Мирко Бањац: Улагање у основно образовања кључно за будућност Српске

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" директор Републичког педагошког завода Републике Српске Мирко Бањац.

- Проблем је то што нам најквалитетнији кадрови одлазе - истакао је Бањац.

* ГЛAС: Какво је стање у предшколском образовању у Српској?

БAЊAЦ: Када је у питању предшколско васпитање и образовање можемо бити задовољни, јер у цјелини имамо један уређен подсистем у овој области, који ипак прате одређени проблеми. Први проблем је то што немамо довољно смјештајних капацитета, посебно у Бањалуци, а други је то што у Српској постоји одређени број сиромашних општина гдје се не може организовати програм предшколског образовања. Ипак, када је у питању програм предшколског образовања, РС је сигурно прва у региону, али када је у питању смјештај и обухват, ту не можемо баш бити задовољни, јер има општина гдје нема обухвата, а имамо општина гдје је обухват изнад 20 одсто као што су Лакташи и Бијељина.

* ГЛAС: Да ли је стање у основном образовању у РС на задовољавајућем нивоу? Шта је то што би требало измијенити и "поправити" и на који начин?

БAЊAЦ: Свака држава мора да буде веома осјетљива када је у питању основно образовање. Све земље у свијету поклањају посебну пажњу овом сегменту, тако да ћемо и ми у идућем периоду морати сву своју пажњу усмјерити на његов квалитет. Много је урађено када је у питању изградња објеката, али када је у питању опремљеност тих објеката долази се до проблема, због лоше материјалне ситуације у којој се налазимо. Остаје нам да то унаприједимо, као и да улажемо у процес, у који није улагано довољно, тако да морамо посветити пажњу на квалитет процеса образовања. Кроз систем основног васпитања и образовања сви пролазимо, тако да ако се овдје направе озбиљне грешке, оне прате државу у цјелини, као и све остале сегменте живота, и то не само када је у питању будућност образовања, већ цијелог привредног развоја.

* ГЛAС: Какви су услови у подручним основним школама? Како их унаприједити и побољшати?

БAЊAЦ: Образовање је у свакој пори друштвеног живота. Aли оно што морамо мијењати, то је општа клима односа према образовању као вриједности. Када то промијенимо, схватићемо да су подручне школе изузетно важне за развој села. Aко не оставимо подручне школе и са малим бројем ученика, ми ћемо раселити и оно мало људи са села. У овом тешком времену и окружењу имамо неколико кључних предности у односу на Европу, а те предности нисмо искористили. Имамо највећу површину шума по једној глави становника, највише питке воде, највише незагађеног необрадивог земљишта и енергије, што су четири кључне компаративне предности у 21. вијеку. Један од проблема у нашем окружењу, јесте то што се образовање не сматра вриједношћу, што резултује куповањем испита, диплома што се негативно одржава и на привреду, јер нема нових идеја, програма, а тиме и новог запошљавања. Јадна је она држава у којој су најквалитетнији они који одлазе у пензију.

* ГЛAС: Знамо да доста стручних младих кадрова одлази из земље, а овај проблем је изражен код нас, али и у земљама у региону. Како, према Вашем мишљењу, зауставити "одлив мозгова"?

БAЊAЦ: Да бисмо имали квалитетан високообразовани кадар, који ће овдје да се школује и да остане, морамо да улажемо у све сегменте образовања, а посебно у квалитет процеса основног васпитања и образовања, које је будућност живота на овом простору, односно будућност Републике Српске. Миграције су животни процес, оне су се догађале и догађаће се… Проблем је што најквалитетнији кадрови одлазе. Није наша трагедија што ће наш високообразовани кадар у некој земљи завршити као физички радници, кључна несрећа је то што ми немамо довољно наших квалитетних кадрова који ће ове наше предности у односу на Европу моћи искористити овдје и овдје водити и унапређивати привреду. Да бисмо то промијенили, морамо прво промијенити однос према основном васпитању и образовању, а затим наставити унапређивати остале подсистеме васпитања и образовања.

* ГЛAС: Каква је ситуација у средњем образовању у Српској и који су то проблеми који се морају приоритетно ријешити?

БAЊAЦ: Када је у питању средње стручно образовање, морамо да заборавимо на занимања која су "преживјела". Неопходно је искључити из образовне понуде занимања која више нико не треба, те промијенити однос према општем средњем образовању, односно према гимназијском образовању. Данас се у свијету око 40 одсто популације ученика уписује у гимназије, а код нас је то далеко мање. Отварање нових гимназија није довољно, због чега ћемо морати да видимо који су то садржаји, који треба да се уче у гимназијама 21. вијека, а исто тако када су у питању средње стручне школе - који су то садржаји у појединим занимањима актуелни у средњем стручном образовању. Треба ићи ка томе да се ослободимо вишка садржаја у неким занимањима која су преживјела.

* ГЛAС: Која су то занимања која треба угасити?

БAЊAЦ: Занимања која треба "гасити" су она занимања која не треба тржиште рада. Имамо нека занимања која нису актуелна, као што су школовање за занимање аутомеханичара, које је преживјело, а модернија замјена за то занимање био би механтроничар моторних возила, односно спој механичара и електроничара. Морамо заборавити и нека стара техничка занимања, те процијенити који се то техничари очекују на тржишту рада. Програмирање садржаја учења мора да се ради у складу са потребама тржишта рада. У додатку уз диплому, потребно је да стоји за које послове је неко способан. То ће захтијевати и трансформацију Републичког педагошког завода. Жао ми је што се овај завод не гледа на прави начин. Овдје треба да сједе најквалитетнији кадрови које Српска има у области образовања. Aко овдје не буду сједили најобразованији кадрови, ми ћемо имати проблеме садржаја учења у школама. Морамо имати кадар који може да одговори изазову савременог програмирања садржаја учења за дјецу у основним и средњим школама.

* ГЛAС: Да ли сте задовољни наставним планом и програмом у основним и средњим школама?

БAЊAЦ: Нисам задовољан наставним планом и програмом у школама. Неопходно је отворити питања шта дјеца у 21. вијеку треба да уче, шта је циљ школе? Један од првих циљева јесте да онај ко прође кроз систем образовања буде способан сам себи "произвести" посао. Не можемо више прихватати школу у којој само неко од наставника прича, односно предаје, јер таква школа мора да оде у заборав. Требамо школу у којој дијете учи под вођством наставника. У школи се креира, закључује и стваралачки односи према садржајима учења, који имају директну примјену, да би дијете схватило корист те примјене. Нажалост, ми немамо такве садржаје, који се морају почети примјењивати од првог разреда основне школе.

* ГЛAС: Какви су уџбеници у школама у Српској, те да ли су у неким предметима потребне измјене? Који су то предмети?

БAЊAЦ: Ја сам просвјетни радник, а када кажем да су нам уџбеници онакви какви су нам и просвјетни радници, онда сам и себи послао поруку. Ко брани мени или било коме ко добро познаје област образовања да напише уџбеник? Нико! Немамо добре уџбенике у Српској. Aли, уџбеник није сам за себе средство учења. Он је само један од извора, али, нажалост, он је код нас једини! Морамо оспособљавати наставнике за нове приступе садржајима у учењу. Наши уџбеници не нуде разгранате моделе учења, односно не дају поред основне информације упутства за додатно учење. Они морају сами да натјерају дијете, да осим једног користе више извора, а то је нешто што би се требало измијенити и примијенити не код једног, већ код уџбеника из свих предмета.

Контроле

* ГЛAС: Просвјетни инспектори приликом својих контрола у основним и средњим школама најчешће неправилности утврдили су код вођења евиденције о васпитно-образовном раду, матичних књига… Како то коментаришете?

БAЊAЦ: У Педагошком заводу имамо људе који прате процес васпитања и образовања, а поред тога и послије њих иду инспектори који гледају да ли је то добро уписано. То је дуплирање кадрова. Завод би требало да предузме све послове који се тичу струке и ингеренција Завода као институције. Када је у питању примјена закона о радним односима, нека ради инспекција и то би био крај приче! Чињеница је да има неправилности код наставника у вођењу именика ученика, разредних књига и друге школске документације, али много је важнијих чињеница које промичу нашем образовању, а то је прије свега како унаприједити квалитет образовања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.