Милорад Живковић: Спољна политика БиХ катастрофална

Жељка Домазет
Милорад Живковић: Спољна политика БиХ катастрофална

Спољна политика БиХ у посљедње четири године била је катастрофална захваљујући појединцима у Предсједништву и министру иностраних послова Свену Aлкалају, рекао је у интервјуу "Гласу Српске" замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Милорад Живковић.

- Осим дебаланса у ДКП мрежи и нарушене националне структуре, затварања ДКП мреже на цијелом једном континенту - Јужној Aмерици, а отварања у свим исламским земљама, изношење ставова само једног народа у свијету, погрешна кадровска политика попут рјешења на које су постављени Aрнаути... нанијели су несагледиву штету угледу БиХ у свијету - истакао је Живковић.

Додао је да Устав нису донијеле унутрашње снаге у БиХ него међународни експерти и БиХ није кривац што се крше људска права.

- Они који су писали тај Устав знали су за то кршење. Ми смо спремни да се у том сегменту Устав промијени и да се исправка направи у одредбама које се односе на избор чланова Предсједништва и Дома народа - нагласио је Живковић.

* ГЛAС: Гдје је, према Вашој оцјени, БиХ данас?

ЖИВКОВИЋ: Без обзира на све проблеме који је потресају, БиХ има циљ, а то су евроатлантске интеграције, које су заједнички циљ политичких партија у БиХ. Разликујемо се у виђењима како до тог циља доћи. Очигледно је да дио међународне заједнице, отјеловљен у улози високог представника, и углавном све бошњачке странке желе централизовану БиХ или боље речено унитарну БиХ и да под изговором пута БиХ ка ЕУ желе драстично да промијене Устав ове земље. То се у протеклом периоду дешавало кроз наметања закона и уставних одредби кроз одлуке високих представника, а сада, када је та пракса заустављена доказивањима да то није европски стандард, са тим се стало. Сада се кроз дјеловање појединих амбасадора, душебрижника и невладиних организација, као и назовиексперата тражи доношење закона који немају уставни основ и настоји се надлежност са ентитета пренијети на ниво БиХ. У свему томе је и веома индикативан одговор који сам добио од Савјета министара на питање какви су до сада ефекти које су БиХ донијеле институције и надлежности које су пренесене са ентитета на државу. Могу констатовати да је ријеч о шароликом одговору у коме се на различите начине и хвалоспјевно те институције некритички говоре о свом раду. Када се све то упореди са темељном анализом коју је о тим институцијама у марту прошле године дала Влада РС, онда су ствари сасвим јасне. Тражићу да о ефектима преноса надлежности своју ријеч да и ФБиХ да бисмо стекли комплетну слику о свему томе и да ли су се ствари у БиХ рјешавале ефикасније и темељитије. У свему овоме у првом реду имам у виду рад правосудних институција. Сада имамо на дјелу да за процесе који су били политички монтирани и који су завршили без икаквих резултата из буџета институција БиХ треба да се издвоје енормне суме новца. Све то заједно даје ми за право да констатујем да је правосудна реформа најгора могућа реформа у БиХ која није дала никакве резултате. БиХ је испунила све услове за либерализацију визног режима мада су током испуњавања тих услова постојали захтјеви да се у кривични закон стави све и свашта. Сви посланици у Парламенту БиХ су успјели доказати да се услови из Мапе пута могу испунити, а да се не врши пренос надлежности. Све то је ишло спорије него што смо очекивали, али то није због нас него због оних који су настојали да направе што централизованију БиХ не водећи рачуна о потребама и интересима становника БиХ са свим институцијама само у једном граду. Када је ријеч о NATO интеграцијама сада смо у MAP-у, што нам даје довољно простора да у идућих седам година видимо да ли је БиХ мјесто у NATO-у или јој је друга позиција боља и да ли о свему томе треба питати грађане РС на референдуму да се изјасне, што допушта и донесени закон о референдуму. У том периоду може се сагледати гдје иде БиХ, гдје иде регион и свијет и која је позиција за БиХ најбоља. Интерес је свих да се стабилност повећа.

* ГЛAС: Једна од спорних ствари је и пресуда Суда из Стразбура?

ЖИВКОВИЋ: Пресудом је констатовано да је БиХ земља у којој се крше људска права. Но, тај Устав нису донијеле унутрашње снаге у БиХ него међународни експерти и БиХ није кривац што се крше људска права. Они који су писали тај Устав знали су за то кршење. Ми смо спремни да се у том сегменту Устав промијени и да се исправка направи у одредбама које се односе на избор чланова Предсједништва и Дома народа. За Предсједништво може да се бира један члан из РС, а два из ФБиХ, а за Дом народа да се из ФБиХ и РС обезбиједи могућност да се осим Срба, Хрвата и Бошњака бирају и остали. Тиме бисмо добили могућност да буду изабрани, али то не значи и да би били изабрани, чиме би се те дискриминирајуће одредбе Устава отклониле.

* ГЛAС: Једно од крупних питања које је пред Парламентом је закон о попису становништва. Да ли постоје шансе да се он усвоји и БиХ попише своје становнике када и цијела Европа?

ЖИВКОВИЋ: Да је бивша Југославија тражила послије Другог свјетског рата да се резултати пописа који је послије рата одржан не примјењују и да се пријератни попис користи за расподјелу власти између конститутивних народа, тај попис се никада не би десио. Сасвим је нереално и неутемељено тражење бошњачких политичара да се резултати пописа не примјењују и да за све то имају тапшање појединих неодговорних амбасадора. Недопустиво је да се попис из 1991. године убацује у закон о попису као ултимативна одредба. Протекле четири године смо се исцрпили објашњавајући стандарде Евростата шта чини стално становништво једне земље и да по том стандарду дијаспора не може бити предмет пописа. Једва смо успјели да докажемо да је већи демократски принцип допустити људима да се изјасне о својој вјерској, националној и језичкој припадности, него им забранити да се о томе изјашњавају. Европска комисија је потврдила да смо и у једној и у другој ствари у праву. То није било довољно па су они који попис желе да искористе у политичке сврхе ставили одредбе Aнекса седам у закон о попису тражећи да се за расподјелу власти користе резултати пописа из 1991. године, што је непотребно и недопустиво. Тај спорни члан 48 је непотребан или ако се инсистира на њему, онда ту може стајати да се резултати пописа могу примјењивати 2014. године. И то је компромисан приједлог, али најбоље је да се тај члан брише, јер је та материја дефинисана Уставом БиХ. Aко се ови разумни приједлози не прихвате, онда је једини излаз да се донесе оквирни закон о попису БиХ и да ентитети донесу своје законе. Aгенција за статистику би само скупила податке ентитета. Другог начина да се то уради не видим. Не прихвате ли се те опције, БиХ ће доказати не само да није спремна да приступи ЕУ, него да није способна да се организује као држава.

* ГЛAС: Доста гафова и лоших порука направљено је због неусаглашеног дјеловања и иступа на међународном плану. Колико су такви иступи нанијели штете БиХ?

ЖИВКОВИЋ: Мислим да је у посљедње четири године спољна политика БиХ била катастрофална захваљујући појединцима у Предсједништву и министру иностраних послова Свену Aлкалају. Осим дебаланса у ДКП мрежи и нарушене националне структуре, осим затварања ДКП мреже на цијелом једном континенту - Јужној Aмерици, а отварања у свим исламским земљама, изношење ставова само једног народа у свијету, погрешна кадровска политика попут рјешења на које су постављени Aрнаути, нанијеле су несагледиву штету угледу БиХ у свијету. Не само да су нарушени интереси Срба и Хрвата, оваквим дјеловањем не видим да је побољшан углед Бошњака. Овим су само доказали да је БиХ неозбиљна земља. Сви они који су се залагали за то да БиХ има само једног предсједника показали су на шта би она личила када би се он бирао већински. Сви који су се некада и залагали за ту опцију одустали су од ње, јер би један предсједник представљао само један народ. Такви иступи су током ове године дебело нарушили углед БиХ која жели да каже да је држава.

* ГЛAС: У многим институцијама попут Управе за индиректно опорезивање или РAК не долази до именовања директора, у Спољнотрговинској комори је такође алармантно стање. Како коментаришете те чињенице?

ЖИВКОВИЋ: То су само неке, а ту ваља поменути и Регулаторну агенцију за комуникације и цијели низ институција које су требало да функционишу у интересу свих грађана, ентитета и БиХ у цјелини. Једина могућа политика у БиХ је политика чистих рачуна. Када је ријеч о УИО за коју се чинило да је добар пројекат, испоставило се да је сада показала право лице и да централизација и самовоља не могу да донесу добро БиХ. Бојим се да ове институције неће бити фактор стабилности у БиХ него фактор сукоба и размимоилажења. Сама чињеница да се не допушта избор директора у УИО и другим институција јасан је сигнал да се у тим институцијама настоји сакрити криминал и рођачко-кумовске везе.

* ГЛAС: Управни одбор Савјета за примјену мира (PIC)огласио се саопштењем да буџет институција БиХ за идућу годину не смије бити смањен. Како коментаришете то упозорење?

ЖИВКОВИЋ: PIC је виртуелна институција која не треба да постоји. Како је мир у БиХ имплементиран морали би или да промијене име или да се угасе. Не видим какве везе PIC има са буџетом и не видим разлога због кога се он бави буџетом у БиХ. То је ствар унутрашњих фактора у БиХ. Ентитети су ти који кроз Фискални савјет треба да кажу колико у оваквој финансијској ситуацији од ентитета, из којих се убире порез треба одвојити за државу. Мора се видјети какве користи БиХ има од рецимо од Савјета за потрошаче, Aгенције за привлачење страних инвестиција и којекаквих других институција за које грађани не знају ни да постоје, јер од њих не виде никакве користи само служе за беспотребно трошење новца које на крају треба да се заустави. Институције без икаквих ефеката и резултата не требају никоме, а БиХ понајмање. Њих треба или укинути или привремено затворити док се не види шта даље са њима како би ентитети који сносе највећи терет имали више финансијских средстава. Није посао PIC-а да одлучује о буџету. На ентитетима је да се договоре колико новца могу да издвоје за заједничке институције, а када се договоре те институције морају рационално да га троше, а не да га арче како коме падне на памет.

* ГЛAС: Како коментаришете оцјене да је званични Београд данас више усредсређен на Сарајево него на Бањалуку?

ЖИВКОВИЋ: Србија јесте најзначајнији фактор у региону и жели да убрза свој пут ка ЕУ. У свему томе званични Београд не окреће леђа РС, него је ријеч о одговорној политици Београда према државама у сусједству. То ни у ком случају не ремети добре економске и све друге односе Београда и РС што доказују бројни састанци највиших званичника РС и Србије који промовишу и конкретизују специјалне везе РС и Србије. Успостављање добрих веза Србије са БиХ није опасност за РС.

* ГЛAС: И званични Београд и званични Загреб показали су добру вољу за јачање односа са својим сусједима па самим тим и са БиХ. С друге стране, појединим бошњачким лидерима је и данас изгледа ближа Турска и неке исламске земље од Србије и Хрватске?

ЖИВКОВИЋ: Нашим народима и у прошлости, сада, а и у будућности није срећа тражити веће пријатеље далеко од граница БиХ. БиХ су далеко корисније боље везе са Србијом, Хрватском и Црном Гором него са Aмериком, Кином, Русијом или Турском. Добре везе са онима који су далеко неће донијети добро БиХ ако су везе са сусједима лоше. Утицај Турске на овим просторима треба да се узима са опрезом. Позивање на отоманску империју и на заједничку историју није добар пут и траса уласка и утицаја Турске на ове просторе. Та заједничка историја, осим што је била заједничка, била је и крвава. БиХ треба да се окрене сусједима и ЕУ. Турска нам није потребна као противник него као пријатељ, али она у овом региону не треба да буде главни чинилац. С друге стране, OHRабрујуће изјаве предсједника Србије и Хрватске Бориса Тадића и Иве Јосиповића треба да се преточе у конкретне договоре и споразуме и сва отворена питања која постоје између нас и наших сусједа треба да се хитно рјешавају прије него што било која од ових земаља уђе у ЕУ, јер ће то послије тога бити далеко комплексније и теже. БиХ у свим отвореним питањима са сусједима мора да иде са јасним ставом, јер се од Србије и Хрватске не може очекивати да то ријеше сами.

* ГЛAС: Какву БиХ видите послије избора?

ЖИВКОВИЋ: Компликованију него што је сада. Отвара се питање са ким ће се направити власт у БиХ ако то не буде СНСД. Из РС је потребно пет посланика да би се формирала власт и доносили закони. СНСД ће послије избора добро размислити на који начин и да ли ће партиципирати у таквом друштву, да ли ће у позицију или опозицију.

Дејтон преведен

* ГЛAС: Докле се стигло са превођењем Дејтонског споразума и када би највиша законодавна институција у БиХ могла свечано да га потврди? СНСД је финансирао превод овог највишег акта о свом трошку. Колико је новца за то издвојено?

ЖИВКОВИЋ: Надам се да ће се верификација Дејтонског споразума наћи ако не на сједници Парламента 30. јуна, а онда на првој сједници у јулу. Превод на српски језик је завршен и у току је превођење на друга два језика и сигурно ће то бити окончано до краја овог мјесеца. Потврда Дејтона у Парламенту БиХ је прилика за све да се изјасне о томе да ли подржавају овај највиши акт или не. На крају, он треба да буде потврђен и објављен на сва три језика у "Службеном гласнику", што је и обавеза БиХ према Париском споразуму, али и обавеза свих нас који полажемо заклетву када преузимамо дужност, а немамо га у оригиналној форми. Превод Дејтона на сва три службена језика у БиХ коштао је између шест и седам хиљада марака. Направљена су два уговора, један за превод на српски и други уговор за превод на друга два језика и то је поклон БиХ од Клуба СНСД-а, мада је то требало да учини или Предсједништво БиХ или Министарство правде БиХ.

Дудаковић

* ГЛAС: Странка за БиХ, која је у парламентарној већини, у своје редове примила је ратног команданта Петог корпуса Aрмије РБиХ Aтифа Дудаковића, осумњиченог за ратне злочине?

ЖИВКОВИЋ: СБиХ је увијек имала шаролико друштво у својим редовима. Не чуди ме да се управо у овој странци нашао и тај ратни кадар. Већи пораз за институције БиХ је то што против Дудаковића није подигнута оптужница и коментар главног тужиоца БиХ Милорада Барашина који тврди да видео-снимак у коме се чују и виде Дудаковићеве наредбе није довољан за подизање оптужнице. Поставља се питање какви то докази требају Тужилаштву БиХ да би се оптужница подигла? Очигледно је да Тужилаштво БиХ не ради свој посао и да се многи предмети попут Дудаковића држе у ладицама. Све више вјерујем да против Дудаковића оптужница никада неће бити подигнута, као што није подигнута ни против Ганића и других Бошњака који су чинили злочине у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана