Нацистички зубар избјегао казну

Једини син Јозефа и Магде Гебелс, Харалд, дјечак кога је мало шта интересовало, имао је девет година.

Имена дјеце почињала су словом "х", у част - Хитлера.

Берлин, април 1945. године, Рајхсканцеларија. Хитлеров бункер, дубоко под земљом, испод Канцеларијата, био је гомила сивог бетона, уских пролаза, челичних врата и пригушеног свјетла.

Руски војници удаљени су само неколико стотина метара. Међутим, Гебелс је остао непоколебљив.

- Боље је да моја дјеца умру него да живе осрамоћени и понижени - одговорила је његова супруга Магда.

На дан 30. априла, око 15.30 часова, Хитлер је извршио самоубиство пуцајући себи у главу, а Ева Браун, са којом је управо склопио брак, умрла је заједно с њим. Двоструко самоубиство знак је за остале. Послије 24 часа, умире свих шесторо Гебелсове дјеце. Након што им је дат морфин, како би запали у несвјесно стање, отрована су цијанидом, који је изазвао тренутну смрт гушењем.

Шесторо убијене дјеце - злочин за који још увијек нико није кажњен. Изненађујуће је да се ниједан историчар није више посветио овој трагедији, дјелу посљедњег чина Трећег рајха.

Међутим, смрт недужне дјеце била је предмет судског процеса крајем педесетих година, на регионалном апелационом суду у њемачком граду Хаму.

- Судска документа похрањена су у националном архиву у оближњем Минстеру. Доскора су остала прекривена прашином, иако је у њима истакнута "превелика благост и сумњива аргументација, уз помоћ које су судови у то вријеме процесуирали нацистичке злочине" - каже главни тужилац Маик Вогерсин, који је недавно сасвим случајно дошао до тих докумената.

Недавно откривени судски списи сада први пут омогућују реконструкцију цијелог случаја.

Особа у средишту збивања је Хелмут Кунц, рођен 1910. у Етлингену. Послије студирања права, завршио је стоматолошки факултет, а 1936. отворио је ординацију у једном градићу поред Лајпцига. Био је такође и припадник СС јединице "Штурм".

Када је Хитлер започео рат, Кунц је био зубар у злогласној СС јединици "Тотенкопф" (Мртвачка глава). Био је тешко рањен 1941, а послије изљечења прекомандован је у СС санитетску јединицу у Берлин. У априлу 1945, са чином штурмбанфирера, поново је прекомандован, овог пута у Рајхсканцеларију. За Кунца, кога је један од Хитлерових посилних описао као "особу усправног, потпуно војничког држања", ово је био тренутак испуњења снова.

Био је 22. април, а Гебелсови су били спремни. За породицу је било сувише опасно да остане у стану у улици Хермана Геринга у Берлину, па су спаковали кофере, а дјеци је речено да обуку капутиће и ставе на главе шешириће.

Магда Гебелс је себе сматрала узорном мајком и неком врстом Прве даме. Чак јој се и Хитлер обраћао с поштовањем, уз обавезно "мадам". Тај статус омогућавао је Магди, жени која је повремено знала да буде веома љубазна, али и веома строга, да постане особа од ауторитета.

Посљедњих дана априла, према његовом исказу, тражила је у повјерењу од њега да јој помогне да убије дјецу. Међутим, Кунц је касније у истрази изјавио:

- Одбио сам њен захтјев и рекао јој да једноставно нисам у стању да урадим тако нешто.

Aли, Магда је остала упорна и убрзо је инсистирала на томе да више није у питању захтјев, него директна наредба од Хитлера. Кунцу је то наводно било довољно.

Био је 1. мај 1945, вече. Кћерке и син Гебелсових били су већ у кревету, али још нису заспали.

- Не бојте се. Чика доктор ће вам сада дати по инјекцију, коју добијају сва дјеца и војници - тјешила их је Магда.

Изашла је из собе, а Кунц им је дао по дозу морфина. У року од десет минута запали су у дубок сан. Кунц је изашао, затворивши тихо врата за собом.

У собу се тада вратила Магда Гебелс, са таблетама цијанида у руци, испричао је Кунц. Изашла је неколико секунди касније, уплакана, рекавши да не може то да уради. Ни Кунц није могао тек тако да убије дјецу, па су за тај "задатак" задужили др Лудвига Штумпфегера, личног љекара Хајнриха Химлера.

Седам дана касније, руски патолози извршили су аутопсију и утврдили да је смрт дјеце наступила "као резултат тровања цијанидом". Јозеф и Магда Гебелс починили су самоубиство у близини бункера, а Штумпфегер је погинуо покушавајући да се пробије кроз руске линије.

Кунц је преживио. Био је истовремено и свједок и починилац.

Тридесетог дана јула 1945. заробили су га Руси, у чијем је заробљеништву провео шест и по година. У фебруару 1952. суђено му је за чланство у Национал-социјалистичкој партији и СС-у, као и за смрт Гебелсове дјеце.

Кунц је ослобођен 4. октобра 1955. године. Нешто касније случај Гебелсове дјеце преузео је јавни тужилац, јер је на раније вођеном процесу, у којем је утврђиван начин Хитлерове смрти, Кунцово име помињано неколико пута.

Кунц је у то вријеме радио на универзитетској стоматолошкој клиници у Минстеру. Тужилац Теодор Миделдорф покренуо је против њега прелиминарну истрагу. Испитани су многи свједоци. Кунц је признао да је дао Гебелсовој дјеци морфин.

Четири године касније, тужилаштво је подигло оптужницу против Кунца, не за убиство, већ за саучесништво. Послије испитивања доказа и послије само три седмице, суд у Минстеру је једноставно затворио случај. "Свако ко је запао у стање кривице у околностима које нису биле под његовом контролом, стиче имунитет од судског прогона", гласио је невјешто срочен правни аргумент.

Три мјесеца касније, виши апелациони суд у Хаму потврдио је одлуку нижег суда.

Није згорег поменути да су обојица судија, Герхард Розе и Герхард Aрлих, чланови нацистичке партије постали 1. маја 1937. године, истог дана кад и Кунц.

Нацистички зубар и убица Гебелсове дјеце умро је 1976. године у Фројденштату. Био је цијењени члан заједнице.

Судије

Према тим записима, судије које су биле надлежне за "случај Гебелс" биле су бивши чланови нацистичке странке, а то је био случај и са многим другим судским процесима у којима се судило нацистима у тада новоствореној Савезној републици Њемачкој. На примјер, судије су у овом случају потпуно одбациле чврсту оптужницу за убиство дјеце, користећи нетачну, а често и незакониту, правну аргументацију. Оптужени је био ослобођен.

превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.