Мукотрпан живот српских повратника све више излази на видјело: ФБиХ није земља за њих

Стотине хиљада људи преко ноћи је направио избјеглицама, али како то обично бива, након што се оружје закочи и одложи, зов родне груде је многе српске породице вратио на вјековна огњишта, која су мировним споразумом, припадала ФБиХ. И док су многи вјеровали у суживот, брзо су се увјерили да је ситуација далеко од добре.

Паљење куће Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, пробудило је изнова добро познате немире у душама Срба у ФБиХ, који сваки дан живе у страху од онога шта им доноси сутра. Да ли ће им комшије покуцати на врата са добрим намјерама, јер не могу да гријеше душу и скрију да има добрих Бошњака и Хрвата или ће им они са другачијим увјерењима с пута каменицама куће засути.

Билановић је само један од повратника који на својој кожи нападе трпи од 2000. године, када се вратио на имање и почео изнова да га гради, али није ништа ишло лагано. Палили су му шуму, убијали овце, проваљивали у кућу и на крају је запалили.

У тешкој исповијести за “Глас Српске”, дан касније, детаљно је описао шта му се дешавало, покушавао да пронађе прави повод, али није успио. Посумњао је да се иза свега крије нељудски покушај да му заузму имање и прекину и сан о томе да ће на огњишту остати. За сада је отишао код родбине у Котор Варош.

Билановићева прича није једина. Колико је тежак живот Срба повратника у ФБиХ посвједочила је недавно и породица Цветка Симића из Шпионице код Сребреника. Са супругом Мандом у девастирану кућу вратио се 2001. године и пуних 19 година трпи разне неправде, пријетње и увреде. На кућу су му, како је посвједочио за медије, бацали петарде, камење, а и пријетили им да ће их мрак прогутати.

Билановића и Симића пуна је ФБиХ. Не бројчано, јер Срба у том ентитету има на нивоу статистичке грешке, већ по судбинама за које тамошња власт не мари. Напротив, ради супротно. Сви окрећу главу од свега, тако насилницима дајући вјетар у леђа у настојањима да придобију сву српску земљу и на тај начин натјерају повратнике да старост дочекају ван граница ФБиХ.

Било је туча, пуцњава, скрнављења православних цркава и споменика и то баш у вријеме божићних празника. Забиљежено је и постављање турских застава дуж српских села на подручју општине Вареш, а на удару нашли су се и полицајци који су суспендовани, јер су славили Бадњи дан.

Јак удар на Србе у ФБиХ почео је, заправо, како истичу представници Срба, када је прије неколико година усвојен Закон о земљишним књигама

Тај акт је омогућио тихо одузимање српских имања, јер је њиме предвиђено да се приликом формирања земљишних књига у ФБиХ, за разлику од РС, утврђивање података о власницима врши без позивања вишегодишњих власника имовине, а позив се објављује у “Службеном гласнику”. Проблем настаје, како је и тада упозоравано, јер непријављену имовину укњиже без власника.

Представници удружења којима је циљ заштита повратника и права Срба у ФБиХ тврде да је иза свега, и закона и напада, стоји борба за земљиште.

- Суштина свега је земља. Физичким и психичким малтретирањем желе да застраше људе и да њима остане земља. Сеоска насеља у ФБиХ су, и према подацима из 1991. године, била већински српска. Сада их желе за себе. Гдје год се Срби нису вратили, Бошњаци користе земљу, изводе стоку и нуде 15.000 марака за 110 дулума земље. У околини Бугојна више од десет села је било искључиво српско и сва користе Бошњаци, јер се ниједан Србин није вратио. То су невјероватне ствари - истакао је за “Глас Српске” предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић.

Све што се дешава представља, додаје, наставак намјера испланираних када је припреман и усвојен спорни федерални Закон о земљишним књигама.

- Све се своди на то. Срби који се врате и обрађују, односно одржавају и нека имања од својих рођака, представљају сметњу - закључио је Радановић.

На тешку свакодневицу Срба, односно у Сарајеву и околини дуже вријеме упозорава Душан Шеховац, данас предсједник Удружења “Истина и правда”.

- Паљење куће повратника у Бусовачи је очигледно ефикасно средство да се отјерају Срби из ФБиХ. Ипак, најјаче средство је суптилна дискриминација у свим областима живота - од економије, политике, социјалног живота, вјере, културе, уз језик мржње пун пејоратива, предрасуда и података који нису истинити - рекао је Шеховац за “Глас Српске”.

О тешком положају повратника говоре њихова села која су неријетко без путева, струје, воде, мобилне мреже, продавнице и амбуланте. Она свједоче, у оним срединама гдје су Срби мањина, о неправди и неравноправности. О неконститутивности народа говори и неизучавање српског језика у школама у Гламочу, а мигрантска криза додатно је отежала ионако тежак живот Србима у Унско-санском кантону. Управо је српско село Липа, на рубу општине Босански Петровац, постало уточиште за мигранте и тиме је, како тврде власници те земље, стављена нова рампа на њихов повратак и обилазак огњишта на којима су рођени њихови очеви и дједови.

Нешто боља позиција је у Ливањском кантону, гдје су повратници Срби и данас већински, а представници странака са српским предзнаком које имају представнике у федералним и кантоналним институцијама годинама упозоравају да нема слуха за потребе повратника, посебно Срба, који најдуже чекају на обнову, а право на српски језик им је ускраћено на готово сваком кораку. ФБиХ, како често истичу, није испунила ни пресуду Уставног суда БиХ на основу које је морала да упише Србе као конститутивни народ у неколико кантона.

И то и чињеница да чак ни тамо гдје се у актима воде као равноправан народ, а немају никаква права у стварности, сасвим довољно, како додају, говори о жељи многих у ФБиХ за затрпају и преору све што има или је имало српски предзнак.

Неки од посљедњих напада на повратнике и црквену имовину

* Паљење куће Саве Билановића у Бусовачи

* Пуцање на Србе окупљене код цркве у Пожарници на Илиндан 2019.

* Постављење турских застава у српским селима у Варешу

* скрнављење српских цркава и гробаља на подручју Сарајева

* девастирање цркве на Купресу која је национални споменик

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.