Миле Баника: Потребно увести ред међу службеницима ПУРС-а

Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Пореске управе Републике Српске Миле Баника.

- Лани је укупан износ причињене штете за буџет РС био 2.898.000 марака - истакао је Баника.

Додао је да Пореска управа стално сарађује са надлежним тужилаштвом на откривању организованог или појединачног криминала.

- У случају “Патриот преса” смо утврђивали како је спроведен стечајни поступак у овој фирми и како је Пореска управа допринијела да дође до тог стечајног поступка. Утврдили смо да нису спроведене адекватне мјере наплате од тадашњих извршилаца у Пореској управи. Сигурно ћемо се обрачунати са оваквом двоструком игром појединих људи у Пореској управи - истакао је Баника.

* ГЛAС: Предсједник РС Милорад Додик недавно је упутио писмо којим је позвао на интензивнију борбу против криминала. Шта ће Пореска управа Републике Српске конкретно да уради по том питању?

БAНИКA: Стално сарађујемо са надлежним тужилаштвом на откривању организованог или појединачног криминала и потпуно смо отворени и спремни за сарадњу са свим другим органима по том питању, али и у борби против корупције. Ту мислим на квалитет и благовременост извршавања службених радњи сваког државног службеника, свјесног задржавања рјешавања захтјева грађана, злоупотребе положаја ради остваривања приватних циљева и слично. Настојимо да уведемо ред и међу нашим службеницима и помоћу механизма интерне контроле стално контролишемо њихов рад, па смо прошле године имали неколико дисциплинских поступака.

* ГЛAС: Пореску управу РС, управо због њених службеника, потресала је афера у вези са “случајем Патриот преса” када је утврђено да су поједини службеници пропустили да наплате порез од овог предузећа док је то било могуће. Како коментаришете тај пропуст Управе?

БAНИКA: У случају “Патриот преса” смо утврђивали како је спроведен стечајни поступак у овој фирми и како је Пореска управа допринијела да дође до тог стечајног поступка. Утврдили смо да нису спроведене адекватне мјере наплате од тадашњих извршилаца у Пореској управи, али, нажалост, ниједан од тих извршилаца више не ради код нас. Како прекршај застаријева за годину, дисциплинско гоњење тих људи је застарјело и ми смо тај материјал у цјелости доставили надлежном тужилаштву. По нама, сигурно је од стране одређених службеника Пореске управе пропуштено да се на вријеме наплати та обавеза и имамо сумњу да од стечајне масе није од стечајног управника приказана сва имовина у том стечајном поступку. Стечајни управник за ту фирму је био садашњи наш службеник, који је управо сада поново стечајни управник у томе. У то вријеме није радио у Пореској управи него је накнадно дошао. Сигурно ћемо се обрачунати са оваквом двоструком игром појединих људи у Пореској управи.

* ГЛAС: Шта сте урадили по питању тог стечајног управника који сада ради код вас, а умијешан је у “случај Патриот прес”?

БAНИКA: То је Миливој Пећо, који тренутно ради код нас, али у фирму је дошао 2007. године. У том моменту није се водила истрага у “случају Патриот преса” па се није ни знало за његову одговорност у том случају. Ми изнутра можемо само да водимо дисциплински поступак, а против њега је покренут.

* ГЛAС: Ко су други службеници за које сте утврдили да су одговорни за “Патриот прес”?

БAНИКA: О томе не бих да говорим, нарочито због тога што неки од њих више нису међу живима.

* ГЛAС: Иако ви немате начина да покренете дисциплински поступак против особа које су злоупотријебиле положај у “случају Патриот преса”, шта сте урадили да они ипак буду санкционисани за злоупотребу положаја?

БAНИКA: У извјештају који смо доставили тужилаштву ради доношења тужилачке одлуке навели смо ко су лица која су учествовала у томе поступку и они су сигурно извагали да ли има довољно доказа против њих. Нама је предмет враћен и на томе сада ствари стоје.

* ГЛAС: Раније је било најава да је могуће да се блокирају рачуни за више од 100 предузећа која нису редовно уплаћивала порезе и доприносе. Шта с том иницијативом и хоће ли бити таквих блокада?

БAНИКA: Ми то радимо перманентно. У прошлој години смо покренули 18.802 поступка принудне наплате на укупан износ од 120 милиона КМ, а у 2009. смо имали 11.330 и на укупан износ од 70 милиона КМ. Сметње и задржавања у наплаћивању дуга стварају и одлуке Владе РС о репрограмима. Сада имамо на снази 314 споразума о дугорочном репрограму пореских обавеза на укупан износ дуга од 280 милиона марака. Поред тога, 291 предузеће у РС се тренутно води у стечају и њихове обавезе износе 261 милион марака. Обавезе несолвентно проглашених обвезника су око 100 милиона марака, а њих тренутно има око стотину. Генеза највећег дијела пореског дуга који се сада води у евиденцијама Пореске управе РС је из 2005. и ранијих година и то је 95 одсто пореског дуга који ми сада имамо. Разлог томе је неозбиљност која је била присутна и од стране ранијих контролних органа, односно Финансијске полиције и Управе прихода, и вјероватно неодговорност њихових менаџмената. Када је у питању дуг, ми смо у посљедње три године зауставили његов раст и увелико га смањили. Дуг који смо наслиједили, у посљедње три године смањен је за 100 милиона марака. Ипак, велики дио предузећа неће моћи да га измири.

* ГЛAС: Ко су највећи дужници данас?

БAНИКA: Највећи дужници су из периода 2005. године и немамо неких нових великих пореских дужника. Дужници из ранијих година су “Новотекс” из Требиња, који дугује 20 милиона марака и над њим је покренут стечајни поступак, затим “Дарко продукт” из Лакташа, који је “фантомска фирма” и дугује 14,8 милиона марака, па “Премијум” из Трна са 13,2 милиона марака дуга, над којим је покренут стечајни поступак, “Лигношпер” из Новог Града са дугом од 12,7 милиона марака, “Сава” из Бијељине која дугује 11,6 милиона марака и овај порески обвезник је још у стечају. “Балкал” из Бањалуке има дуговања од 10,8 милиона марака, “Пролекс” из Котор Вароша дугује 10,6 милиона марака, “Фамос” из Источног Сарајева 9,7 милиона марака, “Екстра трговина” 9,6 милиона марака, а “Компанија Кушљић” 9,4 милиона марака.

Тренутни износ потраживања Пореске управе је око 1,170 милиона марака, а прије три године је износио 1,270 милиона марака.

* ГЛAС: Колико сте до сада регистровали фантомских фирми?

БAНИКA: Прије двије године смо радили анализе и утврдили да таквих фирми у Републици Српској има око 350 и свима смо одузели јединствене идентификационе бројеве, али су остали њихови дугови. Не могу са сигурношћу да тврдим да таквих фирми нема регистрованих и у годинама послије 2008, али оне се сада више региструју ради игнорисања индиректних пореза. У посљедње двије године нисмо одузели ниједан јединствени идентификациони број баш у поступку да смо установила да фирма жели да створи неке брзе обавезе у области директних пореза, али не кажем да нема таквих фирми.

* ГЛAС: Колико је Пореска управа у прошлој години поднијела пријава због утаје пореза?

БAНИКA: Надлежним тужилаштвима у прошлој години смо поднијели укупно 16 извјештаја против 23 лица. Од тога 12 извјештаја је поднесено због основа сумње да су почињена кривична дјела злоупотребе овлашћења, два због основа сумње да је почињено кривично дјело утаја пореза и доприноса и два извјештаја због подношења лажне пореске пријаве. Укупан износ причињене штете за буџет РС је 2.898.000 марака. Свих 16 извјештаја прихваћено је од стране тужилаштва, што говори да смо их квалитетно припремили. У овој години имамо већ три или четири извјештаја која смо поднијели тужилаштву, а један од случајева је фирма “Бобана” из Новог Града, гдје смо, у сарадњи са пореским властима Италије, установили да је ова фирма утајила близу пола милиона марака по основу извоза огревног дрвета.

* ГЛAС: Рок за пријаву пореза на непокретности истиче 31. марта. Када ћете почети са наплатом пореза?

БAНИКA: Досадашњи закон био је примитивно рјешење јер се порез наплаћивао на квадратуру неке некретнине па је био једнак и у Бањалуци и у мањим мјестима РС. То није било праведно и нови закон преферира опорезивање по вриједности и то ће бити праведније рјешење. Очекује се да ће ту бити много већи приливи буџетима локалних заједница, с обзиром на то да је порез на имовину порез који у цјелости припада буџетима локалних заједница. На тај начин ће се укинути и неки квазипорези, као што је досадашње опорезивање некретнина сваки пут када се она продаје. Наплата пореза ће почети од 2012. године, али да би то почело, ми морамо на бази досадашњих пријава некретнина да успоставимо фискални регистар некретнина који подразумијева унос података из тих пријава. Локалне заједнице до краја ове године морају да донесу своје стопе које се крећу у распону од 0,05 одсто до 0,5 одсто, а оне ће да одреде висине тих стопа према својој пројекцији и потреби својих буџета. Када буду утврђене стопе, доставиће их нама, а ми ћемо на бази показатеља које имамо у досадашњим прометима некретнина процијенити тржишне вриједности и то ће бити основица путем које ће се установити колика је пореска обавеза за сваку некретнину. Најкасније до 31. марта идуће године од Пореске управе порески обвезници ће добити пореске рачуне о висини своје пореске обавезе, коју ће моћи да плате у два наврата. Прву рату до 30. јуна, с тим да она не може бити мања од 50 одсто од утврђеног пореза, а другу до краја године.

Пореске пријаве

* ГЛAС: Која сте законска рјешења примијетили као мањкава и која би требало дорадити да би прикупљање пореза и приходи у буџет били већи?

БAНИКA: Тренутно имамо 25 прописаних пореских пријава и образаца и треба порадити на томе да се тај број смањи и да се поједноставе процедуре. Веома смо активно укључени у израду новог закона о пореској управи, који ће дати основа да се у будућим законским и подзаконским актима те процедуре смање. Било би добро да се посебним законом о пореском систему, који ми преферирамо и предлагаћемо га убудуће, одреди ко све може и у којим облицима уводити порез. На тај начин бисмо сузили могућности да се у сваком од прописа уводи понеки порез.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.