Мирко Околић: За подијељеност безбједносних агенција одговоран Садовић

Он сматра да је оно кључни фактор свих неспоразума из безбједносне области у БиХ, а да је за такво стање одговоран његов први човјек Тарик Садовић.

- Због тога смо ово министарство неколико пута стављали на тапет и мислим да оно није испунило своје обавезе. Није успјело да обједини безбједносне институције и искористи их у сврху због које су и основани - рекао је Околић за "Глас Српске".

* ГЛAС: У поређењу са земљама у окружењу, какав је наш парламентарни надзор над обавјештајним агенцијама?

ОКОЛИЋ: Из излагања свих учесника овонедјељне Конференције парламентарних тијела за надзор над радом обавјештајно-безбједносних служби југоисточне Европе могли смо да закључимо да се не можемо пожалити на парламентарни надзор.

Стално контролишемо рад обавјештајних агенција и ситуација код нас је специфичнија него у земљама у окружењу јер имамо ОБУ формирану тек 2004. године. У њеном саставу су нови људи, али и стари кадар који је радио у ранијим агенцијама, које су биле међусобно супротстављене у рату, али и у послијератном периоду.

Било је веома тешко направити једну професионалну агенцију, али они су у томе успјели. Сада тамо раде стручни људи који се ријетко одлучују да изађу из оквира свога дјеловања. Према нашем досадашњем искуству и надзирању рада ОБA БиХ, можемо рећи да углавном ради у складу са законом.

* ГЛAС: Кажете да ОБA углавном ради у складу са законом. Да ли често добијате притужбе?

ОКОЛИЋ: Имамо јако мало жалби на ОБA и Комисија за надзор над радом ОБA добила је двадесетак таквих жалби. Разматрали смо их, неке су и потврђене, а односиле су се на радно-правни статус и осам жалби је било из домена безбједносних провјера.

Из тако малог број жалби можемо да закључимо или да ОБA добро ради или да наши грађани нису довољно упознати да могу да се жале на ту агенцију и да то није више онај систем када се о безбједносним структурама није смјело ни размишљати, а камоли се на њих жалити.

* ГЛAС: Сматрате ли да су обавјештајне агенције у БиХ злоупотријебљене?

ОКОЛИЋ: Када кажем Обавјештајно-безбједносна агенција, мислим на институцију и за њу немамо информација о злоупотреби. Међутим, не могу да тврдим да појединци из те агенције не злоупотребљавају свој положај.

Због тога смо у Закон о заштити тајних података уградили законске одредбе које предвиђају да запослени у обавјештајним агенцијама морају да прођу провјеру не само приликом запошљавања, него морају да се периодично провјеравају у току службе.

* ГЛAС: Како оцјењујете рад институција које су задужене за безбједност у БиХ, с обзиром на то да су у посљедње вријеме у центру афера, а нарочито Министарство безбједности БиХ?

ОКОЛИЋ: Имам много примједби на рад Министарства безбједности БиХ и мислим да је оно кључни фактор свих неспоразума из безбједносне области у БиХ. Због тога смо га неколико пута стављали на тапет и мислим да то министарство није испунило своје обавезе. Није успјело да обједини безбједносне институције и искористи их у сврху због које су и основани.

Тренутно је стање тако конфузно и имамо људе који различито мисле и раде, од Министарства, па до агенција. То се може видјети на случају и на односу између министра безбједности БиХ Тарика Садовића и његовог помоћника Вјекослава Вуковића, ухапшеног због сумње да је учествовао у припреми атентата.

Aко се деси да високи функционер министарства буде уплетен у некакве сензације, онда министарство мора бити јединствено према том случају, али никако да буде подијељено као што је било у Вуковићевом случају.

Министарство безбједности БиХ је конфузно и код предлагања закона и имамо неколико закона који су смишљено направљени неприхватљивима за Србе.

* ГЛAС: Сматрате ли да је Тарик Садовић најодговорнији за подијељеност и несклад безбједносних и обавјештајних институција у БиХ?

ОКОЛИЋ: Први човјек је најзаслужнији за све добро или лоше у институцији којом руководи. Не може одговорност свалити на неког другог.

Мене не интересује у њиховом ланцу сарадње ко опструише рад, ја хоћу да разговарам са министром о стварима које су се у министарству десиле и зашто не раде добро. Министар је надлежан и да затражи помоћ уколико неко опструише рад, а он не може да га смијени. Уколико то не уради, онда је поново он одговоран за нерад.

* ГЛAС: Може ли Тарика Садовића Комисија за одбрану и безбједност Парламента БиХ позвати на одговорност, с обзиром на то да га повезују са муџахединима и да је непрестано у центру афера?

ОКОЛИЋ: Комисија за одбрану и безбједност није политичка комисија, а то што Садовић ради је политичка одговорност, па је то надлежност Парламента БиХ и његовог страначког лидера.

Ми га можемо позвати на одговорност само за радње које нису у складу са законом, а за друге иступе можемо само да упутимо сугестије онима који су надлежни за његово именовање и разрјешење.

* ГЛAС: У неколико наврата сте разматрали и рад Aгенције за истраге и заштиту (SIPA). Мислите ли да су неопходне кадровске промјене и у тој агенцији?

ОКОЛИЋ: Не вјерујем више у квалитетан рад SIPA док се не промијени структура у тој агенцији. Немогуће је сарађивати са људима који су изазвали толико проблема у непосредној прошлости.

Проблем је што смо дали челне људе у појединим агенцијама и министарствима и они су подијељени по националној структури.

Без обзира ко је на челу неке институције, он мора да буде одговоран и да поштује хијерархију. Код нас у БиХ је проблем што се најприје поштује национална хијерархија, онда страначка, а тек на крају законска и професионална.

Има много случајева у којима службеници најприје обавјештавају свог националног лидера, па тек на крају свога директора. Све док се тако буде радило у БиХ неће бити повјерења у институције и у томе и јесте проблем.

Када бисмо сјели и установили гдје је мјера сваком од нас, до које границе можемо да правимо компромис, онда бисмо све лакше радили.

* ГЛAС: Како видите рјешење проблема дјеловања паралелних институција у SIPA и зашто су оне настале?

ОКОЛИЋ: Нећу да кажем да су то паралелне институције у SIPA јер их за мене нема, али ако неко тврди да их тамо има, онда то треба под хитно да се ријеши, јер је недопустиво.

Проблем је што то нико не може да аргументује или докаже јер ми никада нећемо бити сложни да тај проблем ријешимо.

Поново се враћам на случај Вјекослава Вуковића, кога су, када је ухапшен због сумње да је учествовао у припреми атентата, једни бранили, други одмах осудили, а трећи остали неутрални.

* ГЛAС: Да ли је то била политичка подијељеност?

ОКОЛИЋ: Не бих имао ништа против када би била само политичка подијељеност, јер је то допустиво, али брине ме што је у питању национално различито мишљење. То је за БиХ још опасно и зато народи још немају повјерења једни у друге.

У том случају било би нормално да је министар Тарик Садовић дао оставку, да се Вуковић из притвора не враћа на посао у министарство и да неко друго ради њихове послове.

Тајни подаци

* ГЛAС: Колико су заштићени тајни подаци у БиХ и да ли се злоупотребљавају?

ОКОЛИЋ: БиХ има мало података који би требало да буду некаква велика тајна и можда нам је срећа у несрећи то што, и када би процурили неки од тих података, неће се много тога за нас промијенити.

Не може се са сигурношћу рећи да подаци у БиХ не цуре, јер је то жива материја и нема земље у којој се не покушава доћи до тајних података.

Прислушкивање

* ГЛAС: Било је много говора о прислушкивању грађана, али и о прислушкивању уопште. Имате ли конкретних података да ли је било злоупотреба?

ОКОЛИЋ: У медијима је било много говора о злоупотреби прислушкивања, због чега смо и контролисали како ОБA прислушкује. Сви пресретани разговори били су по закону и за њих су имали судске и тужилачке налоге. Дошли смо и до податка да тек двоје људи у ОБA има могућност да злоупотријеби свој положај и нелегално прислушкује друге, али нисмо открили да су то и радили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.