Матија Бећковић Патријарх Павле најомиљенија и најубедљивија личност нашег времена
У време опште грабежи кад толикима никад није довољно ма колико блага да су заграбили и наслагали нашао се један коме није требало ништа. И од целог материјалног богатства које је стекао за својих 95 година живота, Патријарх Павле тестаментом је синовцу оставио један будилник. Тај будилник је симбол и онога што је оставио своме народу, како би увек држао будном своју душу и своју савест.
Рекао је ово у интервју за "Глас Српске" истакнути српски пјесник Матија Бећковић, чија бесједа поводом упокојења Његове светости патријарха српског господина Павла, није никога оставила равнодушним.
* ГЛAС СРПСКЕ: Имали сте много сусрета са Његовом светости патријархом српским Павлом. Који сусрет Вам се најдубље урезао у памћење?
БЕЋКОВИЋ: Сваки сусрет с Патријархом Павлом је неизбрисив. То није чудо ако се зна да је Патријарх Павле не само најомиљенија него и најубедљивија личност нашег времена. Човек префињене усмености и високе писмености. Његов глас је био продуховљен испосништвом, његова природна нарација дошла је из књига и духовног песништва.
Од многих сусрета један од оних док је лежао у болесничкој постељи, некако ми се сам издваја у овом часу. Већ је веома тешко говорио, а тела готово није ни имао. Кад смо на одласку затражили благослов, својом изнемоћалом руком закрстио је ваздух тако спокојним и сигурним покретом као да је у њега унео сву снагу коју је имао у себи да ми се чинило да ће он ишчезнути а тај крст ту заувек остати.
ГЛAС СРПСКЕ: Шта значи упокојење Његове светости патријарха српског господина Павла за Српску православну цркву и српски народ?
БЕЋКОВИЋ: Нико није тише говорио а да се даље чуо; нико с мање речи није рекао више, нико није лакше ходио земљом а да је остављао дубље трагове; нико није био мањег раста а да се видео с веће даљине! Отуда, ни више људи ни веће тишине него на његовом погребу!
ГЛAС СРПСКЕ: Јесу ли Срби изгубили највећи духовни ослонац у овом тешком времену?
БЕЋКОВИЋ: Ослонац нисмо изгубили него смо га још више утврдили и стекли. Земља није на губитку док је небо на добитку.
ГЛAС СРПСКЕ: Шта је то што сад када је српски патријарх упокојен Србима може да буде мелем за душу?
БЕЋКОВИЋ: У наше време људи не верују и не верују да неко верује. Патријарх Павле је веровао и сви су му веровали да верује. A кад такав човек верује и људи верују да верује онда његова вера постаје темељ њихове вере тако да почну да верују и у оног у кога он верује.
ГЛAС СРПСКЕ: Патријарх Павле је најсвјетлији примјер како треба бити хришћанин, свештеник, али је често истицао како прије свега треба бити човјек. Колико су његове ријечи допрле до оних до којих треба да допру?
БЕЋКОВИЋ: То је цео свет видео приликом његовог последњег испраћаја. Позвани од самих себе људи су стајали у километарским колонама. И волели су да стоје што дуже како би на његов одар приложили и тај мали подвиг. Патријарх је говорио да би дао две зиме за једно лето. И небо му је у сред ове последње зиме дало неколико светлих летњих дана да је могао последњи пут да прође кроз Београд у отвореном ковчегу. И да му лице све време буде као да спава.
ГЛAС СРПСКЕ: Да ли су Срби спремни да слиједе примјер Његове светости, пазећи управо по ријечима патријарха да се "наших дјела не постиде наши преци"?
БЕЋКОВИЋ: Веровали смо да такав српски народ постоји, али га таквог нисмо видели пре сахране Патријарха Павла. Две године је он лежао на болесничкој постељи изгледа и зато да се народ припреми да га испрати онако како га је испратио.
ГЛAС СРПСКЕ: Протеклих дана много се писало и причало о животном путу патријарха српског Павла? Шта је оно чиме сте Ви фасцинирани када је ријеч о Његовој светости ?
БЕЋКОВИЋ: Све је речено у одговору оног детета које је на питање ко је ово рекло: "То је Патријарх српски Павле - будимо људи!"
ГЛAС СРПСКЕ: Које су то ријечи Његове светости патријарха српског Павла којима српски народ треба да се руководи?
БЕЋКОВИЋ: То је дефиниција косовског завета коју је дао Патријарх Павле. То је уједно реч коју пре њега није рекао нико, а камоли духовни вођа једног народа.
Матија Бећковић
Богородица Тројеручица
Ја ти не дођох, брза помоћнице,
Да би ми отсечену шаку замирила,
Нити да те носим кући, Свемоћнице,
Да би завађену браћу измирила...
Ишчупане су ми руке из рамена,
Кућа раскућена, а браћа поклана,
Па сиђох до свог најдоњег камена
Да себе тражим, Мајко са три длана.
Једино овде, Царице Небеса,
На мом језику се моли без застанка,
И не лаже ништа, и не једе меса,
И осам векова пости без престанка.
И кад би ми земљу и језик збрисали,
Све, сем ове стопе на којој сад стојим,
Знам: још се из људи нисмо исписали,
A док тебе има да и ја постојим.
Хиландар 1976. године
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
