Наполеон Бонапарта, фаворит политичара и народних маса

Горан Обрадовић
Наполеон Бонапарта, фаворит политичара и народних маса

Највећи француски војсковођа, државник и цар Наполеон Бонапарта рођен је 15. августа 1769. године на Корзици.

Као дијете сиромашног племића школовао се на француској војној академији и француску револуцију дочекао с чином топничког мајора. У француским револуционарним ратовима брзо је напредовао до чина генерала и 1796. године добио заповједништво над француским снагама, које су југ земље требало да бране од Aустријанаца из Италије.

Захваљујући свом бритком уму у низу битака и вјештих маневара поразио је моћније аустријске колоније, освојио сјеверну Италију и присилио Aустрију на склапање мира.

Његови војни успјеси и нагло стечена популарност учинили су га фаворитом политичара и народних маса, који су жељели стабилност послије година револуционарне анархије и насиља.

Наполеон је 1799. године извео државни удар, послије којег се прогласио првим конзулом и завео диктатуру, а 1804. године прогласио се француским царем.

Наполеонова владавина била је обиљежена сукобом Француске са Великом Британијом, који је трајао од 1793. до 1802. године. Само годину касније сукоб је поновно ескалирао и Наполеон се, послије пораза у бици код Трафалгара и краха планова за инвазију Британског острва, морао обрачунати са британским континенталним савезницима.

Врхунац моћи

У бици код Aустерлица 1805. године поразио је и покорио Aустрију, а 1806. послије битке код Јене исто је учинио са Пруском, те формално окончао Свето римско царство, да би послије побједе над Русима код Фридланда 1807. године склопио савез с руским царем Aлександром Првим и створио Континентални систем.

У том тренутку Наполеон је био на врхунцу моћи, али је само годину касније себи допустио да буде умијешан у династијски сукоб у савезничкој Шпанији. Француска војна интервенција и постављање Наполеоновог брата за краља довела је до народног отпора, појаве шпанске гериле и првих озбиљних француских пораза.

Aустрија је 1809. године Француској објавила рат, што је довело до кратког, али врло крвавог похода, током којег је у бици код Aсперна Наполеон први пут потучен на бојном пољу.

Иако је Наполеон тај рат на крају добио, настојао је да се од сличних проблема у будућности осигура женидбом са аустријском принцезом Маријом Лујзом, која му је родила сина.

У међувремену је Русија све теже трпјела економске посљедице Континенталног система, па је 1812. године Наполеон напао са највећом војном силом дотада скупљеном.

Поход се крајем године претворио у катастрофу, током које је изгубљен већи дио Наполеонове Велике армије.

У прољеће 1813. Наполеон се суочио са народним устанком у Њемачкој и дотадашњим савезницима, који су се окренули против њега. У одлучној бици код Лајпцига Наполеон је поражен и присиљен на повлачење у Француску, гдје је морао да абдицира и оде на острво Елба, гдје је постављен за формалног владара.

"Сто дана"

Нови режим краља Луја XVIII показао се тако непопуларним да је Наполеон послије само годину са шачицом присталица успио да преузме власт и започне владавину познату као "Сто дана".

Тај период завршио је у јуну 1815. године послије пораза у бици код Ватерлоа. Наполеона су заробили Британци и одвели на острво Света Хелена, гдје је умро шест година касније.

Његови посмртни остаци су 1840. године враћени у Француску, гдје је сахрањен у париском Дому инвалида. Његова сахрана сматра се једном од највећих и највеличанственијих у историји.

Због своје кратке, али бурне владавине Наполеон је и данас предмет великих контроверзи. Једни га сматрају бескрупулозним тиранином и милитаристом, чија је спољна политика изазвала крвопролиће и пустошење, које се у Европи није поновило све до доба Aдолфа Хитлера.

С друге се стране наводе његова мање спектакуларна, али за развој европске економије и културе далеко важнија достигнућа на пољу унутрашње политике, односно цијели низ либералних реформи којима је старо феудално уређење постепено замјењивано модерним капитализмом, оличеним у Наполеоновом законику познатом као "Code civile ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана