Моника Мијић: БиХ није одговорна за акте високог представника

Жељка Башић
Моника Мијић: БиХ није одговорна за акте високог представника

Суд у Стразбуру до данас је донио девет пресуда против БиХ. Најчешћи разлози за подношење тужби против БиХ су посљедица неизвршења пресуда домаћих судова.

Иако је у рангу са Холандијом, која има око 16 милиона становника, против БиХ у просјеку се годишње подноси исти број апликација. Рјешавање предмета пред Судом траје просјечно четири године. Свих 26 тужби које су поднесене против одлука високог представника у БиХ због незаконитог смјењивања државних функционера, забране кандидовања за јавне функције, именовања и рада у политичким странкама Суд у Стразбуру је прогласио неприхватљивим.

Образложење за одбацивање ових тужби је да су спорне одлуке високог представника у БиХ донесене на основу овлашћења делегираних од стране Уједињених нација и да је Суд нашао да се БиХ не може сматрати одговорном за акте високог представника.

О свему овом, и низу других тужби и предмета који су у процедури пред Судом за људска права у Стразбуру, у интервјуу за "Глас Српске" говорила је заступница Савјета министара БиХ у европском Суду за људска права у Стразбуру Моника Мијић.

* ГЛAС: Изјавили сте да је европском Суду за људска права упућен велики број тужби против БиХ с обзиром на укупан број становника у земљи. Прошла година била је рекордна по броју поднесених тужби. На шта су се оне највише односиле и којим темпом се рјешавају?

МИЈИЋ: Број апликација против БиХ из године у годину се повећава. Прошла година била је рекордна, у којој је поднесено око хиљаду апликација, а у првих шест мјесеци ове године поднесене су 224 апликације. У поређењу са другим земљама, може се рећи да је просјечни број од око 500 апликација које се годишње подносе из БиХ велики, јер, на примјер, исти број апликација се просјечно годишње подноси против Холандије, која има 16 милиона становника. Тренутно се пред Судом води око 1859 поступака против БиХ. Највећи број апликација односи се на проблем старе девизне штедње. Водећи случај је случај Суљагић против БиХ. Пресуда у овом предмету биће релевантна за све остале случајеве. Суд је одлучио да одложи рјешавање осталих случајева док не донесе пресуду у случају Суљагић. Остали предмети против БиХ се углавном односе на неизвршење пресуда домаћих судова. Рјешавање предмета пред Судом траје у просјеку четири године.

* ГЛAС: Да ли то значи да је БиХ земља у којој влада дискриминација и крше се масовно људска права? Уопште, какав став у Стразбуру влада о правосудним органима у БиХ?

МИЈИЋ: Велики број тужби не значи да је БиХ земља у којој се масовно крше људска права, поготово што све ове тужбе неће бити усвојене, многе ће бити одбачене из формалних разлога. Пресуде Суда за људска права, као и начин и брзина на који домаће институције извршавају ове пресуде, најбољи су показатељи колико се у БиХ ради на успостави и поштивању људских права. Према досадашњем искуству, може се рећи да власти БиХ предузимају напоре да на вријеме извршавају пресуде Суда из Стразбура. Међутим, потребно је и превентивно дјеловати, односно отклањати све уочене повреде људских права и прије него што то утврди Суд у Стразбуру. На тај начин би се смањио број тужби и негативних пресуда против БиХ. До сада је донесено девет пресуда против БиХ. 

* ГЛAС: Суду у Стразбуру упућен је значајан број тужби због одлука високих представника у БиХ који су смјењивали државне функционере остављајући их без посла. Колико има таквих тужби, ко их је, када и зашто подносиоКоји су случајеви ријешени?

МИЈИЋ: Све такве тужбе су одбачене послије Одлуке Суда у случају Душана Берића, односно 25 других тужби против БиХ из октобра 2007. године. Наиме, у овим предметним случајевима 26 апликаната се жалило због повреде слобода окупљања и удруживања, права на дјелотворан правни лијек и права на слободне изборе. Усљед одлука високог представника у БиХ којима су апликанти смијењени са јавних и страначких функција, те им је забрањено обављање сваке службене, изборне или именоване јавне функције, као и кандидовање на изборима и обављање функције у политичким странкама, Суд за људска права у Стразбуру је прихватио аргументе БиХ и утврдио да су спорне одлуке високог представника донесене на основу овлашћења делегираних од стране Уједињених нација. Суд је нашао да се БиХ не може сматрати одговорном за акте високог представника предузете у складу са тим овлашћењима, због чега су ове тужбе одбачене као неприхватљиве.

* ГЛAС: Шта се може учинити по питању неизвршавања пресуда за особе којима је досуђена стара девизна штедња путем Суда у Стразбуру? Колико има таквих случајева и колико их се очекује?

МИЈИЋ: До сада су од стране Суда у Стразбуру донесене четири пресуде против БиХ због неизвршења пресуда домаћих судова које се односе на стару девизну штедњу. Данас су све те пресуде извршене. Већ је на основу прве такве пресуде Суда у случају Јеличић против БиХ из 2006. године за БиХ настала обавеза да изврши све пресуде домаћих судова које се односе на стару девизну штедњу. Како би извршила ту обавезу, било је потребно најприје измијенити Закон о старој девизној штедњи, који је спречавао извршење ових пресуда. Након што је отклоњена законска препрека, било је потребно сачинити акциони план извршења ових пресуда, који би садржавао планирање буџета за ову намјену и динамику исплате. Наиме, РС, која је имала много неизвршених пресуда у вези са старом девизном штедњом, је складно са акционим планом започела исплату ових пресуда. Не очекујемо више оваквих случајева.

* ГЛAС: БиХ је исплатила више од 130 хиљада КМ одштете форензичким болесницима за незаконито и неусловно држање затвореника у зеничком затвору, а платиће много више по новим тужбама упућеним у Стразбур?

МИЈИЋ: То је тачно. Према информацијама Суда, у поступку је седам таквих предмета. За очекивати је високе износе одштете, имајући на уму да се ради о једном од основних људских права на слободу, односно права да се не буде лишен слободе на незаконит начин. Како би се избјегле негативне пресуде и плаћање високих износа правичне накнаде, али и да би се осигурало поштовање људских права, домаће институције морају појачати напоре да се у БиХ оспособи одговарајућа установа за чување и лијечење неурачунљивих починилаца казнених дјела и других ментално обољелих особа које су опасне за себе или околину. У вези с овом проблематиком, већ су предузете мјере када је ријеч о томе да мора постојати одлука надлежног суда о потреби даљег задржавања неурачунљивог починиоца казненог дјела. У неколико таквих случајева надлежни судови су донијели одлуку о потреби даљег задржавања неурачунљивих починиоца казнених дјела, што значи да су ове особе лишене слободе на законит начин. Међутим, да би неурачунљива особа била законито лишена слободе, она се мора чувати и лијечити у одговарајућој установи. A када је ријеч о форензичком одјељењу затвора у Зеници, још је 2006. године у својој одлуци Уставни суд БиХ дао оцјену да ово одјељење није одговарајућа установа.

* ГЛAС: Шта је са тужбама о неисплаћеним пензијама у мјесту гдје су зарађене?

МИЈИЋ: Пред Судом у поступку налазе се три појединачне тужбе везане за исплату пензија. До сада је Суд доставио БиХ једну такву тужбу у случају Карановић против БиХ. У овом предмету Суд је донио пресуду у новембру 2007. године, у којој је утврдио повреду права на правично суђење због неизвршења одлуке Дома за људска права којом је ФБиХ наложено да предузме све потребне законске и административне мјере како би осигурала да подносиоци пријаве више не буду дискриминисани у погледу уживања својих права на пензију, посебно у поређењу с оним пензионерима који су остали у ФБиХ током оружаног сукоба. Дом је такође наложио ФБиХ да сваком подносиоцу пријаве исплати разлику између пензије коју би примао према Споразуму о пензијама и износа који би тај подносилац пријаве добијао од Фонда ФБиХ. Дакле, у случају Карановић се ради о неизвршењу одлуке Дома за људска права, те је обавеза домаћих власти да у цијелости изврше предметну одлуку.

Нестали

* ГЛAС: Можете ли прецизирати ситуацију у вези са предметима који се тичу несталих лица у БиХ? Колико има таквих тужби, рјешавају ли се?

МИЈИЋ: До сада нам је достављен само један такав случај, Палић против БиХ, а пред Судом је у поступку укупно 14 таквих предмета. Још није донесена пресуда Суда у овом случају, али с обзиром на то да се предмет већ дуго рјешава, за очекивати је да би Суд ускоро могао донијети одлуку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана