Мрачна страна притворске јединице у Шевенингену: Смрт српских затвореника иде на душу хашких судија

На болничка лијечења пуштани су само они код којих је болест толико узнапредовала да лијека више није било. Иако су на то годинама уназад упозоравале породице осуђених, али и адвокатски тимови и доктори специјалисти “са стране”, њихове молбе и захтјеви су завршавали у корпи за отпатке.

Адекватна здравствена заштита и лијечење нису дозвољени ни Ратку Младићу, уз изговор како шевенингенски доктори држе ствар под контролом. А како изгледа у пракси то “држање контроле” могло се видјети  управо на примјеру недавно преминулог Брђанина, који је на слободу пуштен, како су истакли бањалучки доктори, у изузетно запуштеном здравственом стању, са запаљењима више органа, оштећењем јетре и почетком сепсе. Његово измучено тијело није могло да издржи и поред свих напора љекара са УКЦ Републике Српске.

Људска права

Адвокат Душан Братић каже како су правни тимови на научној основи апсолвирали и доказали да је Хашки суд нелегитиман и нелегалан, те да је он суштински и формално све ове године инструмент НАТО земаља.

- То није суд, већ инквизиција, односно оружје којим је настављен рат против Срба. И управо ово што се десило несрећном Брђанину, што није први пут у хашкој пракси, отелотворење је једне такве монструозне политике. Не треба заборавити поменути да је он тамо држан без икаквог правног основа више од годину. Дакле ово је убиство са предумишљајем. Медицинска форензика би сигурно то доказала да Брђанину у Шевенингену није омогућена неопходна медицинска њега и заштита - указује Братић.

Наводи да овај суд годинама крши и основна људска права генерала Небојше Павковића, који је такође одслужио двије трећине казне.

- То није ништа друго до психичко убијање човека. У медицини се то зове јатрогена болест. Она се појављују када човек схвати да неко неће да га лечи. Тада проради психа и тај пацијент додатно оболи. Управо тако нешто се перфидно примењује у Шевенингену - истакао је Братић.   

Слично мишљење дијели и историчар и политички аналитичар Чедомир Антић наводећи како је Хашки суд инструмент за спровођење америчке политике и савезника, што се, како каже могло видјети послије ослобађања хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача од одговорности, а након тога и Рамуша Харадинаја и Насера Орића.

- То је било класично изругивање правди. Србима се пресуђују драконске казне. Након тога им се ускраћује и свако људско право, па и оно на адекватно лечење. То је један нељудски однос. Случај Брђанин је посебно интересантан јер су га држали у затвору болесног иако је одслужио две трећине казне. Његова смрт иде на душу Хашком трибуналу и онима који су га бесправно тамо држали последњих годину дана. Подсетио бих и да су Горана Хаџића пустили тек када је било јасно да ће умрети, баш као и Војислава Шешеља за кога су мислили да се неће извући. То је једна каубојска правда - сматра Антић.    

Давид и Голијат

Горан Петронијевић који је годинама био у адвокатском тиму одбране Радована Караџића наглашава како се у случају Брђанин не ради о пуштању на пријевремену слободу, већ о класичном цинизму и лицемјерју Трибунала. Објашњава да судија Кармело Ађијус већ три године крши сва права српских затвореника игноришући чињенице да су неки од њих испунили све услове за пуштање слободу, што је прије његовог доласка на то мјесто, била нормална ствар и спроводила се по аутоматизму.  

- Ађијус је овај протоколарни поступак претворио у божански, узимајући себи за право да само он може одлучивати о томе. За њега не важи међународно право, закони и статути. Поставио се у улогу Бога који одлучује о смрти и животу. И у том контексту треба посматрати и све ово што се десило Брђанину. Он је на крају избачен из Шевенингена, како не би умро тамо. Верујем да је пуштен раније на лечење у неку нормалну, а не “приручну” болницу, био би и данас жив. Зато је и ово једно од “судских убистава” коме је кумовао Ађијус. Нажалост, оваквих случајева је било и раније, то је један модус операнди  - каже Петронијевић.

Адвокат Бранко Лукић, из тима одбране генерала Ратка Младића наводи како се годинама борио против овакве нељудске “праксе” медицинске службе из Шевенингена, те да је то била борба Давида против Голијата. 

- Упозоравали смо на те ствари, али наши дописи су били узалудни. Крили су од нас медицинске податке. Они су је чак и уништавали, како се не би сазнала права истина. Лагали су и за генерала Младића да није имао мождане ударе. Он није могао да седи и хода колико је био болестан. Једном приликом нису дозволили ни ЕКГ снимање, уз образложење како је Младић то одбио. То није било тачно. Дакле они свесно све то раде. Не само да опструишу лечење, већ и лажу. Додуше има ту и незнања, које је рецимо највише показао Паулус Фалке који је главни доктор у Шевенингену. Али, мислим да далеко више има намере. Чија је грешка ако Фалке није стручан? Па оних који га држе на тој позицији - упозорава Лукић додајући да, како ствари стоје, хашки доктори завршавају посао судија. 

Наводи и да ништа боља ситуација није ни у другим затворима у ком српски официри или званичници служе своје казне. Милан Мартић и Милан Лукић, који своје казне служе у Естонији, пролазе праву тортуру.

- Ни њихово здравствено стање није нимало сјајно. Поред тога, приликом посета затворски службеници претресају и малу децу и телесне отворе. То је ужасно. Ништа друго до класично иживљавање. Да ли је то западна демократија - запитао се Лукић.

Брђанин 

Брђанин је, како “Глас Српске” сазнаје, имао адекватно лијечење  само током боравка и служења 30-годишње казне у данском затвору, али све се промијенило након што је у септембру прошле године поново пребачен у Шевенинген, када је и кренула Брђанинова здравствена агонија, која је завршила смрћу.  Након пресуде Хашког трибунала Брђанин је казну служио у Данској, одакле је пребачен у притвор Хашког механизма за међународне кривичне судове из затвора у Данској 14. септембра прошле године. Разлог за његово пребацивање је био тај што је Данска обавијестила суд у Хагу да је према свим њиховим законима он испунио услове да га пусте на слободу и да више немају право да га држе у затвору. Тада су поручили и да он више у Данској не може да издржава казну јер би тиме прекршили његова људска права.

То је, међутим, урадио контраверзни предсједник хашког суда Кармело Ађијус, који је још једном одбио захтјеве за пуштање на пријевремену слободу иако је Брђанин формално испунио све услове. Чекао је до посљедњег тренутка.  

Адвокат Новак Лукић, који је мјесецима водио беспоштедну борбу да се испоштују људска права Брђанина, каже како му је тешко коментарисати све што се његовом клијенту десило, поготово јер документација која се односи на лијечење Брђанина у Шевенингену није доступна. 

Хаџић и Слобо

Слична судбина задесила је и Горана Хаџића, којем су прекинули суђење и пустили га да се лијечи на слободи тек кад су тумори на мозгу поодмакли и болест постала неизљечива. Хаџић је преминуо годину касније.

Немар шевенингенских љекара нажалост није заобишао ни Стојана Жупљанина. Он је био доброг здравља, а онда је изненада имао блажи мождани удар. Примијетио је одређене симптоме, на које је указао хашком доктору, али на то се уопште није реаговало, нити је званично забиљежено. Одбијен је и његов захтјев да га прегледају српски љекари. Мјесец касније Жупљанин је имао озбиљан мождани удар, који је једва преживио и због којег му се одузела десна страна тијела.

Са здрављем у Хагу “играли” су се и у случају Слободана Милошевића. Иако се у неколико наврата жалио да га не лијече адекватно, одбијен му је сваки захтјев, па и онај да се лијечи у Русији. Касније анализе су утврдиле присуство у организму антибиотика рифампицина, који се користи за лијечење лепре и туберкулозе. Милошевић је у писменој изјави, као и у писму које је три дана прије смрти упутио руском Министарству спољних послова, негирао да је узимао рифампицин, тврдећи да му га је неко дао без његовог знања. Чувар га је ујутру нашао у ћелији мртвог, а званичан извјештај је да је преминуо од срчаног удара.

Ни генералу Здравку Толимиру није било дозвољено болничко лијечење. Шевенингенски доктор Паулус Фалке му је чак укинуо два лијека за срце која му је прописао специјалиста, кад му је уградио пејсмејкер и четврти дан послије тога Толимир је преминуо од инфаркта на ходнику.

Због свега тога многи прстом упиру у доктора опште праксе Паулуса Фалкеа који “управља” овом хашком притворском јединицом и често не дозвољава да се српским осуђеницима ураде темељне анализе и на вријеме открију болести. Он се, како кажу, држи својих медицинских извјештаја у којима редовно умањује озбиљност њиховог здравственог стања, иако није специјалиста ни за једну грану медицине.

Младић и Шешељ

И одбрана Ратка Младића већ годинама указује да генерала у притвору не лијече адекватно, да неке болести које има нису на вријеме дијагностиковане, да је терапија започета с великим кашњењем или чак да се инсистира не некој која не показује резултате.

Здравствена испитивања најчешће су рађена тек послије више упозорења српских љекара, који су преко одбране добијали његове налазе с вишемјесечним закашњењима. Тако се губило силно вријеме у лијечењу. Чак су у једном тренутку специјалисти из Србије захтијевали да се Фалкеу не дозволи приступ Младићу.

Притворски љекари су оспоравали да је Младић у ћелији преживио неколико блажих можданих удара, иако су снимци магнетне резонанце главе показивали промјене којих раније није било. Игнорисали су и шумове на срцу, бол у грудима који има, благу деменцију, јер би то значило да је неспособан за суђење, што нису хтјели да признају.

Жестоку битку око свог здравља са Фалкеом и његовим сарадницима водио је Војислав Шешељ, коме је, док је боравио у Шевенингену, дијагностификован рак дебелог цријева. Двије године се лидер СРС борио за своје здравље и на крају је пуштен на слободу да се лијечи, кад су хашки доктори већ били убијеђени да му помоћи више нема.

Штедња на здрављу људи

Многи сматрају да хашки доктор Паукус Фалке више брине о хашкој каси и трошковима, него о здрављу оних који се налазе у Шевенингену. Због тога, наводно, избјегава да их на вријеме пошаље на скупље дијагностичке анализе. Поред тога, истичу, препотентно је убијеђен да га нико никад не може позвати на било какву врсту одговорности.

- Он тиме свјесно учествује у “удруженом злочиначком подухвату”, којим се трошкови за рад суда у Хагу олако крешу тамо гдје је недопустиво, на животима људи – поручили су.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.