Музичка школа Свети Роман Мелод у Невесињу

Сања Ковач
Музичка школа Свети Роман Мелод у Невесињу

НЕВЕСИЊЕ - Како љубав, пожртвовање и добра воља малим стварима могу дати димензију великих показује примјер Музичке школе "Свети Роман Мелод" у Невесињу, која се за кратко вријеме од курса за музику претворила у једну од најквалитетнијих школа на простору Републике Српске.

Први кораци музичког образовања младих Невесињаца започели су на принципу курса за музику у прољеће 2004. године, на иницијативу Црквене општине Невесиње коју је покренуо отац Радивоје Круљ заједно са начелником општине Браниславом Миковићем.

- С правом се може рећи да Музичка школа "Свети Роман Мелод" представља центар у коме се одвијају најљепши садржаји музичког живота у Невесињу и Гацку. Јавни наступи почињу преко интерних часова, концерата ученика, наступа на градским манифестацијама и приредбама, школа и вртића на којима су присутни најбољи ученици - каже директор школе Саша Стојановић.

За оснивање школе заложили су се и многобројни утицајни, добронамјерни грађани, који су жељели да дјеца Невесиња напокон добију прилику за музичко образовање и изван предмета у основним школама за које су до тада били ускраћени.

Клупко се почело одмотавати и дешавања која су услиједила након безрезервне подршке грађана ишла су у правцу проналажења стручног кадра. Aнгажман правих људи, мајстора свог "заната" -  брачног пара Стојановић био је пун погодак. Саша и Маја учинили су све како би се школа по квалитету могла рангирати међу најбоље на подручју бивше Југославије.

Њих двоје завршили су Руску музичку академију "Гњесиних" у Москви, гдје је Саша дипломирао хармонику и магистрирао у класи професора Јурија Aлексејевича Востерлоа. Маја је стекла назив професора клавира, док је Сашина каријера ишла узлазном линијом што га је учинило добитником престижних, међународних награда у свијету музике.

Као актуелни директор музичке школе, Саша се може похвалити успјешном каријером у успјешној комбинацији талента и рада, којом је његово име увршћено у свјетске умјетничке токове.

У разговору са Стојановићем сазнајемо да су велики допринос у оснивању школе дали владика Григорије и директор Музичке школе у Фочи, Слободан Владичић.

Владика Григорије је на чину освештања школе у фебруару 2006. године дао благослов да школа носи назив познатог православног византијског поете, музичара и композитора духовне музике светог Романа Мелода.

Људи су хтјели помоћи развој музичке школе, па су стизали  и добродошли дарови Црквене општине Невесиње - три хармонике, а од Средњошколског центра "Aлекса Шантић" један клавир. Општина Невесиње је школи дала простор у згради Дома културе и реновирала га.

Прве школске године школа је имала скроман наставни кадар, који се са љубављу и ентузијазмом ангажовао да одговори свим изазовима и захтјевима у настави. Наставници су имали велики број часова преко норме – у почетку два, а касније три наставника су у настави држала 102 часа седмично. Часове клавира и солфеђа држала је професорка Маја Стојановић, док је наставу хармонике изводио мр Саша Стојановић, а од другог полугодишта и наставник Миљан Булут.

Упорношћу и прегалаштвом ових људи школа је превазишла постојеће баријере, проширила наставни кадар и успјешно организовала наступе младих талената који су на регионалним и републичким такмичењима доказали да могу достојно конкурисати освајању награда међу другим школама.

На Стојановићеву иницијативу услиједили су фестивали српске изворне народне пјесме "Кол'ко  снаге хумска земља има".

Побједничка имена која се памте са фестивала који је окупио преко 120 такмичара из цијеле бивше Југославије су Тамара Умићевић, Тамара Драговић, Милица Радић, Јована Вицо, Јоцо Товаришић, Aна Круљ, Лана Палавестра, Милена Пачић, Кристина Косовић, Маја Драговић...

Талентовани ученици

Имена талентованих ученика невесињске музичке школе зазвучала су широм Српске и у Србији, од Бање Луке до Лазаревца. То су Роберт Дабарчић, Ђорђе Рајковић, Ивана Чокорило, Ивана Ђурица, Јована Самарџић, Слободан Милошевић, Љубица Капор, Мишо Радан, Владимир Ђурица, Дарко Симовић...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана