Милорад Живковић: OHR и Уставни суд БиХ одговорни за радикализацију ситуације

То је у интервјуу "Гласу Српске" изјавио замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Милорад Живковић.

Нагласио је да је ултиматум високог представника у БиХ Народној скупштини РС да до 11. јуна поништи Закључке о преносу надлежности са РС на БиХ потврдио чињеницу да БиХ није суверена земља.

- То је, истовремено, потврдило и да Европска унија више нема свог представника у БиХ и да су више каубојске, а мање европске методе уређивања БиХ поново на снази. Канцеларија високог представника и Уставни суд БиХ су најодговорнији за радикализацију политичке ситуације у земљи - нагласио је Живковић.

* ГЛAС: Инцков ултиматум многи у РС доживјели су као наставак ретроградних потеза његових претходника?

ЖИВКОВИЋ: Дешавало се у прошлости да се оспоравају закони, одлуке и именовања, али не и закључци, и након оваквог реаговања остало је мало простора за компромисно рјешење.

Надам се да Инцко зна шта ради јер ће бити директно одговоран за радикализацију политичке ситуације у БиХ, што ће значајно оптеретити атмосферу пред евентуалне разговоре о промјени Устава.

* ГЛAС: Инцко је, осим ултиматума, запријетио да ће размислити о употреби "бонских овлашћења" ако НСРС не поступи у складу са његовим писмом?

ЖИВКОВИЋ: Тако се односити према законодавном тијелу једне земље није примјерено и није европска пракса. То нам показује да БиХ није суверена земља и да су поново на снази каубојске методе рјешавања важних питања.

* ГЛAС: Забрињавајуће је то да се, од недавне приче о гашењу OHR-а и убрзању европског пута, у БиХ опет пријети "бонским овлашћењима"?

ЖИВКОВИЋ: То је ретроградни демократски процес који одузима могућност домаћим снагама да до компромиса дођу тешким радом и преговорима. Истовремено, надам се да су та времена иза нас и да је свима јасно да без консензуса три народа о кључним реформама БиХ нема унутрашњи легитимитет. Без тог легитимитета, живећи као протекторат OHR-а, БиХ као држава не може функционисати.

* ГЛAС: Српска се поново окривљује за све лоше у БиХ и за "успоравање европског пута БиХ", иако је показала спремност за рјешавање проблема и, за разлику од ФБиХ, има стабилну економско-политичку ситуацију?

ЖИВКОВИЋ: Сви добронамјерни су свјесни да су највећи проблеми у функционисању БиХ стационирани у Федерацији БиХ. Само стални притисак на РС те проблеме држи у другом плану, али је све теже објаснити како је РС крива због неформирања власти у Мостару, за проблеме са федералним буџетом и социјалним потраживањима, неиспуњавање одлука Уставног суда БиХ, прављење једнонационалних градова, средина, ширење школа по принципу двије школе под једним кровом, практиковање и наметање екстремног поимања вјере...

Проблема је пуно, али је прећутан договор унутар ФБиХ да се они не износе док је РС у фокусу негативне критике међународне заједнице. Такав неискрен однос према РС је погубан за тражење најбољег рјешења за све у БиХ.

* ГЛAС: У сјенци Инцковог ултиматума НСРС, прошла је изјава америчког амбасадора у БиХ Чарлса Инглиша да "БиХ не мора са два ентитета ући у ЕУ".

ЖИВКОВИЋ: Aмбасадори и високи представници долазе и пролазе, а ми остајемо на овим просторима да живимо. Нисам од оних који воли да дијели лекције другима, али ми се чини да изјаве неких особа не пристају дужностима које обављају у БиХ.

* ГЛAС: Први човјек Тужилаштва БиХ Милорад Барашин казао је да је и даље потребно да у правосуђу БиХ остану међународне судије и тужиоци. Има ли потребе за тим?

ЖИВКОВИЋ: Став СНСД-а је јасан. Међународне судије и тужиоци су дио политичког притиска међународне заједнице на домаће политичаре, нису потребни у БиХ и треба им се захвалити на досадашњем раду.

* ГЛAС: Оспоравали сте уставност члана 13. Закона о Суду БиХ, али је Уставни суд донио другачију одлуку. Да ли је тиме повећана опасност од могућности монтираних судских процеса, а по политичким налозима из Сарајева?

ЖИВКОВИЋ: Иако не могу да коментаришем одлуке Уставног суда, могу да коментаришем његов рад и сматрам да је Уставни суд у БиХ тренутно најодговорнија установа, поред OHR-а, за радикализацију политичке ситуације, за личну несигурност грађана и за економску нестабилност државе, са несагледивим посљедицама по фискалну одрживост у будућности. Мислим да није оправдао своје постојање, да је утицај међународног фактора у форми политичког притиска на сам рад Суда пресудан и да је нанио непроцјењиву штету свима у БиХ.

* ГЛAС: Када би у Парламенту БиХ могли да буду усвојени преосталих пет закона неопходних за либерализацију визног режима?

ЖИВКОВИЋ: Савјет министара БиХ у четвртак је доставио Парламенту усаглашене верзије спорних закона, уз захтјев за разматрање по хитном поступку и они ће бити увршћени на прву наредну сједницу, заказану за 10. јун.

* ГЛAС: Шта је спорно у законима потребним за либерализацију визног режима када је ријеч о заштити интереса Српске и шта је препрека њиховом усвајању?

ЖИВКОВИЋ: Када је ријеч о Приједлогу закона о превозу опасних материја, који је усвојен прегласавањем српских министара, МУП РС је обавијестио надлежне институције РС и БиХ да неће учествовати у изради поменутог закона (као и закона о оружју) и подзаконских аката, из разлога што би доношење тих закона на нивоу БиХ представљало пренос надлежности у процедури која је у супротности са Уставом БиХ и Закључцима НСРС, према којима се се одлукама и појединачним реформама разних области не може вршити пренос надлежности док се то не регулише уставним реформама. Предметна област је регулисана важећим Законом о превозу опасних материја РС.

Прудски процес

* ГЛAС: Шта очекујете од најављеног састанка лидера СНСД-а, СДA и ХДЗ-а БиХ, Милорада Додика, Сулејмана Тихића и Драгана Човића, 14. јуна у Бањој Луци?

ЖИВКОВИЋ: Превелика очекивања нису добра. Неке су теме отворене и потребно их је додатно обрадити, са тенденцијом да се затварају тешка питања једно по једно. Поздрављам наставак разговора, али с обзиром на атмосферу која се прави, веома сам суздржан у вези са почетком разговора о уставним промјенама.

Међународна правна помоћ

* ГЛAС: Шта је било спорно у Приједлогу закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима?

ЖИВКОВИЋ: Тај закон је у форми приједлога дошао у парламентарну процедуру, садржавајући неколико спорних одредби које су нарушавале принципе закона који се, опет, нису могли амандмански исправити, јер је концепт у старту био лош.

Наиме, усвајање овог закона условљавало је и измјене и допуне Закона о кривичном поступку РС, што би имало за посљедицу губитак надлежности у одређеним областима Министарства правде РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.