Медији важни само у теорији

Медијска заједница истиче, да и поред чињенице да се надлежни у правосудним установама “куну да су им медији важни”, тужиоци и полиција не прате њихов рад у мјери у којој би требало. С друге стране, тужиоци тврде да новинари понекад крше етичке стандарде и угрожавају истраге.

Предсједник Клуба новинара Бањалука и главни уредник портала “Капитал” Синиша Вукелић каже да се, ако је судити по броју истрага покренутих на основу новинарског рада, стиче осјећај да тужиоци и инспектори немају приступ интернету, не гледају телевизију и не читају новине.

- Тај број је занемарив иако су по закону и службеној дужности обавезни да покрену истраге на основу јавног сазнања. Грађани зато сматрају да нема ефекта то што новинари раде и истражују. Вјерујем да би сваки професионалац, новинар, био поносан да се на основу његових текстова покрене истрага и да буде на услузи истражним органима - рекао је Вукелић.

Додао је да изгледа да су полиција, правосуђе и истражни органи једини сектор друштва који не примјећује шта се објављује или их то не интересује.

Адвокат Александар Јокић такође тврди да надлежни не реагују како треба на јавну ријеч и писање медија.

- Тужилаштво има опцију, штавише обавезу, да истражује оно што се јавно каже ако то указује на криминал. Међутим, свједоци смо да се у посљедње вријеме не реагује на јавну ријеч. Недовољно се реагује на поједине кривичне пријаве, а камоли на писање медија - рекао је Јокић.

Истакао је да је дефинитивно да новинарски рад и истраживачке приче углавном производе само друштвене посљедице, а не покретање истрага или неки правосудни епилог.

- Знам да је раније било ситуација да је тужилаштво покретало истраге на основу новинских написа. Та времена су прошла и дуго се не дешава тако нешто, али не мислим да због тога треба престати писати, већ напротив, треба наставити са тим радом. Ако тужилаштво не открива афере, онда остаје једино да медији буду ти који ће откривати афере и указивати на криминал. Можда нека лица у правном смислу остану неосуђена, али ће бити осуђивана у друштвеном - рекао је Јокић.

Додао је да се нада да ћемо постати друштво у коме ће срамоћење постати важан фактор.

Двије стране исте медаље

У прошлости је било случајева отварања истрага на основу новинских истраживања. Неке од њих су завршене и осуђујућим пресудама за починиоце кривичних дјела.

У бањалучком Окружном јавном тужилаштву (ОЈТ Бањалука) истакли су да је улога медија у борби против криминала и корупције значајна, а треба да се остварује прије свега кроз истраживачко новинарство, уз поштовање професионалних и етичких стандарда.

- Осим у информисању јавности, улога медија је значајна и на едукацији грађана о тужилачким и судским поступцима и другим битним питањима која се тичу функционисања правосуђа - рекла је портпарол ОЈТ Бањалука Маја Ђаковић-Видовић.

Истакла је да је ово тужилаштво имало у раду више предмета који су формирани на основу медијских чланака. Подсјетила је да је један од таквих предмета формиран на основу текстова новинара дневног листа “Глас Српске”.

- Ради се о предмету против бившег начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Градске управе Бањалука Милоша Шмитрана. У конкретном случају тужилаштво је на основу медијског текста спровело истрагу, која је резултирала подизањем оптужнице и доношењем правоснажне пресуде - подсјетила је Ђаковић-Видовић.

Поменути Шмитран, који је себе називао и “неодољиви љубавник” био је начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Градске управе Бањалука и незаконито је додијелио новац из градског буџета за 42 особе и седам невладиних организација. Осуђен је у бањалучком Окружном суду на пола године затвора и новчану казну од 15.000 марака због злоупотребе службеног положаја. Такође, морао је у градску касу уплатити 539.410 КМ, колико је оштећена поменутим кривичним дјелом.

Ђаковић-Видовић је истакла да, и поред значајне улоге медија, новинари понекад у текстовима објављују повјерљиве информације и документа и тако угрожавају истрагу у раним фазама кривичног поступка.

- Често се крше етички стандарди од стране медија, посебно је ту у питању непоштовање правила претпоставке невиности. Морају се избјећи ситуације да се необјективним медијским извјештавањем ствара погрешна слика, те тако угрожава остварење друштвене улоге тужилаштва, односно правосудних институција - истакла је Ђаковић-Видовић.

Нагласила је да медији без сумње имају највећи утицај на мишљење јавности и они су ти који могу у доброј мјери допринијети изградњи позитивне слике о раду правосудних институција.

У Републичком јавном тужилаштву истичу да је основно право и дужност тужиоца откривање и гоњење учинилаца кривичних дјела те да се прати рад медија, чија је улога у борби против свих видова криминала значајна.

- Републичко јавно тужилаштво у свом раду имало је предмета гдје су кривични поступци покретани на основу написа медија. Тако је поступак против бившег судије Основног суда у Бањалуци Мире Вучетић, који је завршен осуђујућом пресудом, покренут према писању листа “Глас Српске” - подсјетила је Драгица Тојагић, портпарол ове институције.

Поменута Вучетићева осуђена је у бањалучком Окружном суду на годину и по затвора због злоупотребе службеног положаја у предметима оставинских расправа током којих је од више странака незаконито узела готов новац и присвојила 2.400 КМ. Изречена јој је и забрана обављања послова судије у трајању од пет година.

Драгица Тојагић је нагласила да медији који прате рад тужилаштва и на примјерен начин указују на поједине друштвено неприхватљиве облике понашања имају доминантну улогу у обликовању личних увјерења.

- Важно је нагласити да су медији приликом извјештавања о раду тужилаштва дужни водити рачуна о поштовању претпоставке невиности, заштити приватности, објављивању само тачних информација и забрани злоупотребе информација. Примјетно је и да медији у својим текстовима објављују повјерљиве информације и документа, што и те­ како штети самом кривичном поступку и угрожава истрагу, посебно у раној фази - рекла је Тојагићева.

Истакла је да, уважавајући значај и право јавности да буде информисана о раду тужилаштва, исто тако још је већи значај јавности да кривични поступак буде спроведен и завршен осуђујућом пресудом у свим предметима када се докаже да је лице починило кривично дјело које му је стављено на терет.

У бијељинском Окружном тужилаштву су казали да је у неким случајевима писање медија било од користи за покретање поступка и његов даљи ток, али су додали да је било и случајева да медији у својим текстовима објаве нетачне информације.

- Рад свих релевантних актера у модерном демократском друштву, па и медија, може утицати позитивно само ако се примјењују највиши морални и етички стандарди струке. Значај медија у истрагама и те како је позитиван само када сви актери у истрази поступају у складу са највишим моралним и етичким стандардима - рекао је портпарол Окружног јавног тужилаштва Источно Сарајево Невен Крамер.

Велики значај медија у истрагама виде и у приједорском Окружном тужилаштву, те наглашавају да објективно и правовремено извјештавање о појединим догађајима представља значајан допринос расвјетљавању кривичних дјела.

- С друге стране, необјективно извјештавање може представљати сметњу тужилачком раду, као што се раније дешавало - рекли су у ОЈТ Приједор.

Да је утицај медија значајан, те да новинарски рад може да помогне у разоткривању и нетачних јавних поговарања говори и чињеница да је добојско Окружно тужилаштво у мају 2020. године формирало два предмета на основу информација које су се појавиле у јавности, а истрага је показала да нема кривичног дјела.

Ради се о случају наводног ширења вируса корона у Општој болници у Добоју и Дому за стара лица у Дервенти те о информацији да је обустављен рад вртића у Модричи јер је вирусом корона заражена васпитачица. Како су појаснили у добојском Окружном тужилаштву, након спроведене анализе прикупљених обавјештења и документације није утврђено постојање основа сумње да су почињена кривична дјела па су донесене наредбе о неспровођењу истраге.

Закон

У овој “комплексној игри” и односу између медија и полицијских агенција и правосуђа, улога закона постаје кључна. Новинари тврде да им је отежан приступ информацијама због недавне криминализације клевете и друге праксе оних који спроводе закон. Истичу да је велико питање колика је заиста слобода медија, а колика су наметнута ограничења у име заштите приватности и угледа појединаца, од којих су неки о којима се пише “дубоко с оне стране закона”.

Према ријечима Синише Вукелића, измјене и допуне Кривичног законика којима се криминализује клевета ће свакако отежати истраживачко новинарство, али и утицати на повећање аутоцензуре.

- Надам се да аутоцензуре неће бити у значајној мјери јер је управо предлагачу тог закона био основни мотив то и да се што мање пише о аферама. Поставља се питање да ли ће одредбе о забрани објава списа или изношења породичних информација смањити квалитет новинарског посла. Надам се да неће. Сада новинарски посао постаје важнији него прије, али и тежи - рекао је Вукелић.

Истакао је да је потребно писати о аферама, криминалу јер то новинари раде ради грађана који имају право да знају у каквом друштву живе.

- Наш посао је прикупити и објавити информације, а то што друге институције не раде свој посао је друга ствар. Грађани очекују да новинари изводе хапшење, али немамо никаква друга овлашћења да било шта друго урадимо. То није наш посао и наш рад је завршен када објавимо информацију - рекао је Вукелић.

Медијска заједница сматра да полиција и правосуђе често истрајавају на насљеђу из ауторитарних режима. Новинари, међутим, не штеде критике ни на рад својих колега. Сматрају да и у њиховим редовима има оних који би требало да се упознају са својим обавезама, а не само с правима.

Новинарка из Бањалуке Бранкица Спасенић истиче да су транспарентност рада полиције и партнерски однос институција са медијима међу основним постулатима друштава са демократском традицијом.

- У БиХ однос новинара и полицијских службеника оптерећује неколико значајних проблема, због чега се њихова међусобна комуникација не може високо оцијенити. Иако се и једни и други “заклињу” у професионалност, непристрасност и рад у јавном интересу, стиче се утисак да нису увијек на истој страни - рекла је Спасенићева.

Истакла је да је потребно напоменути и да није само квалитет комуникације оно што оптерећује новинаре него и начин полицијског комуницирања са медијима, а тиме посредно и са грађанима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.