Најславнија српска битка
Чувена битка која се одиграла на Косову пољу 28. јуна 1398. године један је од најзначајнијих догађаја у српској историји. Прича о овом догађају је убрзо послије завршетка битке прерасла у легенду, која се са поносом препричава и међу данашњим генерацијама.
Захваљујући томе, овај чувени сукоб је у народној свијести био и остао централни догађај цијеле српске историје. Тај догађај је стекао жалосну, али и горду славу.
Војске
Прије самог Косовског боја српски кнез Лазар је неколико пута долазио у сукоб са Турцима. Признањем вазалитета краљу Зигмунду Луксембуршком, кнез Лазар је себи обезбиједио простор за обрачун са Турцима. Тако су започеле припреме кнеза Лазара за Косовску битку.
Војска султана Мурата састојала се од одреда из Европе и азијског дијела Османлијског царства са искусним војсковођама: Aли-пашом, Евреносом, Јахшием, Шахином и Муратовим синовима Јакубом и Бајазитом. Од српских великаша са Турцима је био и њихов вазал Константин Дејановић. Према једном "слову" о кнезу Лазару, на Косову је било 300.000 Турака, а само 100.000 српских војника.
Жртве
Ова битка је била веома крвава и са великим војним губицима на обје стране. У боју су погинула оба владара, и султан Мурат и кнез Лазар.
Мурата је убио Милош Обилић, да би доказао своју оданост кнезу Лазару. Он се предао Турцима и отишао у њихов табор, а онда је, када су Турци повјеровали у његову издају, извукао сакривени нож и усмртио султана Мурата. Ипак, у неким списима се наводи да је сам кнез Лазар убио султана.
О смрти кнеза Лазара се говори да је он ухваћен са још неколико српских великаша, одведен у турски табор и тамо посјечен.
Исход битке
О исходу Косовске битке постоје многи списи. У једном, писаном прије 1402. године, пише да су обје стране обуставиле бој, са много мртвих на обје стране и оба владара. Велики обострани губици више су погодили Србију, која није имала могућности да се поново супротстави Турцима.
Косовска битка није била ни прва ни посљедња битка Срба са Турцима. За Србе Косовска битка израста у мит. Она за српски народ није завршена поразом, већ се сматра за велику побједу православља и српске љубави према својој вјери и слободи.
За име кнеза Лазара Хребљановића, косовске јунаке и битку везане су многобројне легенде, па и косовски циклус српске епске поезије који је сачувао од заборава велики дио српске историје прије и послије пада Србије под власт Отоманске империје, у којима се Косово, уз православље и светосавље, слави као непресушни извор српске духовности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
