Најинтригантније жене 20. вијека

Њихова имена остала су упамћена чак и више од њихових дјела. Да ли су се родиле са судбином која им је предодредила вјечну славу или су саме тежиле ка њој, најбоље ће рећи њихови животи.

Мерилин Монро

Мерилин Монро је рођена у сиротишту окружне болнице у Лос Анђелесу као Норма Џин Мортенсон. Према њеном биографу Фреду Лоренсу Гилису, 23. фебруара 1956. промијенила је име у Мерилин Монро. Имала је тешко дјетињство и три брака иза себе. Ипак, успјела је да постане глумица, пјевачица, модел, забављачица и најпознатије име Холивуда и шоу бизниса. Њена смрт била је предмет разних спекулација и теорија завјере. Постоје индиције да је убијена због љубавне афере са америчким предсједником Џоном Кенедијем, да се из нехата отровала прекомјерним узимањем лијекова или да је себи смишљено одузела живот, ријешивши да оконча са непрестаним разочарењима у каријери и љубавном животу. Ипак, познато је да је ова филмска дива била у истовременој афери са обојицом браће Кенеди. Сматра се да је смртну пресуду потписала оног момента када је пожељела да се уда за Џона Кенедија и да му угрози брак и предсједничку каријеру. Мерилин је врло тешко падало што су јој цијелог живота додјељиване улоге наивних и празноглавих плавуша, и дјевојака жељних новца, због чега, како је мислила, није могла да покаже своје глумачке вриједности. Ипак, Амерички филмски институт је њен потенцијал препознао смјестивши је на шесто мјесто на листи десет највећих глумица свих времена. Мерилин Монро је била културна, модна и геј икона, и један од највећих секс симбола двадесетог вијека. Оно што многи не знају јесте да је била врло добра у писању цитата, тако да се њене изреке још увијек препричавају. Својевремено је за Холивуд рекла:

"Холивуд је мјесто гдје ће вам платити хиљаду долара за пољубац и педесет центи за душу. Знам, јер сам довољно пута одбила прву понуду и још увијек се држим друге". За свој успјех једном је рекла:

"Да сам поштовала сва правила, никада нигдје не бих стигла".

Коко Шанел

Била је ванбрачно дијете уличног продавца и домаћице, који су поред ње имали још петоро дјеце. Упркос томе што су дјеца била рођена у ванбрачној заједници, што је у то вријеме било недопустиво, мајка је ипак успјела Габријелу да крсти очевим презименом Шаснел. Грешком црквеног службеника, који је у крштеници уписао Шанел уместо Шаснел, Габријела је добила презиме по коме ће постати позната. Када је имала 11 година, мајка јој је умрла, а отац није хтио да преузме бригу о дјеци. Завршила је у сиротишту и о њој су се бринуле опатице. У сиротишту је остала пет година и у њему је изучила кројачки занат. Напунивши 16 година Габријела напушта сиротиште и почиње да ради као кројачица. Недуго затим сели се у Париз гдје почиње да ради по ноћним клубовима као играчица и пјевачица. Надимак Коко, који ће касније почети да користи као име, "зарадила" је пјевајући пјесму "Qui qu a vu Coco dans le Trocadero", у кафеу "Ротонда" на Монпарнасу. Њена велика жеља је, иначе, била да се бави дизајном и израдом шешира који су у то доба били неизоставни модни детаљ сваке даме. Захваљујући финансијској помоћи војног официра и богатог насљедника Етјена Балзана чија је љубавница била, Коко 1909. отвара свој први бутик, чиме њен сан почиње да се остварује. Посао је одлично кренуо и Габријела не само да је креирала шешире, већ је након кратког времена својим муштеријама почела да нуди једноставне креације које су се одликовале практичношћу и удобношћу, које су заправо представљале зачетак њене "нове моде". Упркос почетном прихватању, њена одјећа се тешко пробијала, али уз помоћ новог мушкарца, једне од њених највећих љубави, индустријалца Артура Капела, који је вјеровао у њене визије, Коко отвара нове бутике. Већ 1920. године Шанел је представљала респектабилну модну кућу која је запошљавала више од 300 радника. Почетком двадесетих година прошлог вијека, Коко шири подручје свог креативног дјеловања на високи модни дизајн, креирајући комфорне и елегантне костиме, хаљине, женске панталоне, накит и парфеме. Почетак приче о Коко Шанел уклопио се у добро познати калуп несрећне и сиромашне дјевојчице која током живота упорношћу и трудом стиже до славе и богатства. Ипак, њен живот био је све, само не укалупљен и просјечан.

Ева Перон

Имала је харизму вође, глумачки таленат, аристократску љепоту и енергију којом је инспирисала људе да се боре за оно што желе. Њен живот протекао је као по сценарију за филм, трајао је 33 године и за то вријеме Ева Перон постала је једна од најмоћнијих жена у свијету. Постала је прва аргентинска дама и друга жена латиноамеричког предсједника Хуана Перона. Иако је живјела у доба када масовни медији нису били развијени и утицајни као данас, ријечи које је изговарала далеко су се чуле. Трудила се да Аргентина буде боље мјесто за живот људи, а њен народ одужио јој се тиме што име Евита симболизује култ слободе, борбу за права сиромашних и еманципацију жена. О њој је написано пет биографија и снимљена су два филма, од којих је најпознатији онај под називом Евита у коме њен лик тумачи поп икона Мадона, а из кога датира позната нумера "Дон’т Црџ фор Ме Аргентина". Отац јој је погинуо у саобраћајној несрећи када је имала шест година и већ тада њен живот постаје сурова борба за опстанак. У својој петнаестој години, наоружана шармом и талентом, Евита одлази у аргентинску престоницу Буенос Ајрес велики град који нуди огромне  могућности. Почела је да се бави глумом а прву представу је имала са 16 година, да би након тога настало појављивање у мање познатим филмским ролама. Опробала се и на радију гдје постаје водитељка веома слушаног програма. Ту је осјетила да има моћ да обједини туђа мишљења и покрене масу. Тачка преврата глумачког и политичког живота и виза за пут у интригантну и енигматичну каријеру био је тренутак када је упознала свог будућег супруга. Ева и Јуан Перон упознали су се у јануару 1944. године у вријеме када је он вршио пробој ка врху политичке сцене. Пар се вјенчао 18. октобра 1945. Активно је учествовала у синдикатима, основала је фондацију која је изградила хиљаде школа и домова за дјецу широм Аргентине, а заслужна је за увођење осигурања за најсиромашније слојеве друштва. Поред тога, Евита Перон остаће упамћена и као велики борац за права жена. Умрла је у 33. години од рака материце, а цијела Аргентина је тај дан била завијена у црно.

Мата Хари

Била је позната забављачица и куртизана 20. вијека. У легенду ју је одвела сумња да је њемачка шпијунка, због чега је и стријељана. Неки извори тврде да је била двоструки шпијун а неки да се никада није бавила шпијунажом. О њој су исплетене многе приче, али неке нису потврђене. Рођена је као Маргарета Гетруда Зеле 1876. године у богаташкој породици у Холандији. Иако се удала за једног официра још са 19 година, није јој ишао породичан живот. Двоје дјеце које је родила умрла су још у дјетињству, а убрзо се и развела. Од 1905. почиње да ради као егзотична плесачица у Паризу под умјетничким именом Мата Хари. Наступајући у оскудној одјећи намамила је многе мушкарце да јој постану љубавници и омогуће раскошан живот пун путовања, луксуза и славе. Почетак првог свјетског рата многима је донио биједу, али не и њој. Упознала се са високим њемачким официрима, а многи од њих били су јој и љубавници. Ове везе дошле су јој и главе. У фебруару 1917. у њену хотелску собу упала је Француска тајна служба, која ју је оптужила је да је мистериозни шпијун Н21. Неки извори тврде да је Мата Хари била Французима жртвено јагње, јер им је прави шпијун умакао. Осуђена је на смрт стријељањем, а и сам чин стријељања остао је у легенди, јер има више верзија. По једној, Мата Хари се држала храбро, по другој је послала пољубац стрељачком воду, док се по трећем скинула пред војницима. У сваком случају остала је једна од најинтригантнији и занимљивијих жена 20. вијека.

Индира Ганди

Године 1966. Индира Ганди је постала предсједник Владе Индије. Од тада, па све до своје трагичне смрти с мањим прекидима владаће многољудном Индијом.
Цијели свој живот провела је у борби за просперитет народа Индије. Скоро двије деценије била је на челу државе, друге у свијету по броју становника. Имала је велику власт и моћ, али јој је живот ипак био тужан и несрећан. На њену сахрану 1984. године, послије атентата који су извршили екстремни Сики, дошли су највиши државници из сто свјетских земаља.

Мајка Тереза (1910–1997)

Часна сестра која је живот посветила борби за права сиромашних постала је глобални симбол солидарности, скромности и добре воље. Кроз рад у мисионарским организацијама у Индији, она је лично одговорна за помоћ хиљадама гладних и сиромашних, за шта је добила и Нобелову награду за мир 1979. године. Рођена је 1910. године у албанској породици у Скопљу у Македонији, која је тада била дио Србије. Са 18 година је с групом опатица отпутовала у Ирску, а затим и у Индију, гдје се и званично заредила. Љубав не може да опстане сама јер онда нема смисла. Љубав мора да пређе у акцију, а та акција се зове помоћ, говорила је мајка Тереза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.