На Марсу им најтеже пала лоша храна

Послије 17 мјесеци изолације астронаути су јавности пренијели како им је било на њиховом симулираном излету на Марс.

Иако још блиједи, шесторица астронаута изгледала су срећно док су примала црвене повеље у којима је стајало: "Заслужни астронаут-пробант".

Позирање у просторијама једне новинске агенције у Москви очито им се свиђало. Коначно, ипак су на тај тренутак чекали читавих 520 дана.

У реплици свемирског брода сличног контејнеру којим је симулиран лет на Марс, три Руса, један Италијан, један Француз и један Кинез провели су готово годину и по.

Контролни центар у московском Институту за медицинске и биолошке проблеме у Москви надгледао их је даноноћно. Камере нису биле постављене само у клозету и кабинама величине три квадрата.

Након што су се "искрцали" из свог свемирског брода 4. новембра 2011, "марсонаути" су три дана прегледавани и проматрани у једној клиници. Тек послије медицинских прегледа смјели су коначно на слободу.

- Одмах сам отишао кући. Провео сам предивно вече са својом породицом - прича Сукроб Камолов, један од астронаута-покусних кунића.

Није му било лако не бити с њима у директном контакту 520 дана. Таква изолација није била лака, али момци у "контејнеру" се нису жалили.

- Син ми је преко и-мејла честитао празнике и испричао ми да су посадили грашак и ротквице. "Нема ништа ново", одговарао би кад бих га питала за здравље и расположење - прича мајка 34 -годишњег Aлександра Смоленског.

Дневни распоред "марсонаута" стручњаци су детаљно испланирали јер је било јасно да су изолација и монотонија највећи изазови за посаду овог експерименталног свемирског брода.

- Устајали смо у седам. Послије тога је услиједило мјерење тјелесне температуре, тежине и притиска. Послије доручка психолошки тестови и прегледи, а затим спорт - прича Смоленски.

Послије вечере су два до три сата били слободни. Слободно вријеме су могли осмислити како су хтјели. Ромен Шарл из Француске је пријатељима и рођацима писао писма, с Италијаном Урбином свирао гитару и пјевао "Доме слатки доме", Руси су учили енглески и читали књиге, док се Кинез Ванг Јуе опуштао на традиционални кинески начин - вјежбајући калиграфију.

За овај пројект се пријавило више хиљада кандидата од којих су онда психолози изабрали управо ову шесторицу и системски их припремали за њега.

- Прије почетка експеримента прошли смо такозвани тренинг преживљавања. Зими смо камповали у шуми и вјежбали смо спасавање једног од рањених колега - прича Смоленски.

Сукоба у тиму током 17-мјесечне изолације није било, тврде чланови пробне посаде, осим неких ситних културолошких разлика. Напротив, момци су се спријатељили, али сада желе бити мало одвојени, смијешећи се прича капетан брода Aлексеј Ситјов те додаје:

- Aли сигурно ћемо касније поновно ступити у контакт.

"Марсонаути" су испунили своју мисију. Пред научницима је сада највећи дио посла: они би требало да упореде резултате свих досадашњих експеримената сличне врсте, њих укупно 106.

- Нисмо могли пропустити овако изванредну прилику да можемо шест људи тако дуго контролисати. Поред тога смо провели и читав низ клиничких истраживања - објашњава Петер Греф из Центра за авионски и свемирски саобраћај (ДЛР) који ради на пројектима о Марсу.

Њемачки тим је провео укупно једанаест експеримената.

- Научили смо пуно о томе како функционише динамика групе па ћемо знати како боље саставити сљедећу посаду за дужу свемирску мисију - објашњава Греф.

Он је сигуран да ће људи у будућности заиста летјети на Марс, ко зна - можда већ и за тридесетак година.

Сањао сир и вино

Најгора је, причају "марсонаути", била једнолична храна. Француски члан посаде је, каже, сањао сир, црно вино и свјежи багет. Кинез је рекао како јело за њега није било ужитак и забава, већ само "спречавање глади".

приредио: Миленко Кинд

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.