Мирко Станетић: У реконструкцију и опремање КЦ-а, до сада уложено око 100 милиона КМ

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао генерални директор Клиничког центра Бањалука Мирко Станетић.

- Уложено је и више милиона марака у опрему, а према процјенама то је око 40 милиона марака. Само једна појединачна инвестиција у КЦ-у била је набавка анестезиолошке опреме и инкубатора, а коштала је 6,5 милиона КМ - додао је Станетић.

* ГЛAС: Шта се предузима да би се побољшала њега пацијената у Клиничком центру?

СТAНЕТИЋ: У посљедњих неколико година учинили смо многе искораке када је у питању унапређење технолошког процеса, а све с циљем побољшања његе пацијената. Готово да нема дана да се нешто не уради што доприноси квалитетнијем збрињавању пацијената. Протекле седмице пуштен је у рад нови апарат на гинекологији који ће омогућити најквалитетнију превенцију и дијагнозу карцинома. На ортопедији је купљен нови апарат за рјешавање повреда предњих лигамената кољена и раменог зглоба што ће бити јединствена процедура на овим просторима и с тим се наша ортопедија ставља на чело ортопедских кућа у БиХ. У Заводу за радиологију почела је монтажа опреме која је заједно са CT-ом и магнетом највећа инвестиција из радиолошке заштите у Европи. То су ствари које недвосмислено показују да ствари иду набоље. Лабораторија у КЦ-у идуће седмице почиње са радом у потпуно новој форми, сви апарати су умрежени и имају квалитетну информатичку и технолошку подршку, а могућност грешке биће сведена на минимум.

* ГЛAС: Каква је опремљеност клиника?

СТAНЕТИЋ: У клиници кардиологије остварен је велики напредак. За три године приближили смо се броју од готово 4.000 интервенција, од тога је болесницима стављено 1.100 стентова, а више од 400 акутних инфаркта је збринуто. Инфективна клиника је опремљена новим технолошким уређајима који омогућују квалитетну имунологију. Ту су и микробиологија, правна, економска и техничка служба, у којима су се десиле кадровске, структурне и организационе промјене. Техничка служба је учесник у свакодневним активностима КЦ-а, врше поправке, анализе и траже рјешење за потешкоће са којима се сусрећемо. Сви запослени у КЦ-у чине огромне напоре и са сигурношћу могу рећи да имамо људе који су здраво језгро из којег ће ова установа изаћи на квалитетан пут.

* ГЛAС: С обзиром на то да се клинике свакодневно опремају новим апаратима, какве се активности предузимају да би се кадар квалитетно едуковао?

СТAНЕТИЋ: Причати о реконструкцији и опремању без едукације кадрова је готово немогуће. Желимо да имамо екипу љекара и медицинских сестара и техничара који ће обављати задатак на највишем могућем нивоу, а да бисмо то имали, људи морају ићи на едукацију. Сада смо расписали конкурс за 30 специјализација. Трансплантација која је недавно обављена у сарадњи са ВМA Београд је добар примјер. Наши стручњаци били су пет мјесеци у Београду, а кад се десила прва трансплантација стручњаци из Београда су дошли да нам помогну. У јединици интензивне његе ради љекар који има сертификат америчког удружења интензивиста, инструктор је из те области, а то је богатство које ријетко ко има.

* ГЛAС: Како напредује реконструкција Клиничког центра Бањалука?

СТAНЕТИЋ: Реконструкција није само зидање зидова и опремање простора него и овладавање технолошким вјештинама. У пројектовању КЦ-а досегли смо циљ, сада радимо унакрсне контроле. Биро који се бави медицинским технологијама анализира све оно што смо пројектовали, од зидова, гасова, електроинсталација, опреме и процјењује да ли то чини складну цјелину гдје ће се пацијент осјећати сигурно, а за десетак дана имаћемо одговор и на то питање. Изградња јужног крила тече добро, у току је прва фаза гдје се у сутерену, по моделу јавно приватног партнерства, гради центар за радиотерапију који ће почети са радом 2. августа.

Што се тиче централног медицинског блока, немогуће је да се он реконструише одједном, то мора да буде у фазама које већ имају динамику. Завод за радиологију се тренутно проширује са једног CT-а и магнета на по два.

* ГЛAС: Како на крају градње треба да изгледа јужно крило КЦ-а и шта ће све бити смјештено у тај простор?

СТAНЕТИЋ: Министарство здравља и социјалне заштите РС и Влада РС покренули су процедуру да се преко банке из Кореје добије нови, трећи кредит којим ћемо доградити јужно крило, али и опремити новоизграђени простор. Желимо да јужно крило прими све наше амбулантне и једнодневне болеснике и да они немају потребу да лутају по разним објектима. Кроз амбулантно, односно јужно крило, које ће садржавати поликлинику у потпуности ћемо спријечити контакт болесника који леже и оних који су у амбулантном третману.

* ГЛAС: Колико износе укупне инвестиције у претходном периоду у КЦ Бањалука?

СТAНЕТИЋ: За реконструкцију зидова и подова Клиничког центра Бањалука Влада РС је одобрила 20 милиона марака, а уз приватно партнерство уложено је још 30 милиона марака, а ту су и друге инвестиције, тако да можемо говорити о цифри од око 60 милиона марака уложених само у грубу реконструкцију без опреме. Уложено је и више милиона марака у опрему, а према процјенама то је око 40 милиона марака. Само једна појединачна инвестиција у КЦ-у била је набавка анестезиолошке опреме и инкубатора, а коштала је 6,5 милиона КМ. Aко се овоме дода и едукација, што значи да КЦ за човјека на специјализацији издваја новац за плату и топли оброк, онда су то огромне своте новца јер је у сваком тренутку око 50 запослених у КЦ-у на едукацији.

* ГЛAС: Психијатријска клиника је у лошем стању. Да ли је планирано да се гради нови објекат?

СТAНЕТИЋ: Паралелно са реконструкцијом централног медицинског блока почеће изградња психијатријске клинике која је у тренутно смјештена у баракама у Обилићеву. Урадили смо пројекте стабилизације земљишта, расписан је тендер и ради се идејно рјешење по узору на једну болницу у Швајцарској. Послије тога израдиће се изведбено рјешење и рачунамо, ако средства буду одобрена, да би изградња психијатријске клинике могла почети на прољеће идуће године.

* ГЛAС: Какви су планови за будућност?

СТAНЕТИЋ: При крају је приједлог Владе РС да се склопи кредитни уговор са Европском инвестиционом банком чији су представници боравили неколико пута у КЦ-у. Они су тражили све податке, од броја кревета, броја оперативних захвата до студија изводљивости и дугорочне процјене дужине болничког лијечења. Мислим да та средства не би требало да буду мања од 100 до 140 милиона евра. До сада смо добили позитивне предзнаке да би та кредитна линија требало да буде одобрена и она ће обезбиједити реконструкцију Централног медицинског блока. Наше амбиције нису само то, ту је реконструкција гинекологије и педијатрије у којој су кровови и подови стари 20 година.

Плате

* ГЛAС: Колико запослених тренутно има у КЦ-у и колика су њихова примања?

СТAНЕТИЋ: У КЦ-у тренутно је запослен 2.401 радник, од тога 450 љекара специјалиста. Плате љекара специјалиста су око 1.800 марака на које се обрачунава минули рад, дежурства и приправности, тако да плата укупно износи од 2.400 до 2.500 марака. Наглашавам да то није довољно, јер је то специфично занимање, а многи остају често и послије радног времена на послу и улажу много напора да одрже ово мјесто у функцији. Виша медицинска сестра има од 900 до 950 марака, а средња медицинска сестра има од 800 до 820 марака мјесечну плату. Регресе нисмо у могућности одмах свима да исплаћујемо, али кад се исплаћују прво иду онима којима је новац најпотребнији, јер имамо запослене и са коефицијентом 3,5, што су скромна средства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.