Месо за ручак, соја други пут

Александра Рајковић
Месо за ручак, соја други пут

"Нека храна буде твој лијек и твој лијек нека буде храна", говорио је још Хипократ.

Истина је да многи људи храну повезују са задовољством, уживајући у укусу и не размишљајући много о здрављу. У борбу против нездраве хране одлучно су кренуле славне холивудске звијезде, рушећи мит о Aмериканцима који уживају у фаст-фуд деликатесима.

Једна од звијезда која строго води рачуна о томе шта једе је поп икона Мадона, која, иако је прешла педесету, има тијело на коме могу да јој завиде много млађе познате колегинице. Неки за Мадонин добар изглед "оптужују" кошер исхрану. Кошер је, у ствари, храна која се припрема према строгим јеврејским правилима, гдје се у "чисте" животиње убрајају само сисари и биљоједи (овца, коза, крава).

Кошер воле Парис Хилтон, Боно Вокс, Доналд Трамп, као и маг Холивуда Стивен Спилберг. У Холивуду се кошер данас сматра једним од главних трендова, па се чак и "обични" људи окрећу овом начину исхране.

Међутим, здрава исхрана још није добила на значају у Републици Српској, гдје се малобројни људи окрећу овом начину живота.

- Све више људи у Републици Српској тражи савјете за исхрану. Ипак, најчешће се јављају они који имају здравствене проблеме. Чињеница је да доста људи код нас и не зна да постоје савјетовалишта за исхрану у Српској. Сталан пораст броја гојазних, те болести које су чешће код гојазних (нпр. шећерна болест, болест крвних судова, инфаркт, повишен крвни притисак, неки карциноми...), сами по себи доказују да се доста људи код нас неправилно храни - каже прим. др Биљана Сузић, педијатар, субспецијалиста исхране.

Са друге стране, ипак се примјећују одјеци свјетске приче о томе да би требало озбиљно повести бригу о начину исхране.

- Трендови о здравој исхрани почињу да се осјећају и код нас, и присутнији су него прије. Људи су боље обавијештени, интересују се више и прихватају их. Иако је моја субспецијализација обухватила едукацију исхране и за одрасле и за дјецу, запослена сам на Клиници за дјечије болести и моји пацијенти су дјеца и млади до 18 година. Већином они долазе и са њима волим да радим - истакла је Сузићева и додала да су јој по нутриционистичке савјете долазили и људи који се баве јавним пословима.

Док Холивуд и развијеније земље тресе грозница о здравој храни, код нас људи уживају у фаст-фуду, који најчешће једу у кратким паузама на послу или школи, па чак и на улици.

- Разни трендови о исхрани који долазе са запада доносе и неке негативне посљедице. Најочитији примјер је тзв. брза храна (фаст фоод), коју су, нажалост, наша дјеца радо прихватила, а ми направили простор да им је доступна. Данас се она нуди дјеци у школама за ужину или у бројним киосцима који се налазе око школе - наглашава Сузићева.

Према њенима ријечима, посљедице које брза храна оставља на дјецу су бројне. То је пораст гојазности, дјеца која имају повишен крвни притисак и масноће у крви, деформитети стопала и кичме и слично.

- У човјековој природи је да радо испробава ново. То није лоше ако се научи пробрати и прихватити оно што је добро и корисно у новом. Немојте заборавити да и цијене утичу на прихваћеност хране - оцијенила је Сузићева прихватање различитих начина исхране, по угледу на навике свјетских џетсетера.

Иако је вегетаријанска исхрана добила на популарности тек посљедњих деценија, коријени су јој у далекој прошлости. Поуздана сазнања о вегетаријанској исхрани сежу уназад неколико хиљада година у Индију, гдје је вегетаријанство било и остало уобичајено, као спиритуална пракса, позната као ахимса (ненасиље). У Европи, грчки филозоф Питагора, који је живио крајем 6. вијека п.н.е., био је велики поборник вегетаријанства.

Вегетаријанство су почетком наше ере заговарали Есени, а касније Манихејци, богумили и катари. У 18. вијеку већ су биле познате све предности безмесне исхране, које се и данас наводе, што је утрло пут ширењу вегетаријанства у све земље и међу све слојеве људи. Житарице и поврће постали су доступни готово сваком човјеку. У СAД се данас око три одсто становништва изјашњава као вегетаријанци, са тенденцијом пораста тог броја.

Постоји више врста вегетаријанаца, вегани, лактовегетаријанци, ововегетаријанци, оволактовегетаријанци, полувегетаријанци, песковегетаријанци. Одређена група једе само сирову храну (праве хљеб који се пече на сунцу, "сунчани хљеб"), фрутаријанци само воће, а радикални фрутаријанци плодове воћа које је само пало на земљу.

- Вегетаријанска исхрана, нарочито веган дијета, носи одређене ризике јер је дефицитарна (дефицит витамина Б 12, гвожђа, цинка), што може да доведе до обољења. С друге стране, није здраво неумјерено узимати велике количине меса, што се на овим просторима често чини. Исхрана би требало да буде разноврсна и добро избалансирана - савјетује Сузићева.

Поборници здраве исхране у СAД могу да свој жељени оброк наруче и на кућну адресу, јер постоји све више фирми које се тиме баве.

Ума Турман, Шарлиз Терон, Aнђелина Џоли, Вил Ферел и Овен Вилсон наручују здраве оброке од једне од најпознатијих кетеринг компанија у Лос Aнђелесу, "Нутрифит".
Фирму "Нутрифит" основала је нутрициониста и аутор књига о здравом животу Деки Келер, која је завршила Школу кулинарства "Ле Цордон Блеу" у Паризу. Њена компанија планира оброке за холивудску елиту на основу више од 2.000 рецепата.
Овакви оброци постали су омиљени међу представницима свјетског џета, као што су Aнђелика Хјустон, Рис Витерспун, Дек Блек...

У жељи да имају квалитетне оброке, холивудске љепотице и заводници, али и они мање познати људи, све чешће посежу за "ручком на адресу".

Своје мјесто на јеловницима оних који брину о исхрани нашла је и соја. Глумица Џулија Робертс свакодневно пије сојино млијеко, док пјевачица Кристина Aгилера највише воли сир од соје. Соја се све више користи као замјена за млијеко и месо. У америчким продавницама заступљена је у 2.000 различитих производа. Поред сојиног корнфлекса, хљеба или паштете, појавили су се и такви производи као што је сладолед од соје. Пржена зрна соје постала су омиљена грицкалица многих људи широм свијета.

Наду да ће и код нас храна постати лијек, а лијек храна, доносе млађе генерације.

- Трудим се да једем више пута дневно. Некада сам јела само једном дневно, јер једноставно нисам стизала што због предавања на факултету, што због осталих додатних активности. Слабо једем грицкалице, чипс никако. Такође, ни пицу. Не пијем кафу, нити алкохол, газирана пића, једино у случају да сам жедна, а ништа друго осим газираног нема. Једноставно, то су ствари које не волим да једем - каже бањолучка студенткиња Данијела Ћетковић, која се бави манекенством.

Додаје да од "нездраве" хране једино воли сладолед и неке колаче, али у одређеним количинама.

- Дан ми не може проћи, а да нисам попила бар једну шољу млијека. Што је за некога кафа, то је за мене млијеко. Једноставно, покушавам да једем оно што мом организму годи - истиче Ћетковићева.

Да и школарци показују интересовање за здраву исхрану, увјерила се и Биљана Сузић. 

- Прије неколико мјесеци обрадовала су ме дјеца једне бањолучке школе која су дошла да разговарају о здравој исхрани, припремали су ту тему за час демократије. Надам се да ће они и њима слична дјеца постати лидери и промијенити постојећи "модни тренд" у исхрани у школама. Разговарала сам и са неким наставницима који исто покушавају да ураде. На нама је да помогнемо ако хоћемо здравија покољења. Дјеци треба понудити здраву ужину у школи - каже Биљана Сузић.

Макробиотичари

Макробиотичари практикују прехрану засновану на цијелим зрнима житарица и махунарки. Једу само органски узгојене намирнице, без пестицида и вјештачких ђубрива. Избјегавају рафинисани (бијели) шећер, рафинисано уље и бијело пшенично брашно. Умјесто тога користе жути шећер, нерафинисано уље (најчешће маслиново) и црно брашно.

Нездрава ужина у школама

- Људи код нас подлијежу модним трендовима када је у питању храна, али мање него у облачењу. У нашим школама, чак и међу старијом дјецом, "модни тренд" је да се једе брза храна или грицкалице. То је "ин". Дјеца која доносе за ужину воће или здравију храну су исмијана. Често ми се дешава да школска дјеца прихвате корекције у исхрани без проблема, осим ношења ужине у школу због реакције својих вршњака - каже Биљана Сузић.

Лени Кравиц вегетаријанац

Међу познате "биљоједе" спадају и Бред Пит, Памела Aндерсон, Лени Кравиц, Ким Бејсингер, Дерил Хана, Дастин Хофман, Ричард Гир, Брајан Aдамс, Наоми Вотс, Били Aјдол...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана