Мирко Бањац: Потребна реформа свих сегмената школства

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао директор Републичког педагошког завода др Мирко Бањац.

- У школама још увијек доминира предавалачка настава, настава меморисања науштрб закључивања, откривања, креативности и стваралаштва. Не живимо у времену у коме су "књишка" знања довољна за успјешан живот. Живимо у времену када требамо да васпитамо и образујемо ученике који на основу својих способности треба да могу дати нову вриједност и да успјешно могу препознати нове вриједности које ће сусретати у животу. Потребно је оспособити младог човјека да зна наћи потребну информацију, да је зна користити и селектовати у складу са приоритетима потреба, да зна закључивати, откривати, истраживати и тестирати идеје, јер су идеје на свјетском тржишту најскупља роба - истакао је Бањац.

* ГЛAС: Каква је ситуација у предшколском васпитању у Српској?

БAЊAЦ: У предшколском васпитању у РС имамо један крупан проблем, а то је мали обухват дјеце. Има и добрих примјера, гдје обухват прелази 20 одсто, као што су Лакташи или Бијељина, али има и општина гдје уопште нема предшколских установа. У Бањалуци је проблем недостатак простора. Има много родитеља у Бањалуци који би хтјели да им дјеца буду обухваћена организованим предшколским васпитањем, али нема простора.

* ГЛAС: Како ријешити постојеће проблеме у предшколском васпитању?

БAЊAЦ: Видјећемо да ли ће то бити могуће ријешити у идућем периоду, али рјешење проблема простора је на градским, односно општинским властима. РС у предшколству има уређену законску регулативу, имамо Закон о предшколском васпитању, који је у складу са оквирним законом на нивоу БиХ, и самим тим је направљен велики искорак. Програм предшколског васпитања је најквалитетнији у региону и имамо развијену сву пратећу документацију, тако да могу рећи да имамо подсистем предшколства у Српској који је у доброј и квалитетној мјери уређен.

* ГЛAС: Какво је стање у основном образовању у РС и који су ту кључни проблеми?

БAЊAЦ: Када је ријеч о основном васпитању и образовању, стање је нешто слабије и мање уређено у односу на предшколство. Кључне промјене требало би да се ураде у трећој тријади, односно седмом, осмом и деветом разреду. Требали бисмо смањити фонд обавезне наставе и значајно повећати фонд изборне наставе. На тај начин би се организовано и плански почео у основној школи каналисати будући професионални развој дјетета. Морамо изградити концепт основне школе у којој се даје довољно општег образовања и у којој се усмјеравају дјеца у складу са њиховим интересима и способностима за даље васпитање и образовање. То треба да је пут којим треба ићи, то је наш план да урадимо у основном васпитању и образовању у Републици Српској. 

* ГЛAС: Да ли сте задовољни наставним плановима и програмима у основној школи?

БAЊAЦ: Нисам задовољан наставним плановима и програмима који су у основној школи, јер још увијек нисмо успјели да дефинишемо који су садржаји потребни ученицима основношколског узраста у 21. вијеку и шта је примарно да дијете учи у основној школи. Не пратимо у довољној мјери свјетске трендове у основношколском васпитању и образовању. У основној школи доминира предавалачка настава, настава меморисања науштрб закључивања, истраживања, креативности и стваралаштва. У 21. вијеку "књишка" знања нису довољна за успјешан живот. Живимо у времену када требамо да васпитамо и образујемо ученике који на основу својих способности могу дати и препознати нове вриједности у животу. Потребно је оспособити младог човјека да зна наћи информацију, да је зна користити, селектовати у складу са потребом, да зна закључивати, истраживати, креативно се изражавати у свим сегментима изражавања, да зна и може продуковати идеје, тестирати своје и туђе идеје, јер су идеје на свјетском тржишту најскупља роба. Колико се у актуелној школи ученицима оставља могућности да се креативно и стваралачки изражавају, да истражују, закључују и извјештавају, да бирају, колико се воде кроз процес, а колико им се туторише - то је питање сваке поједине школе.

* ГЛAС: Да ли треба мијењати уџбенике да би ученици имали могућност да добију квалитетније знање?

БAЊAЦ: Треба мијењати уџбенике. Ја сам просвјетни радник и ову критику коју ћу упутити, упућујем и себи. Какви су нам уџбеници, такви су нам и просвјетни радници. Требају нам нови и бољи уџбеници. Те боље и квалитетније уџбенике треба да напишу наши просвјетни радници из школа и са универзитета. Ко нам брани да напишемо квалитетније уџбенике? Нико! Престанимо причати и критиковати. Напишимо боље уџбенике! Истичем - ако је уџбеник једини извор учења, забранио бих га. Требамо наставнике који ће организовати учење из више извора. Aко је уџбеник књига коју треба да ученик чита и да преприча шта је прочитао, за такав приступ учењу није потребна школа као институција. Можда сам престрог, али управо због мањка истраживања и мањка могућности за креативан приступ учењу ученици све више не воле школу. Желим да у Српској моделујемо школу коју сам назвао "ШКОЛA ИКС" – школа идеја, креативности, стваралаштва. Само је таква школа - школа 21. вијека. Да ли има оваквог приступа у нашим школама? Има, али мало, мало и недовољно. Бољи би одговор био: Како гдје. A колико има? То најбоље знају просвјетни радници.

* ГЛAС: Да ли се талентованим ученицима поклања довољно пажње?

БAЊAЦ: Има талентованих ученика у Српској. Значајно је што је једна оваква област у Српској законски уређена, али то није довољно. Потребни су и кадрови који су спремни, одлучни и стручно оспособљени да могу препознати надарену дјецу и да могу са њима радити. У школама ће се морати мијењати програми стручног усавршавања наставника, али и програми образовања будућих наставника на наставничким факултетима, како бисмо имали наставнике који могу да задовоље потребе надарених ученика. Потребно је побољшати квалитет рада и са ученицима који имају сметње у развоју. У Српској смо направили значајан квалитативан искорак у раду са овог категоријом ученика. 

* ГЛAС: Да ли је садашње оцјењивање у школама реално у односу на знање ученика и колико нека оцјена вреднује знање ученика?

БAЊAЦ: Оцјена исказана бројем никада сама за себе није била довољна да искаже оно шта дијете може, зна и умије. Зна ли дијете које добије тројку шта треба да научи да добије четири? Aко то дијете не зна, онда таква оцјена не може бити мотив. Не зна дијете, не зна ни родитељ, а велико је питање да ли то зна и сам наставник који је ученику додијелио тројку. Према томе, ми морамо потпуно да промијенимо приступ школском оцјењивању. У оцјењивању постоје озбиљни проблеми. Они су посебно уочљиви приликом уписа основаца у средње школе и приликом уписа средњошколаца на факултете. Завод већ непуне четири године нуди Правилник о упису у средње школе, у којем се оцјена из основне школе вреднује са 30 одсто бодова, а оцјена на тесту знања приликом уписа у средњу школу 70 одсто бодова. Сада приликом уписа постоји класично кршење дјечијих права. Примјер је дијете које се налази у добром одјељењу, и не може постићи одличан успјех, јер је конкуренција велика. Такво дијете ће бити елиминисано приликом уписа у средњу школу од стране другог дјетета које је, да тако кажем, донијело "сумњиве" петице, без обзира на стварно знање то двоје дјеце. Незадовољно дијете неће моћи да упише жељену школу због нелојалне конкуренције. Појавиће се двије невоље. Дијете које је донијело "сумњиве" петице неће успјети у уписаној средњој школи, а ово друго, разочарано дијете уписаће неку другу школу коју не жели и, такође, због демотивације, неће постићи успјех. Оштећено је и једно и друго дијете. Због чега? Да имамо провјеру знања приликом уписа, ове неправде не би било, или би је било јако, јако мало. Ова се неправда може исправити. Рјешење је улазни тест приликом уписа у средње школе.

* ГЛAС: Каква је ситуација у средњем образовању, који су ту проблеми и шта треба урадити да би се добило квалитетно средњошколско образовање?

БAЊAЦ: Стање у средњем образовању и васпитању у Српској треба посматрати са два аспекта. Први - протјерано је васпитање из овог подсистема, па се овај подсистем назива средње образовање. Овим "протјеривањем", које није само формално, оно је и стварно, добили смо повећано насиље, које је сваким даном све присутније међу ученицима. У свијести средњошколских наставника сигурно је присутан став да се васпитава на нижим узрастима, а да они образују. Да ли је баш тако? Други проблем је неадекватност и неусаглашеност програма са потребама времена у којем живимо. Суштина образовања је да осим школовања за посао, за конкретно занимање, оспособи ученике и за други правац, а то је проналажење посла за себе у околностима израженог предузетничког менталитета. Да ли наше школе, и у којој мјери, оспособљавају ученике за ова два правца? Да ли су нам наставници оспособљени да воде наше ученике у овим правцима? Одговоре на ова питања треба потражити у школама, али и на наставничким факултетима. Једно је сигурно - све док не добијемо позитивне одговоре на ова питања, неће моћи бити напретка ни у једној сфери живота. Јапан је постао Јапан захваљујући образовању и васпитању.

* ГЛAС: Имају ли ученици сада могућност да се кроз школовање оспособе за посао?

БAЊAЦ: Нажалост, те могућности у средњим школама у Српској нису довољне потреби. Добрих примјера има, али недовољно. Покушавамо то да побољшамо и вршимо промјене у средњим стручним школама и у гимназијама. Предузетнички дух треба да постане убјеђење. Док не развијемо свијест код младих и старих да су васпитање и образовање вриједности без којих нема никаквог напретка, нити новог запошљавања, бићемо у запећку цивилизације. Наши наставни програми у средњим школама још увијек имају хендикеп, а то је да не одражавају потребе времена у којем живимо.

Интегрисана настава

* ГЛAС: Шта је са експерименталним програмом интегрисане наставе, у оквиру које је и нови приступ бројчаном и описном оцјењивању?

БAЊAЦ: У септембру ове године улазимо у трећу годину тог програма, који је апсолутно прихваћен од стране наставника који су укључени у овај програм, а који је свјетски тренд у развоју квалитетне школе. У саставу овог програма је и нови приступ оцјењивању, у којем се напредовање дјетета прати у више од 40 сегмената васпитно-образовног рада, а изводи се и бројчана оцјена за сваки предметни садржај. Општи успјех на крају првог и другог полугодишта се изводи описно и бројем. Прати се како је дијете заинтересовано, како размишља, како чита, како се усмено изражава, како сарађује са другом дјецом, како рјешава математичке проблеме, гдје му је потребна помоћ, а гдје дијете постиже посебно квалитетне резултате. Суштина је да се дјетету и родитељу шаље јасна порука у којим садржајима је дјетету потребна помоћ, а у којим садржајима дијете постиже квалитетне резултате. Сама бројчана оцјена не носи, нити може носити овакве поруке. Оцјена добар не значи да је дијете у свему просјечно. Тројка не поручује ученику и родитељу у којим садржајима ученику треба помоћ, а у којим се сегментима васпитно-образовног рада дијете посебно истиче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.