Марко Прелец: Радикалне измјене Дејтона одвеле би земљу у опасност

- Да би се то избјегло, међународна заједница мора да призна реалност БиХ која каже да земља мора да остане цјеловита и децентрализована. Не смије се радикално одступити од начела Дејтонског споразума који је плод компромиса и консензуса свих страна - истакао је Прелец.

Нагласио је да је најгори могући сценарио да разговори који су започети у Бутмиру доживе потпуни неуспјех, јер би то у земљи могло да створи нову, можда и највећу, постдејтонску политичку и уставну кризу.

* ГЛAС: Међународна кризна група поново је присутна у БиХ. Недавно је отворена канцеларија у Сарајеву, која је затворена 2004. године. Шта то говори?

ПРЕЛЕЦ: Ситуација је веома озбиљна. Прије "бутмирског процеса" имали смо отворен сукоб Канцеларије високог представника (OHR) и Владе РС, због посљедњих одлука високог представника. И од тада је земља у условима кризе. Састанком у Бутмиру се покушава превазићи та ситуација. Aко бутмирски разговори пропадну онда ћемо се вратити у ту кризу из које је излаз крајње неисвјестан. Тешко је предвидјети шта ће се тада десити. Високи представник Валентин Инцко неће повући своје одлуке, нити ће од својих закључака одустати Скупштина РС и ту се долази у веома тешку позицију. Међутим, ми смо се у БиХ вратили крајем прошле године. Тада смо процијенили да напетости расту и остаћемо ту док год се не постигне политичка стабилност.

* ГЛAС: Приједлоге из Бутмира о влади БиХ, премијеру и предсједнику БиХ, укидању Дома народа Парламента БиХ, власти Српске одбациле су као неприхватљиве. Да ли је то разговор по принципу "узми или остави"?

ПРЕЛЕЦ: Међународна заједница не би никако смјела да користи тај принцип. Мора поштовати договор конститутивних народа. Јер све што се договори у Бутмиру мора бити изгласано у Парламенту БиХ. Немогуће је присилити политичаре да ураде нешто што они неће. РС, као и све остале стране у БиХ, има право да каже не, али потребно је да истовремено сви у земљи нуде више компромисних рјешења. РС би требала, на примјер, да предложи рјешење којим би се регулисала овлашћења БиХ у процесу интеграција у ЕУ.

* ГЛAС: Да ли се у Бутмиру модификује или негира Дејтон?

ПРЕЛЕЦ: Било која промјена Устава, па чак и најбаналнија, је промјена дејтонског Устава. Надам се да се не ради о неком радикалном одступању од начела Дејтона који је настао консензусом. Aко би се радикално измијенио Дејтон, то би земљу одвело у неизвјесност и опасне воде.

* ГЛAС: Шта се у овом тренутку може конкретно урадити?

ПРЕЛЕЦ: Aко међународна заједница у Бутмиру буде  инсистирала на свеобухватном рјешењу, веома је тешко доћи до успјешног исхода разговора. Међутим, могуће је постићи договор око неких битних ствари као што је повећање броја посланика у Парламенту БиХ. То није револуционарно, али је корисно. Такође, могу се отклонити одредбе Устава БиХ које нису у складу са Европском конвенцијом о људским правима и слободама. Могу се договорити о надлежностима БиХ у процесу европских интеграција. Може се ријешити питање имовине и да све то буде постигнуто консензусом између конститутивних народа и ентитета и БиХ. Онда би земља била на добром путу и међународна заједница би то онда требала да награди.

* ГЛAС: Имају ли СAД и ЕУ јединствен став о стању у БиХ?

ПРЕЛЕЦ: СAД и ЕУ се слажу да је циљ БиХ без OHR-а, БиХ у ЕУ, али питање је како до тога доћи и ту се разликују њихови приступи проблемима у земљи. СAД жели уставну гаранцију да ће земља функционисати и послије затварања OHR-а.  Такође, СAД и ЕУ су показале снажну жељу да се ствари у БиХ помакну на боље и да се уклоне страхови о распаду земље. До распада сигурно неће доћи. Међународна заједница мора да поштује реалност ове земље, а то је да она мора бити цјеловита и децентрализована. Много се времена губи око немогућих прича, као што су централизација БиХ, отцјепљење РС, све је то губитак времена.

* ГЛAС: Наставак бутмирских разговора је у уторак, 20. октобра. Имате ли информације шта ће се дешавати?

ПРЕЛЕЦ:  Имам информације да ће на том састанку бити представљен прецизан пакет реформи. Не зна се је ли то задња фаза или ће бити још састанака. Изненадио бих се ако би то био крај приче. Aко се деси чудо и сви потпишу тај пакет преостаје изгласавање у Парламенту БиХ. Вјероватније је да је то почетак процеса који сигурно неће бесконачно трајати. Покушаће се доћи до закључка прије сљедеће сједнице Савјета за примјену мира у БиХ, заказане у новембру.

* ГЛAС: Западни медији упорно извјештавају о могућности обнове сукоба у БиХ. Шта мислите о тим наводима?

ПРЕЛЕЦ: Земљи не пријети рат. Нико се у БиХ не спрема нити жели рат. Међутим, ови извјештаји и анализе нису злонамјерне. Разлике су и даље веома дубоке на релацији Бања Лука - Сарајево. Такође, видјели смо шта се све дешавало посљедњих дана у Широком Бријегу, па послије тога у Сарајеву. Aко разговори у Бутмиру доживе тотални неуспјех у земљи може доћи до институционалног колапса, али не и до рата.

Унитаризација

* ГЛAС: Водећи бошњачки политичари упорно се залажу за унитарну БиХ и укидање ентитетског гласања у Парламенту БиХ?

ПРЕЛЕЦ: Бошњаци су исфрустрирани чињеницом да простом већином не могу да усвајају законе у Парламенту БиХ. Такође, бошњачки политичари страхују од парализе система у случају да се затвори OHR. Потребно је показати да то није тако. Сви у земљи морали би да се помире са постојањем механизама заштите равноправности и конститутивности.

Трећи ентитет

* ГЛAС: Да ли је реална теза о увођењу трећег, хрватског ентитета у БиХ?

ПРЕЛЕЦ: То је могуће ако се све три стране о томе договоре.  Хрвати су заинтересовани за неки облик аутономије, али им за до треба сагласност Бошњака. То се сигурно неће десити у скорије вријеме. Дејтонска БиХ је у овом тренутку прихватљива, није идеална, много тога се треба побољшати, али је прихватљива. Рјешење је децентрализована и цјеловита држава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.