Младе, успјешне, образоване и - саме

Двадесетшестогодишња Бањалучанка Ведрана Стојић је професор клавира, мајстор каратеа први дан, добитник многобројних награда са престижних пијанистичких такмичења. Једном ријечју, успјешна је и дијели судбину већине дјевојака из РС на прагу тридесетих: лијепа, образована и сама. Иако води интензиван друштвени живот, "принц на бијелом коњу" никако да се појави.

- Жене се посвећују више послу него љубави зато што су мушкарци у дефанзиви. Умјесто да освајају и шармирају жену, они се држе по страни јер, побогу, треба да буду "кул". А онда им жене узврате ударац, па се посвете послу. Све у свему, нико ником не прилази, мртва трка. С друге стране, жене претјерују у погледу феминизма, који никако не подржавам. Не сматрам да жене треба везати робијашком куглом, а мушкарцима дати сву ширину неба за лет, али ипак сам мишљења да смо ми осјетљивији, њежнији пол, славуји, док су мушкарци орлови. Летимо сви, али жене би ипак могле бити крхкије, а они храбри и самоувјерени. Генерално, и једни и други одступамо од тих улога - каже Стојићева.

Додаје да млади данас о браку размишљају калкулишући, задају себи многе циљеве које треба да остваре прије него што изговоре судбоносно "да".

Прастара флоскула да се мушкарци плаше успјешних жена код Ведране не пије воде. Хладноћа, ароганција и незаинтересованост жене одбијају мушкарце, што нема никакве везе са дипломом и радним мјестом.

- Важан је став жене, а не њена успјешност. Ако сте њежна, топла, неарогантна жена, без обзира на каријеру, животни успјех не би требало да буде препрека у грађењу дубљег односа с партнером. Ја сам уз све то традиционална дјевојка и мушкарац мора да ми приђе и освоји ме. Могу дати "зелено свјетло", нешто као случајан поглед, осмијех, али ако треба да прилазим њему, онда то по мени и није мушкарац, нити заслужује моје интересовање - појашњава Стојићева и кроз шалу каже да има профил на "Фејсбуку", па ако јој то не донесе љубав, неће ништа.

Као главне разлоге за усамљеност и све касније ступање у брак стручњаци наводе савремени начин живота који подразумијева да је све подређено хедонизму, због којег људи неће да "одрасту" и преузму одговорност, затим неко претходно лоше искуство код мушкарца или жене које може да "обоји" касније понашање и изазове страх од озбиљних корака. Ера дигиталних технологија такође утиче на отуђеност, а сматра се да постоје и велике разлике у бројности међу половима. Мушкараца има знатно мање, што ствара озбиљне проблеме, а то најбоље знају крајишке љепотице јер се потврдило да је мит о Бањалуци, граду у којем дође седам жена на једног мушкарца, одавно постао тачан.  

Да је ситуација алармантна и забрињавајућа, потврђују и подаци Републичког завода за статистику РС да је просјечна старост жене при склапању брака 28 година, док је просјечна старост мајке при рођењу дјетета око 29. Статистика показује да старосна граница за формирање породице из године у годину расте.

Социолог Иван Шијаковић каже да би овај проблем требало озбиљно схватити јер мањак бракова, а самим тим и дјеце, може довести до озбиљних друштвених посљедица.

- Жене су постале свесније, самосталније, желе да развијају каријеру, да формирају своје ставове о животу и окружењу, да се образују, да пресудно утичу на свој живот, потребе и интересе. Да би испуниле те услове, удају се касније, те касније рађају децу. Мало је данас девојака које маштају да постану пунолетне, заврше средњу школу или можда факултет, па да се што пре удају и свој живот посвете "сервисирању" мужа и гајењу деце - каже Шијаковић.

Додаје да посао постаје све важнији у животу савремене жене, како из економских разлога, тако и због личне афирмације.

Он тврди да је љубав одавно изгубила магију, а брак постао социјални, а не емотивни однос, односно да смо у браку док имамо користи од тога.

- Жена кад пређе тридесету, свесна је да јој за дете не треба мушкарац, а њени критеријуми су много виши него кад је била млађа. Мушко-женски односи не могу доћи до изражаја због "шуме" других интересовања и потреба, који су у 21. веку на високом нивоу. Увек се појави нешто прече и хитније, па се њихови односи одлажу или збивају "онако у пролазу", што задовољава само тренутне пориве и очекивања - појашњава Шијаковић.

Психолог Бранислава Поповић за "Глас Српске" каже да савремени начин живота удаљава мушкарце и жене и смањује шансе за остварење успјешне, трајне везе.

- Људи су постали отуђени, а модерне технологије томе увелико доприносе. Не можемо окривити ни мушкарце ни жене, одговорност мора  бити подијељена. С временом нам долазе многе промјене којима се морамо прилагођавати. Мушкарци и жене треба да пронађу начин како да се зближе у овим временима опште усамљености - каже Поповићева.

Она појашњава да су односи измећу жена и мушкараца много сложенији феномен од пуких бајки које су пласиране у љубавним романима и нискобуџетним филмовима.

-  Професионална улога је много једноставнија него улога партнера и родитеља. Зато грађење каријере често представља бијег и мушкарцима и женама. Нереална очекивања су такође проблем код обје стране. Жена је постала способнија и самосталнија и од мушкарца захтијева велике промјене у односу на неко традиционално схватање њихове улоге. И једни и други морају уложити много труда и рада на свом односу, одрећи се хедонизма и толерисати страхове и незадовољство како би остарили смислену везу која води ка браку - тврди Поповићева.

"Самоостварујуће пророчанство"

Људи се често понашају по свом убјеђењу, не желећи и не трудећи се да се ствари промијене.

- Постоји нешто што се у психологији зове "самоостварујуће пророчанство". Особа може бити увјерена да никада неће пронаћи одговарајућег партнера, те се у складу с тим и понаша. Свјесно бира очигледно неадекватне партнере или се понаша неадекватно, те самим тим и остварује своје пророчанство - каже психолог Бранислава Поповић.

Друштвене мреже

Истраживачи су проучавали друштвене мреже и постове жена, а откривено је да што су жене биле усамљеније, то су више "откривале" на "Фејсбуку".

Жене које откривају превише о себи заправо су врло усамљене, показало је истраживање.

Жене често стављају линкове пјесама на својим профилима друштвених мрежа како би откриле свој "добар укус", а аустралијски истраживачи открили су да је ријеч о тужним потезима особа које су у свом животу заправо врло усамљене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.