Молитва усред рата

Њујорк тајмс
Молитва усред рата

Током заузимања ирачке војне базе Марез 2003., граната тенка америчке 101. падобранске дивизије погодила је ирачки тенк Т-72, при чему је купола уништеног тенка ударила у зид манастира Светог Илије.

Због силине ударца зид који је више од хиљаду година свједочио о постојању хришћанства на тим просторима претворио се у гомилу цигле и прашине. То се зове трагедија рата.

Војна база је постала гарнизон, а дивизијски амблем нацртан је изнад врата манастирске капеле. A онда се, послије извјесног времена, војни капелан пожалио да није примјерено да војни амблем "краси" улаз у Божју кућу.

И тако су, готово пуким случајем, америчка војска покренула је иницијативу за обнову манастира, свједочанства раног хришћанског богослужења и мучеништва, које се налази усред велике војне базе јужно од Мосула.

Тим чином покровитељства, а вјероватно и покајања, Aмериканци сада улажу напоре у обнови манастира Светог Илије. Војни инжењери осмислили су план за поправку зидова и подова главне манастирске зграде, за коју се вјерује да је изграђена у 11. вијеку.

- Све смо ближе крају радова, али нисмо још завршили - каже виши наредник Хауард С. Милер. Резервиста, ради као медицински техничар у војној болници, међутим да ли због подударности или неког божанског плана, вјешт је каменорезац, и стручњак за презервацију археолошких налазишта.

У слободно вријеме скупљао је поломљене малтере око манастира. У врту иза болнице, поставио је грил на коме је "препржио" остатке цигли а затим их здробио, покушавајући да добије исти онај малтер којим је прије хиљаду година грађен манастир Светог Илије. Он тај процес помало у шали назива "најстарији свјетски програм за рециклажу".

Као што је то случај и са другим историјским налазиштима, остацима манастира деценијама нико није поклањао пажњу. Тако је било и са археолошким налазиштима великих цивилизација Сумера, Вавилонаца и Aсираца, које су до данас препуштене зубу времена. Рушевина градова Нимруд, Хатра и Нинива удаљене су само неколико километара. Ништа боље није прошао ни гроб старозавјетних пророка Јоне, и Наума (овај потоњи у кратком поглављу у Библији упозорава Ниниву на скоро уништење).

У годинама америчке окупације Ирака, манастир Светог Илије постао је куриозитет и занимљивост за војнике који иначе никад не би изашли из круга базе, нити се упознали са дијелом богате прошлости Ирака. У подручју око Мосула, у коме никада нема мира, манастир је постао мјесто молитве.

Мало се зна о историји манастира Светог Илије, познатог још и по имену Даир Мар Елија. Из ирачког Одбора за старине и насљеђе, задуженог за бригу о археолошким и другим налазиштима на територији Ирака, мјесто никада није било детаљније проучено. Прије рата, Садамова Републиканска гарда смјестила се у базу, а манастирски бунар користила за малу и велику нужду.

Сматра се да је манастир крајем шестог вијека саградио Илија, асиријски монах, по повратку из Мале Aзије. Манастир је касније постао дио Халдејске католичке цркве. Оближњи степенасти обронци свједоче да су монаси, ради преживљавања, узгајали воће и поврће. Цјелокупни пејзаж би био готово као са разгледнице, да идилу не нарушавају остаци пораженог Петог корпуса некадашње ирачке војске, те јама у којој војска спаљује смеће.

Персијски краљ је 1743. током војног похода кроз то подручје наредио монасима да пређу на ислам. Они су умјесто тога одабрали смрт. У Ираку, гдје је хришћанима живот све тежи, а цркве често буду мете бомбашких напада, прошлост манастира одјекује још јаче.

Манастир обухвата 26 просторија, саграђених око централног дворишта, и њихова очуваност је различита. Неки зидови "украшени" су графитима на енглеском и арапском језику. "Aдиос Мозул", траг је извјесног Раула на једном од њих.

- Циљ обнове је да се манастиру Светог Илије да још стотину година живота, па ко год владао Ираком - објашњава виши наредник Милер.  

Црква

Сама црква, са крстионицом, средњом лађом и олтаром углавном није оштећена, међутим зид са унутрашње стране је прилично накривљен. Пљачкаши су успјели да однесу неколико драгоцјености из цркве. Под је прекривен прашином. Дио крова је срушен. Пукотине су прошарале углове зидова и плафон, тако да је унутрашњост цркве изложена Сунцу, али и киши.

превео: Миленко КИНДЛ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана