао из Сарајева.
- Овдје гдје смо сада немамо купатила, основних услова за живот. Не желим да прихватим стан у Љубији. Чуо сам да се праве станови на Пећанима у Приједору за овакве случајеве као што смо ми - тврди Горан.
Некада је, каже он, у овој школи било око 150 људи, било је свега, а сада више ничег нема. Купа се, прича, на оближњем стадиону, а ради све и свашта да би преживио.
Слична је судбина и неколико станара бивше момачке зграде, који су и након званичне предаје објекта бившем власнику, приједорском "Руднику", остали да живе тамо.
У приједорском Одсјеку за избјегла и расељена лица наводе да су још у јануару 2006. године престале ингеренције Одсјека над овим објектом, а то значи да су још тада смјестили 35 лица из ове зграде на друго мјесто и у много боље услове.
- Ти људи који се данас тамо налазе нису наша обавеза - рекла је Драгана Ковачевић.
Међу ријетким станарима у овом објекту затекли смо Фадилу Чајић, која се, након мајчине смрти и исељења из једне бошњачке куће, уселила у момачку зграду.
- Одавде немам коме и немам куда. Родом сам из Кључа и тамо ми је сва имовина уништена - јада се Фадила.
Одговорни тврде да испуњавају своје обавезе и нуде бољи смјештај оваквим лицима, на њима је или да прихвате или да одбију.
Дом пензионера
У приједорском Дому пензионера смјештена су 53 корисника, углавном расељена и избјегла лица. За њих надлежно министарство мјесечно издваја 25 хиљада марака. То су већином стара и изнемогла лица која немају ближе родбине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
