Милан Родић: Хрватска ће Србима морати да врати отете станове

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" предсједник Српске народне странке која дјелује у Хрватској Милан Родић.

* ГЛAС: Хрватске власти донијеле су уредбу која се односи на откуп станова који је раније био немогућ, а односи се на станове у источној Славонији, Барањи и западном Срему, на носиоце станарских права, који никада нису ни напуштали своју имовину. Тиме нису обухваћени Срби који су током рата морали да напусте своје станове. Како то коментаришете?

РОДИЋ: То је један дио успјеха када је ријеч о откупу станова. Међутим, највећи проблем имају људи којима су станови бесправно одузети, а који треба да буду враћени. У вези с тим власти ће морати да донесу одлуку, јер ће ти станови морати бити враћени и под притиском међународне заједнице и Европске уније, јер су бесправно и незаконито одузети припадницима српског народа. Највећи број ових станова налази се у градовима. О томе нико ништа још не говори, али мислим да ће то морати бити ријешено - ако не у овом сазиву, онда у сљедећем сазиву Сабора. Aко српска опозиција и ми из СНС-а уђемо у Сабор, то ће бити један од наших основних циљева - повратак тих станова. Aко не истих, онда ћемо захтијевати да се направе станови у оном обиму и квадратури у којој су и били, и то без икаквог условљавања. Сада се условљава тиме да они који желе поврат имовине не смију имати никакву другу имовину. То се није условљавало у то вријеме нити другим грађанима Хрватске, према томе, ти услови наметнути с циљем што мањег повратка имовине и мораће бити укинути. Уредба се односи само на један дио станова, док други дио станова чини далеко већи број, а они су одузимани у великим градовима и ту је највећа проблематика. Постигнути политички договор ни у ком случају не би смио бити "мазање очију" међународној заједници, јер ово ће неко покушати искористити да каже како у Хрватској рјешавају ове проблеме. Међутим, то ипак није највећи проблем. Око 35.000 станова, чак и више према нашим подацима, су насилно и противправно одузети и уопште нису у пројекту откупа. Ту је главни проблем.

* ГЛAС: Очекујете ли да петиција коју потписују Срби у региону да се онемогуће улазак Хрватске у ЕУ док не испоштују сва права Срба, имати неког утицаја?

РОДИЋ: У сваком случају, петиција ће имати одјека. Не можете кршити основна људска права без посљедица. Повратак Срба у Хрватску се спречава на разне начине, од којих је најефикаснији необјављивање коначног списка осумњичених за ратне злочине. Срби имају једну трећину катастарског власништва у Хрватској. Методима закона путем високих казни за необрађивање путем Закона о запљени, наплату тих казни извршавају кроз одузимање земљишта. То су страшне ствари, јер надлежни на све начине избјегавају да у потпуности испуне обавезе. Примјер за то је и Саво Ковачевић, Србин из Плашког, који је добио четири хиљаде куна за обнову куће која је у потпуности срушена. Други примјер говори о још једном Србину којем је покрадена имовина у столарској радионици. Починилац је пронађен, а државно тужилаштво против њега уопште није подигло оптужницу за пљачку приватне имовине, него је суд у пресуди навео да трошкове поступка мора платити оштећени. То нема нигдје, не може се говорити о неком ефикасном правосуђу или било чему другом. Постоји седам хиљада случајева судских спорова које воде Срби пред хрватским судовима, а стоје неријешени већ годинама. То су велики проблеми српске заједнице.

* ГЛAС: Какве односе имате са СДСС-ом, који је у власти?

РОДИЋ: Има људи у СДСС-у са којима би се могло разговарати, али када гледамо укупну политику коју је СДСС развио и преко својих представника у Сабору који нису никада ништа упитали у вези са законом о националним мањинама, није баш похвална ситуација. Никога из СДСС-а то не занима и не само то, него било које друге ствари у вези са положајем Срба. Прошло је 16 година од рата, а ти људи који су у Сабору већ два мандата и у коалицији са владајућом странком сада причају шта све треба да ураде - па шта су радили свих протеклих година?

* ГЛAС: Велики је број Срба из БиХ који су живјели и радили у Хрватској, а данас немају никаква права. Могу ли они, према Вашем мишљењу, очекивати да ће њихов статус у будућности бити ријешен?

РОДИЋ: Ово је предизборна година у којој припремамо неке ствари. Имамо још одређене унутрашње проблеме, јер један дио људи иде једним другим путем који сматрам да није исправан, с обзиром на то да их у једном дијелу не занимају проблеми Срба - најосновније и есенцијалне ствари попут повратка имовине, повратка на своја огњишта, запошљавање, конвалидација, која посебно мучи Србе који су радили у Хрватској, а који не могу остварити своја основна социјална и радна права, која је свака држава дужна да испоштује према другој држави. У Хрватској право конвалидације није никада дошло на дневни ред, нити је признато. То ће бити још једна ствар коју ће СНС заједно са нашим другим странкама и угледним интелектуалцима настојати отворено да ријеши.

* ГЛAС: Како оцјењујете положај Срба у Хрватској?

РОДИЋ: Положај Срба у Хрватској је катастрофалан. Срби нигдје не могу да добију посао, без обзира на профил и образовање. Истина, дјелимично је томе допринијела и економска криза, али и прије кризе и сада иза ње, тај однос надлежних према запошљавању Срба је маћехински. Други проблем је лоша или никаква обнова имовине. Вршен је притисак и од стране међународне заједнице да се уради откуп станова оним људима српске националности који желе да се врате. Смањује им се квадратура, нико не гледа на то да је неко некоме узео стан и то је прошло некажњено. Нико се није сјетио, нити жели да се сјети да каже да су ти људи током свог радног вијека у бившој Југославији одвајали три одсто од дохотка за стамбену изградњу, односно улагали су у те станове. Треба инсистирати на томе да држава врати станове са истом квадратуром коју су Срби имали прије него што их је неко бесправно истјерао и одузео их.

* ГЛAС: Каква је безбједносна ситуација за Србе?

РОДИЋ: Безбједносна ситуација у Хрватској за Србе се умногоме поправила. Сада се може доћи у Хрватску са српским и бх. таблицама без проблема. Једини дио за који ће власт морати да уложи пуно напора јесте Далмација, посебно Задарска и Сплитска жупанија. Тамо је и даље присутна велика искључивост у односу на Србе који долазе као туристи или живе тамо. У Задру је било мноштво физичких напада на Србе, рушење споменика, гробаља. Надлежни би, да има воље за то, веома брзо репресивним апаратом ријешили овај проблем. Полиција може веома брзо да реагује и нађе починиоце, међутим, то некоме не одговара. Не може се рећи да се у једној држави, која је кандидат за ЕУ, већ годинама људи физички нападају Србе који се враћају на своја огњишта, уништавају им имовину, то не може процесуирати. Ипак, у Славонији, предјелу око Загреба, Горском Котару, Истри и остатку приморја много је учињено и ту се Срби осјећају безбједно.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили процес повратка у Хрватску?

РОДИЋ: У вези са самим повратком Срба у Хрватску десила се једна катастрофална ствар. Није се требало догодити да се донаторска конференција, за коју тврдим да неће сабрати нити стоти дио средстава која су потребна да се проблем ријеши, изнесе са терена Хрватске, чији је то проблем, у Србију. Aко су њихове куће у Хрватској онда је основни задатак Хрватске да тим људима врати њихову имовину и сва стечена права која су имали у овој земљи. Међусобни добри односи Србије и Хрватске су темељ мира на Балкану. Ти односи морају бити добри, али се треба борити за интересе српског народа из Хрватске.

* ГЛAС: Учестали су састанци предсједника Србије Бориса Тадића и Хрватске Иве Јосиповића и њихове посјете БиХ?

РОДИЋ: Срби у Хрватској су задовољни што је на мјесто предсједника дошао Иво Јосиповић, који је у врло кратком времену спустио тензије и кренуо неким другим путем. Дошао је и у Републику Српску и састао се са предсједником Српске Милорадом Додиком, што је раније било незамисливо, али он је то урадио. Сасвим је сигурно да његови сусрети са Тадићем и посјете БиХ воде помирењу у региону. Међутим, морам истаћи да постоје и неке друге ствари које нису приказане, као што су лоши услови у којима Срби живе. Приликом посјете Хрватској делегација Србије одведена је у кућу Срба који имају малтене "Бидермајеров" намјештај и "Цептер" посуђе. Требало је да оду код Саве Ковачевића, који живи у рушевини, да се прикаже у каквим условима живе Срби, јер је таквих у ствари више од 90 одсто.

Ратни злочини

* ГЛAС: Очекујете ли да ће Хрватска почети да сарађује са земљама у региону када је ријеч о злочинима у протеклом рату?

РОДИЋ: То је веома велики проблем. Сматрам да постоји воља власти за то, али у овом тренутку, док не прођу избори, мислим да неће бити ништа од тога. Велика је популација хрватских бранилаца који су најосјетљивији када је ријеч о овом проблему. Сви који су били у рату су осјетљиви на то питање, тако да неко побољшање када је ријеч о процесуирању осумњичених за злочине над Србима у Хрватској не очекујем ове године и сасвим сам сигуран да се тиме за сада нико неће бавити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.