Могу ли нам кристали ријешити животне проблеме

Неким људима можда дјелује необично зашто постоји таква фама око кристала. Али треба имати у виду да они који вјерују да ови минерали посједују неке посебне карактеристике нису девијантни. Како наводи професор религијских студија Џозеф Лејкок са Универзитета у Тексасу, њихове идеје о кристалима потичу из шире традиције зване „метафизичка религија“ која је одувијек била дио духовног пејзажа многих култура и цивилизација.

Више од камења

Технички, минерали су природна једињења настала природним (геолошким) процесима, карактеристичног хемијског састава, строго уређене атомске структуре – кристална решетка – и различитих физичких карактеристика. Кристали који се продају у продавницама познати су као идиоморфни кристали јер имају добро дефинисане површине.

Вијековима су људи кристалима приписивали посебна својства. Научник Карл Саган, у својој књизи Свијет уклет демонима (The Demon-Haunted World), прати историјат њихове популарности све до серије књига које је осамдесетих написала Кетрин Рафаел, која је 1986. године основала „Академију напредних умјетности лијечења кристалима“.

Кристали нису само камење које је привлачно на први поглед. На примјер, кварц најважније мјесто заузима у производњи кварцних или кристалних осцилатора који престављају електрични склоп који користи механичку резонанцију вибрације кристала како би створио електрични сигнал врло прецизне фреквенције. Такође, као што скептици наглашавају, не постоји ни један доказ да кристали могу донијети здравље, просперитет или било која друге благодети које им се иначе приписују.

Ископавање метафизичког

Ипак, кристали су дио шире традиције зване метафизичка религија, термин који је сковала историчарка Кетрин Албанез.

Метафизичка религија укључује модерне New Age покрете – магловит миље алтернативних духовних вјеровања и пракси, као што су синхроницитет или парапсихолошке способности. Старије традиције као што је месмеризам – идеја да људска бића емитују магнетну енергију која се може користити за лијечење, и спиритуализам, вјеровање да медијуми могу да комуницирају са мртвима, такође потпадају под метафизички кишобран.

Албанезе приписује четири карактеристике метафизичким традицијама – преокупацију умом и његовим моћима; „подударност“, или идеја о скривеним везама између ствари; склоност размишљању у терминима енергије и кретања; и чежња за спасењем схваћена као „утјеха, уточиште, терапија и исцјељење“.

„Заразна магија“

Метафизичке идеје о кристалима показују сваку од ових карактеристика.

Док су кристали физички објекти, а не мисли, многи заљубљеници у кристале препоручују „чишћење“ и „пуњење“ кристала кроз визуализацију и друге медитативне технике. Дакле, ум игра кључну улогу у духовности кристала, као и у другим облицима метафизичке религије.

Та повезаност се односи на вјеровање карактеристично за многе окултне традиције да и обучни предмети поседују тајне квалитете или везе са другим стварима. Класичан примјер је астрологија, која успоставља везу између нечијег дана рођења и одређених особина личности.

Метафизичке тврдње о кристалима такође одражавају вјеровање у постојање ове везе. На примјер, једна од промотерики и продаваца кристала описује позитивне квалитете раличитих кристала, тако што по њеном мишљењу хелиотроп познат као „камен крви“ одржава добро здравље, розенкварц помаже у љубави, а ружичасти манганокалцити су добри за спавање.

Данашњи заступници кристала често користе ријечи попут „енергија“ и „вибрације“ када представљају своје идеје у научном регистру. Када говоре о енергији кристала они заиста мисле да они имају одређени утицај на извјесном растојању.

Ван научног контекста, логика енергије и вибрација је још један облик онога што је антрополог Џејмс Фрејзер назвао „заразном магијом“ који се среће у многим културама, гдје се вјерује да једноставно стављање једне ствари поред друге изазива ефекат.

Извор осуде

Коначно, метафизичка религија тежи да се фокусира на рјешавање проблема у овом животу, а не у загробном. То укључује здравље и просперитет, али и емоционални раст и благостање.

Ово је велика разлика од традиција попут хришћанства које наглашавају спасење на небу. То је такође фактор зашто су метафизичке идеје стигматизоване упркос њиховој популарности.

Протестантско хришћанство, на примјер, је историјски одбацивало многе облике материјалне религије, или предмете са религиозним значајем, као сујеверје. Зато се дешава да они који вјерују у духовност кристала буду етикетирани као прости, похлепни или чак и као богохулници.

Ипак, мада тврдњама о скривеним својствима кристала недостаје научна валидација, то исто важи и за хришћанство и друге главне религије, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.