Милорад Живковић: Умјесто да расправљају о законима, посланици у Парламенту БиХ вријеме троше на препуцавања

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ Милорад Живковић.

- Недолично понашање неких посланика, у чему предњаче СДП и предсједник те странке Златко Лагумџија, такође не доприноси бољем раду Парламента - истакао је Живковић.

Додао је да је недопустиво уплитање државних институција и приватизација тих институција у "случају Ганић".

- При томе мислим на дипломатско-конзуларна представништва, Министарство иностраних послова, чланове Предсједништва Хариса Силајџића и Жељка Комшића, као и друге институције, па чак и Суд и Тужилаштво БиХ који су се на непримјерен начин ставили у одбрану и омаловажили институције БиХ. Тиме су им дали печат институција само једног народа - сматра Живковић.

* ГЛAС: У посљедње вријеме засједања Представничког дома постају готово инцидентна.

ЖИВКОВИЋ: Већ крајем прошле године упозорио сам на то да ће се, како се приближава изборни период, од Парламента БиХ све више правити позориште, а у неким ситуацијама и циркус и да ће постајати све мучније радити. Опозициони посланици, у првом реду СДП, из сједнице у сједницу то све чешће раде и жао ми је што на њихове иницијативе и предлагање тачака дневног реда насједну и други, па подрже те приједлоге. Тиме се оптерећује рад Парламента. Примјер је претходна сједница која је прекидана и настављана три пута, па су законски пројекти чекали да се та сједница заврши да би ушли у другу фазу. Ова посљедња сједница, која је имала само седам тачака дневног реда претворена је у позориште и циркус и све то се користи у предизборну кампању у којој сви желе да изнесу своје ставове о темама и тачкама које су по неколико пута биле пред Парламентом. То су у првом реду закон о празницима, резолуција о Сребреници, измјене Устава, закон о попису становништва... То су пројекти који су по четири или пет пута били пред Парламентом, а сви су и испред странака и као посланици рекли шта мисле о томе, да би се наново Парламент оптерећивао истом причом и те исте тачке поново налазиле на дневном реду. Додатну нервозу донијело је и приближавање избора и покушај да се нађе заједнички приступ за израду амандмана којима би се Устав БиХ ускладио са Европском конвенцијом о људским правима. Свакодневни инциденти који се дешавају и који се не могу предвидјети, попут хапшења ратног члана Предсједништва РБиХ Ејупа Ганића, покушај приватизације институција БиХ, акција у Маочи, акција у Сребреници и Братунцу због злостављања малољетнице и све друго што се дешава покушава се ставити на дневни ред сједнице Парламента.

* ГЛAС: Шта то говори о раду највише законодавне институције у БиХ?

ЖИВКОВИЋ: Све то одвлачи Парламент од примарних задатака, а то је да доноси законе. Најмање се у Парламенту и расправља око закона, а највећи дио времена троши се на међусобна препуцавања и на тачке које не заслужују толику и такву расправу. Недолично понашање неких посланика, у чему предњаче СДП и предсједник те странке Златко Лагумџија, такође не доприноси бољем раду Парламента. Расправа се често претвара у етикетирање појединих парламентараца са најнепримјеренијим етикетама попут "фашиста", "агресора" и "представника геноцидне творевине". То је језик мржње који не допире до ушију OHR-а када га изговарају чланови тих странака, а на сва звона се оглашавају када се и најмањи непримјерен израз каже од представника из РС.

* ГЛAС: Како ће, према Вашој оцјени, протећи још ових неколико мјесеци рада Парламента до октобарских избора?

ЖИВКОВИЋ: У надмудривању, предлагању и уврштавању у дневни ред тема које ће захтијевати велике расправе којима се неће рјешавати ништа посебно. Законски пројекти ће бити потиснути у страну, а у свему томе ће се покушати ушићарити на поенима у предизборној кампањи.

* ГЛAС: Представници међународне заједнице и све релевантне институције упозоравају на то да би БиХ требало да свој Устав усклади са Европском конвенцијом о људским правима и сљедеће изборе распише у складу са тим. Да ли ће Парламент БиХ до идућих избора успјети то да ријеши, да се БиХ не би довела у ситуацију да се резултати избора не признају?

ЖИВКОВИЋ: Сматрам да је валидна оцјена директора OSCE-а који је казао да ће се, без обзира на то да ли ће пресуда Суда за људска права у "случају Сејдић и Финци против БиХ" бити имплементирана у облику амандмана на Устав БиХ, идући избори одржати на вријеме и да ће бити легални. Када сам и представнике Централне изборне комисије БиХ у шали питао како би се понашали када би неко ко није Србин, Хрват или Бошњак према законима и Уставу пријавио на изборе, они су казали да не би прихватили кандидатуру те особе осим ако би то директно урадили Сејдић и Финци, с обзиром на то да се пресуда на њих односила и њима дозволила да се кандидују. Тако су на шаљив начин приказане заблуде о томе. С друге стране, Јакоб Финци је десет година руководио државном службом и то није сметало никоме иако није представник ниједног конститутивног народа. Тај исти човјек је сада амбасадор у Швајцарској и то није никакав проблем. Пресуда није узимала у обзир такве чињенице у БиХ, које је чине специфичном земљом.

* ГЛAС: Да ли би, ипак, било добро да БиХ свој Устав усклади са Европском конвенцијом о људским правима?

ЖИВКОВИЋ: Било би добро, али нико не поставља питање шта би се десило са нижим нивоима власти. Могао би неко да постави легитимитет избора предсједника или потпредсједника. Aко се буду правиле измјене Устава БиХ у том сегменту, онда се то мора урадити и у ентитетима, да не би дошло до накнадне опструкције коју виђамо свакодневно, рецимо у РС од стране Дома народа. Тај сегмент нико није узео у разматрање и о том сегменту треба добро размислити да не би неко и то довео у питање.

* ГЛAС: Увелико се ради и на припреми закона о попису становништва у БиХ 2011. године. Да ли ће БиХ у оваквој политичкој атмосфери доћи до закона и имати попис на цијелој територији као и све нормалне земље Европе?

ЖИВКОВИЋ: Почели смо да уводимо једну необичну праксу у којој законски пројекти који се упућују из Савјета министара БиХ падају у првом читању, попут закона о попису и закона о празницима, послије чега се формирају радне групе у Парламенту и покушавају доносити "компромисна рјешења". Поставља се питање зашто се на приједлоге Савјета министара није амандмански дјеловало и на тај начин долазило до законских рјешења. То је беспотребно и на то се троши много новца. Aко је неко спреман за компромисе то се може урадити и амандманским дјеловањем и сматрам да формирање радних група није метод којим се може доћи до добрих законских рјешења.

* ГЛAС: Поједини званичници државних институција ставили су себе, институције БиХ и новац државних институција у одбрану осумњиченог за ратне злочине Ејупа Ганића за којим је Србија расписала потјерницу. Како оцјењујете такво понашање у првом реду бошњачких званичника?

ЖИВКОВИЋ: У Добровољачкој се десио злочин и Ганић је у томе учествовао и мора да одговара за то према оптужници или БиХ или Србије. Он ће бити изручен правосудним институцијама и биће затворен. Уплитање државних институција и приватизација тих институција у "случај Ганић" је недопустиво. При томе мислим на дипломатско-конзуларна представништва, Министарство иностраних послова, чланове Предсједништва Хариса Силајџића и Жељка Комшића, као и друге институције, па чак и Суд и Тужилаштво БиХ који су се на непримјерен начин ставили у одбрану и омаловажили институције БиХ. Тиме су им дали печат институција само једног народа или институција против једног народа што их не квалификује као заједничке институције које се баве заштитом права свих грађана БиХ. То је недопустиво, а прича да у БиХ постоје само "добри и лоши момци" и да су једни жртве, а други агресори, не може проћи историјски тест провјере. Сталном причом о црно-бијелом филму, осудама само једног народа жели се спријечити истина о карактеру рата у БиХ. Та прича је прочитана и не може се више толерисати и не може више прихватити ни на једном релевантном мјесту 15 година послије рата.

* ГЛAС: Покренули сте и питање Дејтонског мировног споразума, основног акта на коме почива БиХ, а кога у БиХ нема и прибавили тај документ. Докле се стигло са његовим превођењем?

ЖИВКОВИЋ: То питање смо разматрали на заједничком Колегијуму гдје смо добили несувисли одговор из Министарства иностраних послова БиХ у коме стоји да је Француска дужна да нам обезбиједи превод. Чак је и наша амбасада у Француској била задужена да комуницира са владом Француске и када су добили одговор да су у француској влади зачуђени што се то од њих тражи, и да је према Париском споразуму дужност БиХ да направи превод, министар иностраних послова Свен Aлкалај ме је обавијестио да је "дошло до грешке у достављању те информације Колегијуму". Очигледно је да постоје опструкције, да не постоји истинска жеља да БиХ дође до превода документа и до тога да се испоштује Париски споразум. Клуб СНСД-а у Парламенту БиХ је због очигледне чињенице да БиХ на тај начин никада неће доћи до превода обавио разговор са Удружењем судских тумача у РС и веома брзо ћемо са њима потписати уговор према коме ће Клуб СНСД-а финансирати превод Дејтонског споразума на три службена језика и понудити Парламенту на усвајање. Потом ће га упутити на објављивање у "Службеном гласнику", а затим и у Париз да би се најзад тај Париски споразум испунио и Француска огласила да је са тим преводима све у реду.

* ГЛAС: Недавно је на сједници Представничког дома Парламента БиХ у првом читању "прошао" закон о празницима по коме су 1. март, 25. новембар и 11. јул празници у БиХ, датуми који се оспоравају од представника РС. Каква ће даља судбина тог законског приједлога бити?

ЖИВКОВИЋ: Ниједан посланик из Републике Српске није дао подршку том законском приједлогу. Једини разлог због кога је он прошао у амандманску фазу је напросто то да се овако лицемјеран закон извргне руглу и подсмијеху. Очигледно да озбиљно расправљање са колегама из СДП-а не вриједи. Након што су оборили закон о државним празницима који је понудио Савјет министара, и на који нико није имао примједбе и на који се могло амандмански дјеловати, нуде закон који је апсолутно неприхватљив и за који се унапријед знало да неће проћи. То је очигледан примјер да не постоји жеља да се дође до закона, да се позове на договор и компромис, него да постоји жеља да се маше политичким памфлетом о празницима. Зато смо уложили 55 амандмана од којих је 50 амандмана скинуто са сајтова Уједињених нација - попут Међународног дана миграција, вода, породице, јер су и то важни дани, и задужили смо Савјет министара да на адекватан начин регулише њихово обиљежавање. Ту су и амандмани којима се оспоравају датуми попут 1. марта, 11. јула. Посебан ексклузивитет је и 26. децембар као дан политичких нарциса, па они који су рођени тог дана нека се препознају.

Силајџић има неозбиљан приступ

* ГЛAС: Предсједник Странке за БиХ Харис Силајџић изјавио је да сви они којима се не свиђа БиХ могу да иду из ње, али да ништа не понесу. Како коментаришете ту изјаву и поруку?

ЖИВКОВИЋ: Како коментарисати нешто што је сулудо. У БиХ је сасвим логично и као нормално да се од те исте странке предлаже укидање ентитетског гласања иако сви знају да је такав захтјев, захтјев за укидање РС. Захтјев за укидање ентитетског гласања, укидањем принципа Дејтонског мировног споразума, односно захтјев за укидање РС је уједно позив на укидање БиХ. У првом и другом члану Устава БиХ не пише БиХ по сваку цијену. Они који БиХ сматрају само својом не могу се понашати као да у њој не постоји РС и да у њој нема људи који не мисле као они. Aко такве ствари и захтјеве имамо готово свакодневно, зашто се онда у БиХ на сто не би ставиле и теме о којима се у БиХ никада није причало, о томе како може БиХ бити по сваку цијену, како БиХ може бити 100 одсто без РС и да ли ће неко у Српској дозволити и толерисати ту причу. Озбиљни разговори захтијевају озбиљне партнере. Очигледно је приступ Хариса Силајџића неозбиљан, који он покушава да наметне као метод разговора у БиХ. Такве Силајџићеве поруке враћају БиХ у суноврат и безнађе у коме је била почетком деведесетих година.

Сарадња

* ГЛAС: Како оцјењујете рад са колегама из реда бошњачког и хрватског народа? С ким се било лакше договарати у протеклом периоду?

ЖИВКОВИЋ: Свако од њих је прича за себе и не може се генерализовати. Људи чешће говоре у своје име него у име странака и народа из кога су. Политички концепти чак у истом народу нису исти. Немам проблема у сарадњи ни са једним посебно, али имам проблема у сарадњи са политичким странкама које нису спремне да саслушају друге јер су заљубљене у свој концепт сматрајући га јединим могућим у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.