МиГ-29 први руски авион у хангарима НАТО-а

Његов прототип је осамдесетих година прошлог вијека ушао у оперативну употребу оружаних снага СССР-а. Међутим, "МиГ-29" из седамдесетих година и "МиГ-29" данашњице ни у ком смислу се не могу поредити, осим што је визуелно авион остао исти. "МиГ-29" је претрпио многе механичке и компјутерске промјене. Највише је познат по томе што је први у свијету борбених авиона извео суперманевре "звоно" и "кобра". То му је дало супериорност, надмоћ и предност над другим авионима, укратко речено, превласт у ваздушном простору. Ово је и један од ријетких борбених авиона који може у ниском лету постићи надзвучне брзине.

Такође, "МиГ-29" је први совјетски борбени авион на којем је извршена фузија сензора. Укратко, фузија сензора је на примјер када непријатељски авион лети изнад облака и пилот авиона "МиГ-29" изненада открије мету или добије податке о мети од земаљских сензора, односно система AWACS, а неће да открије своју позицију или присуство у ваздуху и тада укључује пасивни IC-сензор, захвати циљ и прати га. Међутим, мета изненада одлази у облак и IC-сензор га губи због својих карактеристика зрачења. То је тренутак када долази до изражаја фузија сензора. Код авиона "МиГ-29" истовремено се аутоматски укључује радар и наставља праћење мете, а када мета изађе из облака, поново се аутоматски извршава примопредаја информација са авионом и праћење мете ће наставити IC-сензор. Фузија сензора је спрега активних и пасивних авио-сензора различитих спектара зрачења, који врше заједничку аутоматску размјену информација о мети.

"МиГ-29" је био спреман и опремљен за вријеме хладног рата између СССР-а и САД да након евентуалног нуклеарног напада у потпуности изврши своје борбене задатке, јер је дио авиона био опремљен електронским, а други дио механичким управљањем, што је пилоту давало велику сигурност, јер у нуклеарном рату сви електронски уређаји би били спржени, тако да би авиони сами падали са неба без испаљеног метка на њих. Ту долази до изражаја други дио авиона, односно механичко руковање. Пилот авиона "МиГ-29" би се у таквом тренутку пребацио на механичке команде и наставио извршавање борбеног задатка. У то вријеме то је била строга војна тајна СССР-а. Након завршетка хладног рата и пада Берлинског зида, када су амерички стручњаци дошли до могућности да погледају источноњемачке авионе "МиГ-29", били су фасцинирани, најприје самим авионом, а затим конструкторским рјешењем за лет и након нуклеарног напада, за шта они нису знали и на шта нису били припремљени са својим борбеним авионима.

"МиГ-29" има два мотора РД-33 Тумански, који омогућава пењање авиона 325 метара у секунди. Акциони радијус без вањских резервоара је од 700 до 750 километара, а максимални долет износи 2.000 километара. "МиГ-29" је направљен од алуминијума, челика и титанијума и дјелимично композита на секундарним дијеловима структуре, односно на крајевима крила као и на носу авиона, што такође, имају и најмодернији западни авиони треће генерације.

Међу много верзија авиона "МиГ-29" као што су "МиГ-29 А", "МиГ-29Б", најјача је морнаричка верзија "МиГ-29К". Има могућност склапања крила и робуснији ојачан стајни трап, куку за хватање сајле на носачу авиона, побољшан IC-сензор и уграђен активни ометач на крајевима крила, као што имају и амерички "F-18 Sušer Hornet" или "F-14 Tomcat". То му даје могућност лаког складиштења на носачу авиона као што је носач авиона Руске морнарице Тбилиси.

"МиГ-29" је и први руски авион који је у оперативној употреби НАТО ваздушних снага. Многе државе користиле су и користе "МиГ-29", а међу њима је и бивша СФР Југославија. Авиони "Миг-29" су 1987. године ушли у оперативну употребу Ратног ваздухопловства ЈНА. Распадом СФР Југославије, авиони "МиГ-29" су остали у служби Ратног ваздухопловства Војске СР Југославије, а сада Војске Србије.

Руска парола за авионе "МиГ" гласи: "Лети брже, лети даље и највише понеси". Ова парола потпуно оправдано прати те руске борбене авионе, јер је "МиГ" увијек био најбољи од најбољег.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.