Најпосјећенија туристичка локација на свијету
Aјфелов торањ или Aјфелова кула (Tour Eiffel), симбол Париза и Француске, представљен је јавности 31. марта 1889. године поводом Свјетске изложбе којом је обиљежена 100. годишњица Француске револуције, док је за посјетиоце отворен 6. маја исте године. Послужио је као главна капија за улаз на Свјетску изложбу.
Тај жељезни торањ укупне висине 324 метара (у почетку 300 метара) назван је по Aлександру Густаву Aјфелу, инжењеру који га је осмислио, а саграђен је на Марсовим пољима.
Највиша грађевина
Грађен је од 1887. до 1889. године, а његовом је изградњом Кеопсова или Велика пирамида у Гизи, у Египту изгубила дотадашњи статус највише грађевине на планети.
Торањ је остао највиши све до изградње њујоршке зграде "Крајзлер Билдинг" 1930. године.
Број степеница од дна до врха грађевине је током историје варирао. Тако је на дан изградње торањ имао 1.710 степеница, а послије неколико реновирања данас има 1.665.
Жељезна конструкција торња тешка је 7.300 тона, док цијела грађевина тежи 10.100 тона.
Структура је састављена од 18.038 дијелова од ливеног гвожђа, уз помоћ 2,5 милиона заковица.
Структурни прорачун је урадио Морис Кечлин. За вријеме изградње, захваљујући мјерама безбједности које је Aјфел увео, погинуо је само један радник, што је за то вријеме било изузетно достигнуће.
Занимљиво је да при највећем вјетру врх торња осцилира само 12 центиметара, али зато висина варира чак до 15 центиметара при највишим температурама. Помјерање настаје због неравномјерног загријавања метала на сунчаној и на страни у сјенци.
Aтракција
Aјфелов торањ је најпосјећенија туристичка локација на свијету (уз наплату) са 6,893 милиона посјетилаца у 2007. години. Годишње ову атракцију посјети у просјеку око 5,5 милиона посјетилаца.
Када је торањ саграђен, неки Парижани су сматрали да је ругло и да га треба срушити. Писане су и петиције да се склони, а сачуван је само због тога што је био важна антена за телеграфију. Данас се он, међутим, сматра за једно од ремек-дјела архитектуре у свијету.
Густав Aјфел, архитекта Aјфеловог торња није могао ни да претпостави да ће он постати главни заштитни знак Париза.
Панорама
На торњу постоје три платформе до којих се стиже лифтовима. Спиралне степенице воде даље ка самом врху, на коме се налази научна лабораторија. У тој лабораторији научници проучавају температуру, ваздушне струје, облаке, вјетрове и падавине. На основу међународног споразума, једна радио-станица свакодневно шаље у етар сигнале тачног времена. Највиши од његова три нивоа пружа диван панорамски поглед на Париз.
Aјфелов торањ се види готово из сваког краја Париза, и као туристичка атракција готово је непревазиђен. Налази се у веома лијепом дијелу града и док се посјетилац пење лифтом, пред његовим очима постепено се открива панорама једног од најљепших градова свијета.
Боја
Да би се Aјфелов торањ заштитио од рђе, сваких седам година његова површина се прекрива са 50 тона фарбе у три слоја.
Повремено се боја мијења и тренутно је торањ смеђе боје.
Aјфел
Француски инжењер Aјфел градитељ је многих изванредних мостова у другим дијеловима Француске и свијета. Он је, на примјер, изградио једну опсерваторију са покретном куполом у гаду Ници, у Француској, а такође и конструкцију за Кип слободе на улазу у њујоршку луку. Aјфел је и проналазач покретних мостова, као и први конструктор који је проучавао дејство ваздушних струја на авионе, употребљавајући моделе авиона у ваздушном тунелу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
