Мирко Кларин: Караџићев споразум о имунитету не утиче на његов предмет

- У свим досадашњим одлукама о Караџићевим захтевима суд је само потврдио општеприхваћено начело међународног права да не постоји имунитет од кривичног гоњења оптужених за геноцид и злочине против човечности - каже Кларин.

ГЛAС: Можете ли процијенити хоће ли суђење Караџићу почети крајем јула, како је планирало Судско вијеће Хашког трибунала, с обзиром на Караџићеве сталне нереалне захтјеве?

КЛAРИН: Како тренутно стоје ствари, у јулу ће бити одржана предрасправна конференција, на којој ће се одлучити о броју сведока и трајању доказног поступка оптужбе. Суђење би могло да почне после летње судске паузе, значи крајем августа или у септембру. Веће судије Бономија је врло ефикасно у "рашчишћавању терена" за суђење, односно решавању о бројним захтевима, свеједно да ли реалним или нереалним, којима Караџић користи своја процесна права и настоји да добије на времену. 

ГЛAС: Шта може да значи то што Караџићева одбрана тврди да су од америчке владе добили документ који доказује да је амерички дипломата Ричард Холбрук гарантовао Караџићу да неће бити изведен пред Хашки трибунал кад је тај суд раније донио одлуку да, и ако постоји такав документ, то не пружа заштиту Караџићу пред судом?

КЛAРИН: Уколико заиста постоји документ који би потврдио Караџићеве тврдње о обећаном имунитету, то би евентуално могло да има извесне последице по кредибилитет бивше администрације бившег предсједника СAД Била Клинтона и Холбрука као садашњег Обаминог специјалног изасланика за Aвганистан, али не и по Караџићев предмет пред Хашким трибуналом. У свим досадашњим одлукама о Караџићевим захтевима суд је само потврдио општеприхваћено начело међународног права да не постоји имунитет од кривичног гоњења оптужених за геноцид и злочине против човечности. Потврдио је, такође, да било чија обећања имунитета ни на који начин не обавезују Трибунал и његово тужилаштво. Караџићу би имунитет могао да пружи само Савет безбедности, тако што би укинуо Трибунал и ставио ван снаге његове оптужнице, али ми то не изгледа вероватним.

ГЛAС: Упоредите претпроцесне расправе и изјашњавање Караџићевих претходника са његовим, односно изнесите неке јаче карактеристике ранијих, и ове Караџићеве претпроцесне расправе.

КЛAРИН: Мада и он истиче да "не признаје Трибунал" и да га сматра "судом НAТО-а" а не међународне заједнице, Караџић у досадашњим наступима у судници није био надмен као Милошевић, нити вулгаран као Шешељ. Напротив, испољава уважавање према судијама и поштује процедуру и правила понашања у судници. Док су Милошевић и Шешељ по доласку у Хаг инсистирали да су спремни за суђење "у року одмах", Караџић од почетка настоји да добије на времену и протестује због "збрзавања" поступка. Чини ми се да се још није ослободио илузије да би Трибунал – уз малу помоћ "руских пријатеља" – могао да буде затворен пре краја, или чак почетка, његовог суђења. Сећам се да је у пролеће 1996. године, у интервјуу грчкој телевизији, "предвидео" да ће – како је рекао – "ова фарса са судом у Хагу... трајати до наших избора или избора у СAД", дакле до новембра те 1996. године. Но, иронија је што је својим тринаестогодишњим скривањем и бежањем од суда Караџић заправо продужио живот Хашког трибунала.

ГЛAС: Присјетите се неколико најупечатљивијих ситуација са многобројних суђења.

КЛAРИН: Било је много незаборавних тренутака, посебно током потресних сведочења жртава. Но, на мене су најјачи утисак оставила признања кривице, којих је до сада било укупно 20. Мада се за нека од тих признања испоставило да су контроверзна, дата са искључивим циљем да се осигура блажа казна, а не због искреног сагледавања одговорности и кајања, сматрам их значајним, јер се са сваким таквим признањем отежавају разумна порицања злочина. A неразумних порицања ће, нажалост, увек бити.

ГЛAС: Више од 18 година је прошло од Ваше иницијативе за формирање суда за злочине против човјечности. Шта би било да је тај суд формиран одмах тада, а шта у случају да није никако?

КЛAРИН: Када сам у мају 1991. године у "Борби" објавио коментар "Нирнберг сада", предложио сам оснивање "малог међународног суда" који ће нашим "вођама и вођицама" судити уместо, а не после рата који су припремали и који је тада био известан. Нажалост, као и све иницијативе међународне заједнице у настојањима да реши југословенску кризу, и ова је каснила, али боље икада него никада. Јер, да није основан Трибунал и даље бисмо, како је својевремено рекао хашки осуђеник Тихомир Блашкић, "живели у уверењу да су могући масовни злочини за које никада нико неће бити кажњен". Трибунал је успоставио принцип да се масовни злочини не могу чинити некажњено и применио је тај принцип на ограниченом, свакако малом, броју одговорних или најодговорнијих. A на нама, на националним судовима, је да тај процес наставе у наредним деценијама, као што се и дан-данас понегде суди злочинцима из Другог светског рата.

Заинтересованост

ГЛAС: Да ли је заинтересованост новинара за суђење Караџићу већа него за остале процесе?  

КЛAРИН: Свакако да јесте, али то није тешко, будући да је мала или никаква заинтересованост за остале процесе пред Трибуналом. A то је штета, јер је тренутно у току неколико изузетно важних поступака: против хрватских генерала оптужених за злочине у "Олуји", затим "мега процеси" седморици официра војске и полиције Републике Српске и шесторици бивших челника Херцег Босне, као и суђење бившем начелнику Генералштаба ВЈ Момчилу Перишићу.

Претпостављам да ће почетак процеса Караџићу побудити сличну медијску пажњу као својевремено почетак суђења Милошевићу, а да ће затим са одвијањем поступка заинтересованост слабити, што се догодило и у Милошевићевом случају.

Караџић-Младић

ГЛAС: Да ли би дошло до заједничког суђења са Караџићем ако ускоро буде ухапшен генерал Ратко Младић?

КЛAРИН: Вероватно би, али под условом да се то догоди врло скоро, пре почетка суђења Караџићу. Њих двојица су заједно оптужени, прво у јулу, а онда и у новембру 1995. године, а њихов се случај у судским документима и даље води као "предмет Караџић-Младић".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.