Најстарији познати и очувани чамац на свијету направљен прије 10.000 година

ГС
Foto: РТС

Вјерује се да је кану Песе најстарији познати чамац, односно најстарији очувани кану на свијету.

Анализе су показале да потиче из раног мезолита и да је стар око 10.000 година. Чамац је изложен у Музеју у Дренте у Холандији.

Назван Песе, по мjесту проналаска, ово би био најстарији познати и очувани чамац на свијету.

Ова праисторијско пловило направљено је између 8200. и 7600. године прије нове ере. Дугачак је 3 метара, а широк је 44 цм.

Научници се одувијек питају када су древни људи почели да користе чамце. Будући да су проналажени фосили људи на удаљеним локацијама до којих се није могло стићи без неке врсте пловила. Вјероватно да су чамци у употреби већ хиљадама годинама, само се нису очували или још увијек нису пронађени.

Сумња да је ријеч о кануу

Кану Песе пронашао је локални фармер Хендрик Вандерс 1955. године у тресетишту током изградње ауто-пута А28. Посумњао је у откриће и потом ријешио да га однесе на Универзитет у Гронингену на анализе. У почетку се сумњало да ли је ријеч о чамцу. Археолози су зато решили да спроведу експеримент са репликом 2001. године која је показала да је он стабилан и потпуно функционалан у води. Стручњаци су тада схватили да је балван заправо кану изграђен од дебла бијелог бора помоћу алата од рога животиње или уз помоћ камене алатке, пише портал Све о археологији.

Током мезолита древни људи су били ловци-сакупљачи и риболовци. Почели су да користе оштрије и финије камене алате и алатке од рога животиња.

Претпоставља се да је чамац коришћен за пецање у потоцима и језерима.

Кану је остао сачуван због одсуства кисеоника у тресетишту на дубини од око 2,5 м. Истраживачи су одлучили да замрзавањем осуше кану како би спријечили распадање користећи технику замрзавања и сублимације која се обично примјењује у прехрамбеној индустрији. Микроорганизми неће преживјети овај процес, што ће омогућити да чамац буде очуван јако дуго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана