Мора ли баш сваки рат у свијету бити и наш

У Мостару су недавно освануле заставе са Давидовом звијездом, а у Сарајеву палестинска застава. Затим се палестинска застава појавила и на Старом мосту у Мостару. С друге стране, прије седам дана Палата Републике у Бањалуци била је освијетљена бојама заставе Израела. Колико та “здушна подршка” може ићи далеко, могло се видјети и из вербалног сукоба Жељка Комшића са израелском амбасадорком у БиХ. У свом маниру, Комшић није бирао ријечи да је “почасти”. Слична ситуација била је и у случају рата у Украјини, приликом избора у Америци, када се бирало између Доналда Трампа и Џозефа Бајдена, али и оним у Француској, Њемачкој, Мађарској, Словачкој, Црној Гори... И то врло често иде толико далеко да постаје трагикомично.

Посљедица је ово како претходног рата на овим просторима, тако и политичког популизма, полтронизма, те религијских анимозитета које поједини политичари свјесно граде на овим просторима. Оно што је некада спајало, мултикултуралност, сада је ново сјеме раздора и подјела.

Популизам

Стручњаци упозоравају да је ово опасна појава, те да сегмент подијељености најчешће долази код доконих, у првом реду младих, уз незаобилазне националне и религијске феномене.

Политички аналитичари, међутим, сматрају да уопште није изненађујуће што се људи дијеле на двије стране и у вези са најновијим сукобом између Израела и Палестине, али тврде и да томе доприносе сами домаћи политичари.

- Забрињавајуће је што се та глобална политичка питања користе за домаће политичке обрачуне. То је тако јер у посљедње вријеме сваки покушај консензуса завршава неуспјешно, односно уопште се домаћи актери не покушавају договорити о оним кључним питањима, па и ставовима које ће БиХ заузимати када су у питању међународни односи, па онда имамо солирања каква имамо за дневнополитичке односе - казао је “Гласу Српске” аналитичар Данијел Видовић.

Најбољи примјер свега, наглашава он, недавни је говор члана Предсједништва Жељка Комшића у Генералној скупштини УН.

- То је био говор који није намијењен међународној, него домаћој јавности. Тако је и сада са овим питањем сукоба Израела са Хамасом. То је све за домаћу употребу - сматра Видовић.

Исти став има и члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски.

- То је нешто на шта смо навикли. Морамо имати у виду да ми имамо само једну дипломатију, односно само једно Министарство спољних послова БиХ и онога ко води спољну политику на официјални начин. То не значи да је свима другима забрањено да показују своје преференције. Битно је да те реакције са нижег нивоа буду одмјерене и примјерене ситуацији - сматра Ситарски.

Нагласио је да било какво прослављање најбруталнијих напада на цивиле којима су почели сукоби у Израелу може само исјећи грану на којој БиХ сједи.

- Наравно, не треба подржавати ни оне који су за суровост друге стране, али мора се знати ко је почео овај сукоб - закључио је Ситарски.

Навијање

Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја на тему подјела у БиХ рекао је да су то унутрашњи супротни интереси, који никад нису престали да се испољавају.

- Постоји један период након Дејтонског мировног споразума кад су се стране међусобно одмјеравале да виде како ће то функционисати, док се на крају није схватило да је суштина процеса слична овој као што је то било деведесетих година у почетку, и да сада све стране појачавају своје дјеловање - каже Шолаја.

Наводи и да ту нема ништа непознато, једино што су била нека већа очекивања након Дејтона.

- Политичари готово сваку свјетску и међународну кризу користе да се прикажу као некакви заштитници, хуманисти, не размишљајући да ли на тај начин неком гурају прст у око. Једино је срећа што у овом тренутку нико не размишља о оружаним конфликтима, јер они за сада нису реални - рекао је Шолаја додавши да у кризним ситуацијама унутрашњи међусобни односи зависе од политичких одлука и оних који управљају унутрашњом политиком.

Питања подјеле у вези са сукобима и ратовима у иностранству појаснили су са стручног аспекта и психолози и социолози. Психолог Александар Милић сматра да би било најбоље да људи не улазе у додатне подјеле јер их је већ и више него довољно.

 - Код нас се људи беспотребно сврставају на једну страну, а од тога имају само штету. Нарушени међунационални односи често поприме навијачке димензије и страсти. То није добро, али нам се константно понавља - рекао је Милић.

Према његовим ријечима, све је то један вид деструкције и води ономе што је рушилачко, што поприма димензије тоталног губитка добара и људи.

- На крају људи навијају за неке ратне освете. Нема смиривања страсти и усмјеравања на наше активности. Обично кажемо, не рјешавамо своје потребе него туђе, виримо у далека дворишта. Одраз је то услова у којима живимо - рекао је Милић.

Како каже, када човјек нема ангажованости и није окупиран својим успјесима, онда се бави удаљеним народима и регионима.

- У основи то је једна врста нестабилности, поремећаја, неоријентисаности према својим потребама и ти људи компензују своје незадовољство подјелама - рекао је Милић.

Религија

Социолог Драго Вуковић наглашава да је религијски феномен кључни фактор националног идентитета.

- Вјера је јака покретачка снага многих друштвених, политичких промјена и ратова, свакако подесна да се њоме манипулише због различитих циљева. Народи по правилу никада не ратују због вјерских разлога, али се тај снажан вјерски идентитет врло често користи као мотив који додатно стимулише мржњу и сукобе. То је случај сада са овим сукобом Израелаца и Хамаса - каже Вуковић.

Оцјењује да ће они који су довели до овог страдања и уништења заправо користити вјерске разлике као оправдавајући разлог.

- Имате другачију ситуацију у Русији и у Украјини, гдје припадници исте вјере исказују велику мржњу између себе, опет снажно подржану извана. Вјерске и националне подјеле посљедица су наметнутог и пројектованог сукоба који генеришу међународни глобални односи и политика доминације, прије свега Америке - каже Вуковић.

Према његовим ријечима, када је у питању БиХ, ни данас, ни у прошлости народи нису дијелили исте ставове о догађајима који су се дешавали у свијету.

- Рекао бих чак да они само још више продубљују те разлике. То може бити важан индикатор за БиХ и њену будућност као неинтегрисаног друштва - рекао је Вуковић.

Друштвене мреже

Према ријечима Александра Милића, подјеле се неријетко преселе и на друштвене мреже, што, како каже, врло често поприма нежељене ефекте.

- То се највише одражава код млађих генерација унутар БиХ. Испољава се екстремизам, а што можемо видјети и на примјеру овог новог рата у Израелу. Доста тога преселило се и на друштвене мреже и то је карактеристично код доконих људи, који имају превише слободног времена - рекао је Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.