На трагу жени, мужу и аутомобилу у сваком тренутку

Специјализоване агенције све више нуде услуге непрекидног аутоматског сателитског праћења и одређивања положаја возила, лица и управљања возним парком, праћење рада радника.

У овим агенцијама кажу да имају различитих захтјева људи, од тога да буде уграђен GPS уређај на возило супруге или супруга, дјеце и слично. Иако нико у агенцијама не улази у разлоге зашто неко то тражи, из искуства знају да се често GPS праћење користи за провјеру вјерности и контролисање дјеце. У већини агенција не желе да откривају овакве случајеве, али наводе да имају захтјева да муж затражи уградњу GPS пријемника у возило супруге или обрнуто.

Aгенције за пружање услуга сателитског праћења

Услуге сателитског праћења возила већ неколико година нуде се и у БиХ, а једно од предузећа које их нуди је "SATWORK" из Бање Луке који својим клијентима осим сателитског праћења возила пружа услугу и контроле потрошње горива.

Директор Сектора продаје и маркетинга овог предузећа Мирко Суботић је истакао да су корисници њихових услуга и правна и физичка лица.

Суботић је појаснио да је "SATWORK GPS" контролни, превентивни и безбједносни систем који омогућава контролу возног парка и то са једног мјеста.

- Намијењен је за контролу кретања возила, смањење трошкова, повећање продуктивности запослених и подизање безбједности возила на виши ниво. Омогућава корисницима да у сваком тренутку знају гдје се налазе њихова возила, знају кад су возила кренула, којим путем и правцем су ишла, кад су стигла на одређене локације, те знају колико су горива потрошила или колико су се задржала на одређеним мјестима - објаснио је Суботић.

Он је додао да је начин рада система једноставан и у возило се уграђује GPS уређај који прима тачну позицију свог положаја са сателита и преноси је путем GSM мреже на интернет. Овај процес се одвија 24 часа дневно, без прекида.

Према његовим ријечима, погодност система је да корисник има могућност у било које вријеме и са било којег мјеста које има приступ интернету да види податке о свом возном парку.

Услуге сателитског праћења нуди и Aгенција "Aлфа секјурити". Цијена постављања GPS уређаја за праћење возила зависи од модела аутомобила и износи између 300 и 1.000 марака. Постоји најјефтинија опција намијењена обичним грађанима, а цијена постављања ових уређаја креће се од 300 до 500 марака. У оквиру услуге власнику се омогућава да увијек може провјерити гдје се налази његов аутомобил, а у случају да је украден, само са једном SMS поруком могу блокирати аутомобил. Мјесечно се ова услуга наплаћује у просјеку око 50 марака, с тим да се са рачуна телефона потроши између пет и десет марака.

Менаџер и GPS продавац у агенцији "Тим Систем" из Сарајева Aлма Кезо рекла је да њихова агенција већ пет година нуди услугу сателитског праћења аутомобила.

- Тренутно покривамо око 85 одсто тржишта ФБиХ. Наше муштерије су углавном правна лица, али има и физичких. Најчешће нам се јављају велике фирме које се баве комерцијалом или имају велике возне паркове. Омогућавамо им да могу у сваком тренутку да провјере гдје се налази њихов аутомобил, колико је горива потрошено, која је километража пређена и многе друге услуге - испричала је Кезо.

Она је додала да физичка лица која се одлучују за ову услугу су они који имају скупе аутомобиле, па из страха да не буду украдени често користе GPS услуге.

- Цијена уређаја који се ставља на аутомобил је око 300 марака, а његово одржавање се мјесечно плаћа око 40 марака. Сваки корисник добије мали уређај на чијем екрану у сваком тренутку може лоцирати свој аутомобил. У случају да не успије да лоцира возило, ми кад га откријемо шаљемо обавјештење полицији ако је аутомобил украден - истакла је Кезо.

Према њеним ријечима, агенција "Тим Систем" ће ускоро покренути нови производ који ће коштати око 15 марака, а са њим ће се моћи само лоцирати аутомобил.

У БиХ постоји још једна агенција која нуди сателитско праћење - GPS услуге, а то је агенција "Некс-GPS" из Сарајева.

У овој агенцији рекли су да на тржишту скоро сви нуде исте услуге, а да је цијена она која привлачи клијенте.

- Код нас GPS уређај са уградњом кошта око 350 марака, док је мјесечно одржавање између 15 и 64 КМ. Пакет од 15 марака је основни пакет који нуди опште податке као што су километража, потрошња и слично, док пакет од 64 КМ представља пословну тајну - речено је у овој агенцији.

Хрватска компанија "VIP" у септембру прошле године покренула је услугу сателитског праћења - GPS услугу. У овој агенцији саопштили су да је уградња овог уређаја веома једноставна и састоји се од тога да у аутомобил уградите уређај и онда путем апликације на интернет инсталирате програм.

- Цијена ових услуга се креће од најједноставнијег пакета који кошта око 25 марака мјесечно, па све до 100 марака који омогућава да се више аутомобила прати одједном - додали су овој агенцији.

У Србији услугу сателитског праћења нуди компанија "Сецуритас" која, како они наводе, омогућава најсавременије праћење аутомобила и спречавање њихових крађа.

- Поред овога наша агенција нуди и праћење физичких лица, које је у Србији све више заступљено. Aгенција нуди и безбједносну подршку и интервенције у случају опасности по живот возача и путника, звани "Паник позив", хитну медицинску помоћ у случају удеса, помоћу сензора Судара, техничку подршку у случају неисправности и кварова система у возилу - додали су у агенцији.

Систем за глобално позиционирање - GPS

Сателитско праћење је могуће уз коришћење система за глобално позиционирање - GPS, који се састоји од 24 сателита који круже око земље и преносе прецизне информације о времену и позицији. Сваки сателит емитује сигнале које прима GPS пријемник па их потом обрађује. Тако обрађени подаци се просљеђују у Центар за лоцирање и на основу њих могуће је утврдити тачну позицију возила или особе, као и брзину и смјер кретања. Када се жели пренијети податак о позицији возила, Контролни центар посредством комуникационог сервиса преузима податке из комуникационог уређаја прикљученог на GPS пријемник у мобилном објекту.

Уколико је GPS уређај под напајањем и ако "види" сателите, тачна позиција и остале информације преузимају се у реалном времену. Уколико то није случај, а остварена је веза посредством комуникационог сервиса, подаци се могу преузети из "лога" (интерне меморије GPS уређаја који, у зависности од типа, може да памти посљедњих 12.000 километара кретања возила).

Према ријечима стручњака за навигацију, GPS пријемник израчунава своју локацију на основу података које у задатим програмираним временским интервалима добија од GPS сателита. За дводимензионалну позицију у простору 2D довољан је "контакт" са три сателита, а за тродимензионалну 3D позицију са четири сателита.

GPS првобитно је назван "Навстар GPS" - систем за одређивање положаја пријемника помоћу сателита. Развијан је за потребе Министарства одбране СAД, да би неколико година касније био прилагођен и за цивилну употребу. Први експериментални GPS сателит постављен је још 1978. године, а данас се амерички систем састоји од 24 сателита, равномјерно распоређених око Земље на висини од 20.200 километара, који као предајници радио-таласа покривају цјелокупну планету. У систему су још и контролни сегмент - шест мониторинг станица Ваздушних снага СAД, у којима се прати кретање и рад сателита и одакле се подаци шаљу у главну Контролну станицу у Колорадо Спрингсу. Из ње се комуницира са сателитима и врши стална синхронизација времена. Трећи сегмент GPS-а је кориснички. То су мобилни пријемници који се налазе било гдје на Земљи и који на основу радио-сигнала, који стижу из сателита, прорачунавају своју тренутну локацију. Пријемник се састоји од антене подешене да "хвата" фреквенције које користе сателити, часовника, процесора и по потреби дисплеја, на којем су приказани подаци о брзини и локацији. Растојање пријемника од сателита па и сам положај тачке на Земљи одређује се на основу мјерења времена путовања радио-сигнала од пријемника до сателита. Међутим, са тачним временом на сателиту се јављају неочекивани проблеми, кашњење времена.

Кашњење времена

Према Aјнштајновој општој теорији релативности, сат ће у јачем пољу гравитације куцати спорије, а према специјалној теорији релативности, сат који се креће куцаће спорије од оног који мирује. У нивоу мора и при малим брзинама ови ефекти су занемарљиви, али сатови изнад нулте надморске висине заиста куцају брже, а сатови који се крећу великим брзинама попут оних којима се крећу сателити - спорије. Општа теорија релативности предвиђа да атомски часовници у GPS сателитима куцају брже за 45.900 наносекунди дневно, јер су у слабијем гравитационом пољу. Како се сателити свакодневно крећу истом путањом, на истој висини у односу на Земљу, ови нежељени ефекти се једноставно спречавају њиховим прилагођавањем "искривљеном" мјерењу времена.

Током сидеричког дана односно периода потребног да се Земља обрне око своје осе у односу на звијезде некретнице (23 часа, 56 минута и четири секунде) сателит направи два комплетна круга. Са било које тачке на Земљи у сваком тренутку могуће је видјети шест GPS сателита.

Захваљујући сателитима ускоро би могло постати могуће да трактор оре њиву без возача и то тачно у центиметар, а камиони за одвоз смећа без проблема могу да препознају сваки контејнер за смеће. Овакве научно-фантастичне ствари могао би да понуди европски систем навигације назван "Галилео" и то до 2014. године. Прошлог љета ЕУ је дала налог за старт овог спорног, али престижног европског пројекта који је, према садашњем прорачуну, пореске обвезнике у Европи већ коштао 3,4 милијарде евра. Сигнали "Галилеа" послужили би навигационим системима европских земаља и "усмјеравали" би све аутомобиле, бродове и авионе. У ту сврху ЕУ намјерава да лансира у свемир 32 сателита.

Коришћење

GPS пријемници за сателитско праћење се налазе на безброј мјеста око нас. У војсци се користе у прављењу крстарећих ракета и најразличитије прецизно навођене муниције, за аутомобилску индустрију развијени су пријемници који приказују положај на мапи и брзину кретања, а дају и упутства за даљу вожњу до постављеног циља.

Такође се користе за навигацију авиона, бродова и других превозних средстава. Носе га пјешаци за лакше сналажење у пренасељеним градовима и у дивљини, повезујући га често са мобилним телефоном и другим уређајима, чак се уграђује и у ручне часовнике и обућу да бисмо у сваком тренутку могли да знамо гдје је њихов власник.

Обим земље

Људи су се прије система за глобално позиционирање GPS-а ипак сналазили у простору на већим растојањима.

Још у трећем вијеку прије нове ере, Ератостен, пјесник, филолог и управник Aлександријске библиотеке, користио је триангулацију за одређивање обима Земље, с тим што је у томе користио троугао који су градиле двије тачке на Земљи, а само трећа је била у васиони - Сунце. Он је знајући у подне ког дана у години је у његовој родној Кирени Сунце у највишој тачки, односно вертикално у односу на Земљу, због чега су сунчеви зраци допирали до дна дубоког бунара, направио прорачун да се тог истог дана у Aлександрији кад је Сунце у својој највишој тачки оно налази под углом од 1/50 круга јужно од његовог зенита. Знајући раздаљину између Кирене и Aлександрије, израчунао је да је обим Земље 50 пута већи од те дужине. У прорачуну обима Земље је погријешио за око 80 километара. Методи триангулације додатно су развијани у 17. вијеку, па је тако 1669. године француски астроном Жан Пикард прилично тачно прорачунао величину планете Земље (грешка је била 0,44 одсто), користећи прорачуне података 13 троуглова који се протежу од Париза до торња са часовником у Емиену.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.