Машта школараца оплемењује наставу

Александра Рајковић
Машта школараца оплемењује наставу

Игра је важан окидач за размаштавање, па је на одраслима, родитељима пре свега, да не прекидају дечју игру, већ да смишљају увек нову, у којој би деца добила шансу да се искажу.

Рекао је ово за "Глас Српске" књижевник Љубивоје Ршумовић, који је највећи дио стваралачког опуса написао за дјецу и цијели свој радни вијек посветио најмлађима.

Дјечију машту и креативност у Републици Српској подстичу бројне радионице и различити програми који се одржавају у основним школама, али и у Светосавској омладинској заједници у Бањалуци, гдје малишани имају прилику да покажу креативност.

Колико је све чешће ослањање на интернет и нове начине комуникације погубно за креативност нових генерација?

Педагог из бањалучке Основне школе "Иво Aндрић" Сашка Јововић каже да са малишанима у овој установи организују разне програме гдје они могу да покажу своју креативност.

- Све зависи од узраста дјеце, односно да ли су ученици у разредној или у предметној настави, да ли су код учитељице или код наставника. Када су код учитељице још је све базирано на вјештинама које треба да се развијају код дјеце у том урасту - рекла је Јововићева.

Она додаје да се настоји дјеци у раду са учитељицама пружити што више могућности да сами нешто створе.

- На часовима ликовне и музичке културе, природе и друштва, све што се створи, створи се њиховим рукама и њиховом креативношћу, без икаквих додатака, технологије, претраживања на интернету, додатне литературе - испричала је Јововићева.

Према њеним ријечима, када школарци у шестом разреду пређу у предметну наставу, добију већи број наставника, гдје свако захтијева нешто друго.

- Дјеца су на почетку помало изгубљена у свему томе док не схвате како ће нове школске предмете уљепшати, оснажити креативношћу и идејама. Наша школа је позната по томе да усваја све ново и корисно, а дјеца нам својим идејама олакшавају поступак оплемењивања наставе - истиче Јововићева.

Тако ученици у школи "Иво Aндрић" имају прилику да на различите начине, кроз више школских предмета, покажу докле сеже њихова даровитост.

- Дјеца некада кажу: Можемо ли направити час у смислу радионице и додати презентацију у пауер поинту. Они употријебе сву ту савремену технологију, али још желе нешто да ураде и својим рукама. Презентација је поткријепљена њиховим идејама, стиховима или реченицама. Дакле, нису само употријебили текст из књиге - истиче Јововићева.

Јелена Остојић из Светосавске омладинске заједнице Српске православне цркве Епархије бањалучке прича да од 2004. године непрекидно организују креативне радионице за дјецу и младе.

- Поводом најрадоснијег и највећег хришћанског празника, Божића и Васкрса, обавезно организујемо тематске радионице, које се одржавају сваке суботе у току божићњег и васкршњег поста, у оквиру којих, за дјецу из бањалучких основних школа организујемо различите активности: прављење и украшавање никољданских чизмица уз малу школу веза, прављење честитки, украса за Бадњак (од глинамола, картона, папира, дрвета, тијеста...) - рекла је Остојићева.

У Светосавској омладинској заједници дјеца су на овим радионицама имала прилику да шарају јаја воском, пигментним бојама, декоративним лаковима, правили су кошарице за јаја, а организоване су приредбе уз изложбу радова на којим су малишани показали и рецитаторско-драмску и литерарну креативност.

- Трудимо се да божићни и васкршњи циклус креативних радионица, у зависности од финансијских могућности, заокружимо хуманитарном акцијом како бисмо полазницима наших радионица указали на велики значај милосрдног рада у заједници у којој живимо и на свеколику љепоту даровања и помагања другима. Сваке године на Бадњи дан у просторијама Светосавског културног клуба за дјецу полазнике наших креативних радионица и дјецу из Дома "Рада Врањешевић" организујемо пијукање - нагласила је Остојићева.

Основни циљ креативних радионица, додала је она, је тај што желе да науче младе људе да цијене традиционалне, културне и духовне вриједности и да их подстакну на сопствену активност у друштву и учешће у друштвеним процесима који нас окружују.

- Организовали смо више радионица уз помоћ Aдминистративне службе града Бањалука и Министарства за породицу, омладину и спорт РС. Међу њима је радионица "Машта може свашта" 2006. године - то су биле класичне ликовне креативне радионице, затим пројекат "Креативна маштаоница" 2007. године у коме је учествовало у просјеку 60 дјеце и то из више бањалучких основних школа, млади из Гимназије, Средње технолошке школе, Грађевинске и Економске школе - подсјетила је Остојићева.

Овај пројекат је у СОЗ-у, поред активности на пољу изражавања и развијања ликовне креативности, обухватао и активности у вези са глумом и плесом.

- Развијање креативности кроз плес и глуму даље смо разрађивали и усавршавали кроз пројекте "Позорница ствараоница", реализован 2008. године и "Позорница учионица", реализован 2009. године - каже Остојићева.

Литерарни радови настали на њиховим радионицама били су објављени у дјечијем часопису "Светосавско звонце", који су добили награду - пакет књига.

- Најновији пројекат који смо остварили крајем прошле године је "Свијет од папира" који на својеврстан начин представља мини-школицу оригамија, традиционалне јапанске вјештине креирања модела од папира, односно вјештина или умјетност прецизног савијања папира. Оригами код дјеце развија тачност и прецизност, даје им прве подуке и искуства у читању једноставних, али ипак, правих техничких нацрта (сваки оригами модел има своју шему - упутство за израду). Такође, олакшава учење геометрије у школама - каже Остојићева.

Љубивоје Ршумовић подсјећа да језик игра важну улогу у одрастању дјеце.

- И данас, као и увек, деца су на прагу поезије! У напору да објасне то чудо, које зовемо свет, а које их мами да га упознају, деца граде свој језик, свој начин размишљања и репродукују слике које тај свет изазива у њима. То је први стваралачки чин у животу тих малих људи. И што се упечатљивије тај чин оствари, то ће дуже остати у деци као фасцинација, често за цео живот. Познато је да се Тесла фасцинирао електрицитетом у најранијем детињству, играјући се са својом мачком, милујући је по леђима - нагласио је Ршумовић.

Истакнути књижевник покренуо је пројекат "Aкадемија Сунца" гдје ће окупити малишане у велики стваралачки центар.

- Важно је не ометати децу када крену у "стваралачком правцу", не прекидати им игру, смислити им нову игру, подржати их, купити им сликовницу, па књигу... Доктор Владета Јеротић каже да се личност човека формира до треће године живота! Важно би било до треће године најозбиљније се бавити децом, са свешћу да им треба помоћи да развију кроз игру моторику, да заволе леп језик и лепу музику, да заволе књигу као предмет и слова као велику тајну - истакао је Ршумовић.

Књижевник за дјецу Урош Петровић, аутор популарне књиге "Мистерије Гинкове улице", истиче да малишане стално треба подстицати да искажу своје стваралачке потенцијале.

- Деца су, по прилично несумњивој дефиницији, непресушни извори генијалне креативности и маште. Током године одржим више десетина сусрета са децом и сматрам их најбоље проведеним данима текућег календара. Борим се, на свој начин, и књигама и друштвеним ангажовањем, за то да успавано школство препозна и подржи тај драгоцени усуд најмлађих. Aко се та разиграност духа на било који начин спутава, деци опада расположење и интересовање за нова сазнања, што сасвим извесно изазива поражавајуће и дугорочне последице - рекао је Петровић.

Дјетињство је, каже Петровић, најважнији дио у свачијој каријери и тужно је што то схвате тек времешни мудраци, када се осврну уназад.

- Умови деце нису трапови за плодове које би требало напунити до врха, већ су они баште које с радошћу чекају да се на свој начин расцветају. То ће учинити само уколико расту и образују се у окружењу које им прија. Најважнија и највећа наша улога јесте да их довољно заинтересујемо за оно што покушавамо да им пренесемо, што и није тако тешко с обзиром на њихову општепознату радозналост. Aко је деци нешто занимљиво и инспиративно, научиће то брже и боље од јапанских студената генерације - сматра Петровић.

Овај писац подстиче школарце на читање, а његов роман "Пети лептир" проглашен је од стране "Змајевих дечјих игара" за најбољи роман за дјецу и младе у 2007. години.

- Свима би нам било мало боље и паметније да боље ослушнемо глас најстаријих и најмлађих, категорије које смо у магновењу убрзане данашњице сместили на маргине збивања - поручио је Петровић.

Интернет

- Рекли смо нашим ученицима да када раде неку тему, слободно могу да потраже информације и на интернету. Ученици користе интернет максимално. Међутим, ако су били на сајту који није писан на српском, него нпр. на хрватском језику, они то често не преведу. Не потруде се око превода, јер већ имају нешто готово, сервирано, па то саму одштампају и донесу на час. То је највећа мана свих тих могућности савремене технологије. Наставници зато треба све то да селектују, да се сав тај садржај провјери прије него што се, условно речено, пусти у јавност на часу - каже Сашка Јововић.

Она додаје да се ученици који нису довољно маштовити превише ослањају на интернет, често мислећи да старији наставници неће провјеравати и да их неће "ухватити" да су заправо све преписали са интернета.

Сарадници Сунца

- Што се "Сарадника Сунца" тиче, ми ћемо се бавити децом која су већ показала склоност према литерарном стваралаштву. Подржаћемо их, поучити, упутити, почастити лепим књижевним језиком, упознати са основним путевима којима се може ходити кроз свеколику литературу! A све ће се то догађати у узбудљивим пределима Златибора, у Љубишу, поред оне пећине строге у којој векују Бабароге! Aкадемија "Сарадници Сунца" тако би постала својеврсна песничка школа, јединствена у Србији, па и у Европи - најавио је Љубивоје Ршумовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана