Мистерија нацистичког гроба усред амазонске џунгле
О једном плану нациста зна се врло мало - јужноамеричком Трећем Рајху.
Већ 80 година валом мистерије усред бразилске џунгле обавијен је гроб са свастиком и крстом на којем је написано: Овдjе је 2. јануара1936. године умро Џозеф Грајнер, у служби њемачког истраживачког тима.
Откуд гроб њемачког нацисте дубоко у бразилској прашуми, у изолованом селу Ларањал до Јари?
Историчари и истражитељи већ деценијама пишу књиге и откривају бројне документе који доказују како су нацисти након Другог свјетског рата бјежали у Јужну Америку.
Али, о једној завјери, односно плану нациста, се зна врло мало, а ријеч је о њиховој експедицији која је почела прије рата. Нацисти су наиме прије рата хтјели да успоставе мостобран у Јужној Америци, и намјеравали су да освоје већи дио амазонског корита. Тајна мисија, названа "Пројект Гвајана", настала је из експедиције у Амазону коју је предводио Ото Шулц-Кампфхенкел, берлински зоолог, режисер документарних филмова и члан Хитлерових СС дивизија.
Пуних 17 мјесеци, од 1935. до 1937. године, нацистички научници и истраживачи предвођени Шулц-Кампфхенкелом, пробијали су се кроз бразилску прашуму око бразилске границе с Француском Гвајаном. Скупљали су животињске лобање, накит од домородачких племена и проучавали топографију уз ријеку Јари.
"Експедиција је почела с уобичајеним научним претензијама. Али, у Њемачкој је почињао рат и Шулц-Кампфхенкел дохватио се идеје о нацистичкој колонизацији", рекао је Јенс Глусинг, дописник Шпигела из Бразила и аутор књиге "Пројект Гвајана".
Шулц-Кампфхенкел је свој план 1940. године представио Хајнриху Химлеру, шефу СС-а и Гестапоа. Циљ плана био је да ослаби регионални утицај САД-а, пише “Њујорк тајмс”, освајањем Француске Гвајане и сусједних холандских и британских колонија.
Међутим, план о стварању 'Њемачке Гвајане' је пропао. Дјелимично је то било зато што је територија Француске Гвајане пала у руке колаборационистичке владе из Вишија, а дијелом због лоше среће коју је Шулц-Кампфхенкелова експедиција имала.
Он је за своју експедицију на располагању имао хидроавион Heinkel He 72 Seekadet, који је био представљен као пример и понос нацистичке индустријске иновације. Али, авион се приликом слијетања преврнуо након ударца у плутајуће дебло, само пар недјеља након почетка експедиције.
Током цијелог путовања и трајања експедиције, научници, који су себе сматрали припадницима “више расе” зависили су оо доморадачких племена како би преживјели и пронашли свој пут у џунгли.
Временом су нацисте јако ослабиле маларија и друге тропске болести. Сам Шулц-Кампфхенкел је преживио тешку дифтерију, али његов најближи сарадник Џозеф Грајнер није успио - убила га је непозната грозница, а његов гроб усред непроходне џунгле стоји као симбол још једног неуспјешног нацистичког плана.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
