Младе штипају и понижавају, оне пјевају

Свијет је разнолик, па тако и традиције и обичаји у вези са вјенчањима. Тако Египћанке младу штипају за срећу, у Индији брачна ноћ не може почети док младожења не пронађе своје име на руци младе, а у Кини младе морају оплакивати брак, док шкотске младе пролазе тортуру.

Древни Римљани и стари Грци

Древни Римљани ништа нису препуштали случају, па су се за свадбе помно припремали. Прије свадбе су проучавали свињске изнутрице, да би сазнали када је најбоље вријеме за женидбу, а на дан свадбе младу су посипали комадима хљеба, да би јој обезбиједили плодност.

Према старогрчким вјеровањима за вријеме церемоније склапања брака младенци морају имати код себе шећер, јер се вјерује да ће им то "засладити" заједницу.

Данас је у Грчкој, слично као и код нас, на свадбама обавезно имати стотине званица, а три дана пред свадбу се на будући брачни кревет стављају мала дјеца и новац, који су симбол плодности и материјалног просперитета.

Египћанке младу, на дан вјенчања, штипају за срећу, а читаву седмицу послије вјенчања њена породица традиционално кува све оброке, да би се пар могао опустити.

Грци и Римљани су сматрали да вео штити младу од злих духова и тако се укоријенила традиција да младе носе веLove.

У многим културама, укључујући келтску, хинду и египатску, руке младе и младожење везују се заједно, да би се показала одлучност и међусобна оданост пара, те оданост вези.

Паук у вјенчаници добар знак

У Енглеској сматрају да је најбољи дан за склапање брака сриједа, понедјељак је добар за богатство, уторак за здравље. Према њиховом фолклору, субота је најнесрећнији дан за вјенчање, иако се данас вјенчања углавном заказују суботом. Они вјерују да је паук пронађен у вјенчаници добар знак, а као и код нас, младожења преноси младу преко прага, јер Енглези вјерују да је тако штити од злих духова.

Шкотланђанке се сигурно не радују дјевојачкој вечери, јер обичај "оцрњивање младе" се слободно може окарактерисати као бруталан. Ноћ прије свадбе другарице младу потапају у кисело млијеко, угинулу рибу, катран и перје, а затим је воде на пиће.

Суштина овог обичаја је да припреми будућу супругу на било какво понижење или проблеме са којима ће се сусрести у браку. Ту не престају њене муке, јер се на дан вјенчања млада посипа мјешавином разних остатака хране из фрижидера, попут јаја или убуђалог парадајза, те се таква проведе кроз град.

У неким крајевима Шкотске и младожења има свој "задатак" на дан свадбе, а то је да носи на леђима пуну корпу камења, док се млада не смилује да га пољуби. Шкотски обичаји налажу да младенци не смију напустити прославу без звука гајди. Ова земља је идеално мјесто за шеснаестогодишњаке који се желе вјенчати без родитељског пристанка, јер је то уобичајено у Шкотској.

Данас код нас преовладава обичај да се младенцима уручи коверта са новцем умјесто поклона за свадбу. Нешто слично може се препознати у пољској традицији. У Пољској младожења држи кецељу у коју гости убацују новац који ће им купити плес са младом. Сакупљање новца се завршава када младожења стави новчаник у кецељу и одведе своју жену.

Богато облачење и симболика фотографисања

Јапанске дјевојке се облаче богато и екстравагантно за дан вјенчања, док кинеска млада на дан вјенчања мора да оплакује брак.

У Јапану се млада од главе до пете боји у бијело, чиме показује своје дјевичанство са којим улази у брак. Њихове младе имају богате одјевне комбинације, које се састоје од кимона, много шминке, тешке и окићене перике, те неизбјежног вела.

Фотографисање на вјенчањима је саставни дио прославе, али у Јапану оно има дубље значење. Наиме, фотографисање представља пројекцију будућег живота младенаца.

Можда нисте тип који плаче на свадбама, али у Кини је свака жена тај тип, јер традиција је да млада мора плакати сваки дан мјесец прије вјенчања, а у томе би требало да јој се придруже сви женски чланови породице. На дан вјенчања она пјева пјесму којом оплакује брак.

У Индији вјенчање представља најтужнији догађај за дјевојку, јер би она тада требало да формално раскине све везе са својом родбином и придружи се младожењиној. Ипак, њихова вјенчања позната су по раскоши.

Бракови се уговарају да би се обезбиједио имовински статус спајањем одређених породица, а свадбе трају и по неколико дана. Мираз је обавезан, шта ће младожења добити уз младу зависи од договора између породица.

Индијске дјевојке се за вјенчање сатима уљепшавају. Цртање каном по рукама младе је неизбјежно и траје и до шест часова, а симбол је брачне среће. Најчешће се осликавају дланови, на руци мора бити ситно исписано и име младожење, те брачна ноћ не може почети док он не нађе на њеној руци своје име.

Млада је окићена и шароликим, богатим накитом, обично направљеним од најквалитетнијег злата, који дарује родбина, сматрајући да ће им на тај начин обезбиједити сигурност.

Накит се носи по цијелом тијелу, а најуочљивији дио традиције је ношење великог златног прстена у носу званог "натх", са ланцем који се закопча у косу. Као дио вјенчаних обичаја на младино чело се, на раздјељак косе, ставља црвени прах зван "кумкум", његова боја одређена је бојом крви, а та традиција потиче од некадашњих ритуала жртвовања живота богињи Деви.

У Индији симбол брака је и "mangak sutra" или "thaali", мали златни украс који се носи на огрлици. Он може бити различитих облика и величина, а Хиндуси често бирају украсе у облику богова Вишнуа или Шиве. Важан тренутак церемоније је када младожења млади веже "mangal sutru" око врата.

Свадбени обичаји на нашим просторима богати су вјеровањима која су се понегдје и данас задржала. Отмица дјевојке била је готово правило у прошлости наших народа, јабука се може видјети на свадбама као дио фолклора и носи различита значења, која се углавном односе на благостање, а уобичајено је било да се о удавачи суди на основу поређења са њеном мајком: "Добра мајка, добра кћерка".

Рођење дјетета

Традиција која је започела за вријеме сиромаштва у Финској, прије готово стотину година, понегдје се и данас поштује. Према њој се новопеченој мајци поклања јастук или мали мадрац за кутију, те се бебе умјесто у колијевке стављају у картонске кутије, што симболизује једнак почетак у животу свих беба.

У Ирској је обичај да се чува горњи спрат свадбене торте у фрижидеру док се не роди прво дијете, она се тада размрви по дјететовој глави, као симбол "круга живота".

У Балију се вјерује да бебина стопала не смију дотакнути тло првих 105 дана живота, што значи да се дијете три мјесеца стално мора држати на рукама и носити, а на свечани дан оно се традиционално спушта на тло и изражава му се добродошлица у породицу. На Гватемали мајкама се савјетује да дијете ставе у ледену купку, да би се код њега подстакао добар сан. Старе Маје су вјеровале да ледена купка спречава настанак осипа.

Бизарни ритуали

Индијски обичај сахрањивања под називом "сати" данас је врло риједак и строго кажњив злочин у Индији. Наиме, жена се, ако остане удовица, традиционално спаљује са покојним мужем. На тај чин морала је добровољно пристати, али с обзиром на то да нису материјално могле опстати самостално и да им је даља будућност била спорна, већина их је заиста добровољно одлазила у смрт.

У овој земљи се дјеца бацају са крова храма високог 15 метара на платно које држи разапето неколико метара изнад земље група мушкараца. Вјерује се да овај ритуал за храброст обезбјеђује дјеци здрав и дуговјечан живот. Дјецу бацају мушкарци, а прије пада обавезно је добро протрести бебу. Након што је овај ритуал показан јавно, бројне комисије за права дјеце су се огласиле да ће га забранити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.