Највеће модне иконе у књижевним дјелима

Откривамо ко су модне иконе књижевног свијета, не би ли смо успјели да разумијемо сопствене чежње и можда пронашли себе у некој од инспиративних књижевних хероина.

Леди Брет Ешли, Сунце се поново рађа – Ернест Хемингвеј

Двадесетих година прошлог вијека многе модне слободе угледале су свјетлост дана. Ипак, у роману Сунце се поново рађа Леди Брет Ешли одлази корак даље померајући не само модне, већ и друштвене границе.

Она плени самопоуздањем и „проклето добро изгледа," што је уједно и највећи комплимент који је Хемингвеј, иначе шкрт на великим ријечима, икада упутио једној жени.

Дио тајне њеног стила лежи у плетеном џемперу и сукњи у твида, а који су несумњиво ванвременски одјевни комади, док је други дио неоспорно повезан с чињеницом да за њен шарм и самоувјереност нема препрека.

"Брет је била безочно допадљива. Имала је на себи плетени џемпер и сукњу од твида, коса јој је била зачешљана уназад као у дјечака. Све је то она лансирала. Била је саграђена у линијама као у тркачке јахте, а у оном вуненом џемперу ништа није било скривено погледу".

Холи Голајтли, Доручак код Тифанија, Труман Капоте

Да ли је заиста потребно посебно нагласити значај који мала црна хаљина има у модном свијету? Тренутак када Одри Хепберн у првим сценама култног филма Доручак код Тифанија стоји прислоњена на излог радње на Петој авенији је тренутак када филм баца у сијенку истоимени роман.

Мала црна хаљина постаје најпожељнији одјевни предмет међу модним познаваоцима, премда јој се у роману придаје веома мали значај.

"Још се пела уз степенице па је онда стигла до одморишта; свјетлост у холу паде на њену шарену дјечачки кратку косу са мрким, албиноплавим и жутим праменовима. Вече је било топло, безмало љетње, и она је била у лакој уској црној хаљини и црним сандалама, а око врата је имала низове бисера. И поред све њене елегантне виткости изгледала је здрава као са рекламе за јутарње зобене пахуљице, одавала је утисак чистоће која се постиже сапуном и лимуном, а образи су јој били тамнорумени. Имала је велика уста и прћаст нос. Тамни наочари скривали су јој лице. То је било лице особе која није више дете, али још није ни жена. Што се њених година тиче, могла је имати било које имзмеђу шеснаест и шездесет; доцније се испоставило да су је тада од деветнаестог рођендана дјелила још два мјесеца".

Скарлет О’Хара, Прохујало с вихором – Маргарет Мичел

Не морате вољети Скарлет О’Хару, али не можете остати имуни на њену сналажљивост. У тренутку када се читав њен свијет налази пред рушењем, она шије зелену хаљину како би одржала привид финансијске стабилности и тако придобила преко потребан новац на зајам. Не успијева у тој намјери, али показује своју одлучност, а мода притом игра велику улогу.

Осим истанчаним укусом, ова књижевна хероина може да се похвали и иновативношћу, а све су то карактеристике које би требало да красе једну модну икону, зар не?

"Скокни часком до собе под кровом и молим те донеси моју кутију с кројевима за хаљине, драга Мами. Хоћу да правим нову хаљину".

Естер Гринвуд, Стаклено звоно, Силвија Плат

У модне иконе књижевности изврсно се уклапа и Естер Гринвуд, алтер его прерано преминуле песникиње Силивје Плат. Њена мала црна хаљина можда није чувена попут оне коју носи Холи Голајтли, али је подједнако важна. Допушта јој да балансира између два свијета, оног спољашњег у којем се не проналази и оног унутрашњег.

Зашто је мала црна хаљина прави избор у свакој прилици? Зато што пружа преко потребан осјећај слободе у свијету који каткад уме да гуши.

"Ја сам носила хаљину од црног шантунга која ме је коштала четрдесет долара. Она је била део грозничавог куповања које сам извела с дјелом новца од стипендије кад сам чула да сам једна од срећница што иду у Њујорк. Та хаљина је била тако чудно скројена да испод ње нисам могла да носим никакво прслуче, али то није много важно, јер сам била коштуњава као дјечак и једва сам се заоблила, а вољела сам да се у вреле љетње ноћи осјећам скоро гола".

Госпођица Хавишам, Велика ишчекивања – Чарлс Дикенс

Госпођица Хавишам убраја се у најтрагичније Дикенсове књижевне ликове, али се такође може сматрати и модном иконом. Њеном тужном причом инспирисан је био и Прабал Гурунг 2011. а Марчеса је исте године лансирала колекцију која одише чистом елеганцијом, а која је такође подстакнута причом госпођице Хавишам, жене која једну ципелу увијек држи на столу, а вјенчаницу није скинула откако је у младости остављена на олтару.

Струкирани сакои у викторијанском стилу, пуфнасти рукави и кожа, много коже красе Марчесину колекцију. Госпођица Хавишам засигурно је ексцентрична, посве огорчена, али можда и није тако тужна. Ја бих радо понијела било који од ових одевјних предмета, а ви?

"Била је одевена у посве белу скупоцену хаљину од сатена, чипака и свиле. И ципеле су јој биле бијеле. С главе јој се спуштао дуги бели вео, а у коси јој заденуто цвијеће као у невјесте, само што је и коса била бијела. О врату и на рукама блистали су сјајни драгуљи, а други су се свјетлуцали поразбацани по столу. Посвуда су лежале хаљине, мање раскошне, и напола пуни ковчези. Није довршила тоалету. Навукла је само једну ципелу, а друга је лежала на столићу, на дохват руке. Вео је тек пребацила, урица је с ланцем лежала на тоалетном столићу, а до ње прсни украс од чипака, рукавице, цвијеће и молитвеник, све без реда на хрпи пред огледалом".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.