Мирослав Милојевић: Кипранима национални интерес светинја

 Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" замјеник шефа мисије Уједињених нација на Кипру Мирослав Милојевић.

Милојевић, који је из Добоја, на Кипру је од 2009. године.

- Радити као припадник УН мировних снага ми значи много, а искуство које стичем је апсолутно фантастично. Као позитивну страну издвојио бих осјећај да радите на нечијој добробити, да помажете људима и да само ваше присуство у земљи са замрзнутим конфликтом значи спречавање сукоба и искорак ка помирењу и суживоту људи, њиховом напретку и просперитету - истакао је Милојевић.

* ГЛAС: Боравите од 2009. године на Кипру. Како сте се одлучили да одете и будете ангажовани у УН мисији?

МИЛОЈЕВИЋ: Већ дуже вријеме имао сам жељу да будем припадник мировних снага, а примарни мотив ми је био прије свега ново искуство, које се показало као заиста непроцјењиво. Други мотиви су ми били рад са колегама из других земаља који имају различито културолошко поријекло, полицијско образовање, затим стицање новог искуства али и преношење сопственог.

* ГЛAС: Шта за Вас значи тај посао и шта бисте издвојили као позитивне, а шта као негативне стране посла?

МИЛОЈЕВИЋ: Радити као припадник УН мировних снага ми значи много, а искуство које стичем је апсолутно фантастично. Као позитивну страну издвојио бих осјећај да радите на нечијој добробити, да помажете људима и да само ваше присуство у земљи са замрзнутим конфликтом значи спречавање сукоба и искорак ка помирењу и суживоту људи, њиховом напретку и просперитету. Као негативну страну издвојио бих немогућност да у неким ситуацијама остварите свој примарни циљ због којег сте ту, а то је напредак у ситуацијама које доприносе коначном рјешавању сукоба. Такође, негативна ствар која није директно у вези са послом, али јесте са животом у мисији, је раздвојеност од породице, родбине, пријатеља.

* ГЛAС: Како изгледа један Ваш радни дан на Кипру?

МИЛОЈЕВИЋ: Мој радни дан на Кипру почиње читањем полицијских извјештаја за протекла 24 часа. Послије тога слиједи брифинг са руководством мисије гдје се анализира ситуација и договарају будући кораци. Укључујем се у руковођење и надгледање полицијских операција које се изводе на терену. У зависности од динамике послова, ту су припремање и слање извјештаја за шефа мисије, одјељење за мировне операције УН у Њујорку, затим сарадња са локалном полицијом и размјена информација са осталим компонентама мисије. Саставни дио су и пријеми у амбасадама, код шефа мисије и шефова других дијелова мисије, присуство додјелама УН медаља, разним свечаностима...

* ГЛAС: Постоји ли нека ситуација која је посебно обиљежила Ваш досадашњи боравак на Кипру?

МИЛОЈЕВИЋ: Издвојио бих двије ситуације које су до сада обиљежиле мој досадашњи боравак на Кипру. Прва је мој избор на позицију замјеника шефа полицијске мисије који је услиједио послије посебно спроведеног поступка избора и који представља врхунац моје досадашње каријере. Као други догађај бих издвојио додјелу УН медаље за служење миру коју сам примио у новембру 2009. године за мој допринос успостављању миру на Кипру.

* ГЛAС: Да ли имате потешкоћа у послу због тога што је острво подијељено на грчки и турски дио?

МИЛОЈЕВИЋ: Према одлукама Савјета безбједности, Кипар представља територију која је под ефективном контролом кипарских Грка. Турски дио острва се сматра под окупацијом Турске. Као припадницима мировних снага наложено нам је да се понашамо у складу са одлукама СБ, не признајемо територију под контролом кипарских Турака као независну територију већ као територију под окупацијом. Припадницима УН је дозвољено становање искључиво на грчкој територији, те коришћење аеродрома и лука под њиховом контролом. Међутим, УН уважава и фактичко стање и у том смислу сарађује и врши одређене послове и на турској територији.

* ГЛAС: Како доживљавате Кипар и људе који тамо живе?

МИЛОЈЕВИЋ: Кипар је једно прелијепо острво које има веома дугогодишњу историју. Трагови живота на острву који су пронађени указују да је први живот овдје био прије скоро 10.000 година. Острво је богато културолошким и историјским споменицима из различитог периода, римског, венецијанског, отоманског. У току године има 340 сунчаних дана, што Кипар чини прелијепим мјестом за живот и одмор. Људи који живе овдје су јако гостопримљиви, а има доста и странаца који су стално настањени на острву из различитих разлога, углавном пословних.

* ГЛAС: Колико је живот људи на Кипру другачији од живота у Републици Српској, на шта сте се најтеже навикли?

МИЛОЈЕВИЋ: Живот људи на Кипру је другачији од живота људи у Српској. То је, прије свега, условљено животним околностима у којима живе. На примјер, Кипар има јако мало потенцијала за пољопривредну и индустријску производњу. Клима је јако топла скоро цијеле године, а острво не обилује рудама, што је предуслов за развој индустријске производње. Овдашње становништво је углавном оријентисано на туризам, трговину и банкарство. То је утицало и на њихове животне навике. Издвојио бих посебно њихов лагани и смирени приступ животу. Кипрани свему приступају полако, без журбе и гужве, а што није присутно у животу наших грађана, а посљедица је убрзаног начина живљења. То ми је заправо и представљало највећи проблем да се навикнем. На примјер, на Кипру све банке, јавне установе, те остали јавни објекти имају радно вријеме од 8.30 до 14.30 часова, док се суботама и недјељама не ради што је за наше прилике незамисливо. У таквим условима јако је тешко завршити неки посао који вам је везан за ове објекте док они без проблема функционишу овако деценијама без жеље и потребе да то промијене.

* ГЛAС: Како бисте описали тамошње становнике и можете ли их у неким сегментима упоредити са становницима РС?

МИЛОЈЕВИЋ: Људи су овдје веома гостопримљиви, предусретљиви, навикнути на контакте са странцима јер су годинама отворени према свијету због туризма, али и проблема који је присутан на Кипру. С друге стране, веома су емотивни када су у питању национални интереси што их чини јако сличним становницима РС. Наравно, и наши људи су јако гостопримљиви, што сам имао прилику да чујем од људи који су посјећивали РС. Њихова сазнања о ситуацији у РС и БиХ су само површна. Углавном знају да је то подручје бивше СФРЈ, да је постојао оружани конфликт који је окончан, али јако мало их је упознато са тренутним стањем. Постоје одређене симпатије заједнице кипарских Грка према српском народу базиране на историјским везама ова два народа.

* ГЛAС: Да ли Вам је на неки начин ограничен ангажман у мисији УН и планирате ли ускоро да се вратите у РС?

МИЛОЈЕВИЋ: Избором на позицију замјеника шефа полицијске мисије 17. јануара ове године фактички је изнова започео мој мандат. Мандат се уз моју, те сагласност МУП-а РС, коме припадам, продужава. УН преферира да се на овој позицији остане што дуже, што би отприлике значило идуће три године. Српску посјећујем од три до четири пута годишње, а највише ми недостаје породица и пријатељи. Недостају ми и наша традиционална јела, јер је храна на Кипру медитеранска. Мој повратак у Српску зависи од пословних прилика у УН и договора са мојом породицом.

Грчка криза

* ГЛAС: Страхује ли становништво да би се нереди и криза из Грчке могли пренијети и на Кипар?

МИЛОЈЕВИЋ: Економска криза је минимално утицала на Кипар, односно на дио који је под контролом Грка, а нешто више на дио под контролом Турака који у економском смислу потпуно зависе од Турске. Кипар има стабилну економију, висок животни стандард и утицај свјетске економске кризе се до сада није у значајнијом мјери осјетио. Чак ми је један локални привредник рекао да је прошле године Кипар упутио финансијску помоћ Грчкој од 200 милиона евра. Не постоји опасност преношења нереда из Грчке на Кипар, утицај из Грчке на кипарске Грке је једино емотивни, јер се ради о њиховим сународницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.